Četvrtak, 23.07.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.07	117.77	117.42
	102.4	103.01	102.7
	125.88	126.64	126.26

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: veliki rat

Društvo

04.09.2021 u 19:00

Najmlađem ratniku strane počasti, a poniženja od svoje države

Rat je bio mučan, nemilosrdan, ni decu nije štedeo. Jednog osmogodišnjeg dečaka, slučajno spasenog od pokolja, gubitak cele porodice – oba roditelja, četiri brata i tri sestre – naterao je da postane najmlađi ratnik. Na njega, Momčila Gavrića (1906–1993), najmlađeg vojnika, potom i najmlađeg podoficira Velikog rata (podnarednika Šestog artiljerijskog puka Drinske divizije), seća zlatiborski pisac Milisav R. Đenić u svojoj upravo objavljenoj knjizi ratnih priča „Godine stradanja i bola”. „Kad su ratnici Prve Danglisove artiljerijske baterije na položaju Gučeva primetili dečaka starog oko osam godina koji je trčao prema njima, u čudu su se pitali otkud dete na frontu, i to baš u vreme kad svakog časa mine doleću!? Kad im priđe, upitaše ga: – Šta ti, bato, tražiš ovde, što ne sediš kod

Društvo

28.08.2021 u 18:00

Ratne i poratne rane advokata Radomira

„Danas je potpisan mir između nas, Bugarske i Austrije. Tako je bar po formi završena krvava tragedija koja je početa 17. juna 1913. godine. Bezbrojne žrtve ne bi bile skupe i izlišne kad bi one mogle naučiti docnija pokolenja da budu pametnija i da ne čine ludosti kakve smo mi činili. Da li će tako biti teško je reći, ali su izgledi vrlo, vrlo rđavi. Izgleda da će naši potomci nas preteći svojim bezumljima, kao što smo mi pretekli naše pretke. Fatalni put izgleda da samo u tom pravcu vodi...” Ove rečenice je na kraju svog dnevnika iz Velikog rata zapisao Radomir Milaćević (1888‒1971), advokat i novinar. Rodom iz zlatiborskog sela Alin Potok, sedmo od devetoro dece u roditelja. Studije prava u Beogradu kao najbolji završio je 1913, stekavši stipendiju za doktorske studije u

Društvo

22.08.2021 u 08:43

Oproštaj sa Krfom

Čačak – Pridignuta i uređena, naša vojska krenula je sa Krfa u Solun, dalekim morem duž obala Arkadije i Kitere. Kao u gnezdu iz kog su izleteli tići tako je, po odlasku naših trupa, zavladalo na Krfu osećanje žalosne osame, što je za sobom ostavljaju događaji. Ovi redci čačanskog književnika Radoja Jankovića setno, 1916, najavljuju jednu od najvećih bitaka u koji je srpski vojnik kročio, boj na Solunskom polju i juriš u porobljenu otadžbinu, povratak svojoj kući. Ovaj srpski oficir je, obilazeći naše jedinice na grčkom ostrvu u društvu prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, sa kojim je prijateljevao, dobio od budućeg suverena našega vest da je upravo postavljen za načelnika Jugoslovenskog dobrovoljačkog korpusa u Odesi i neku godinu kasnije u svojoj pripovesti opisao oproštaj Srpske

Društvo

15.08.2021 u 16:30

Ćute i sve podnose izgladneli do krajnjih granica

Tri godine trajala je okupacija Srbije u Velikom ratu, tri crne godine za srpski narod, pisali su savremenici. Jedan od njih, inženjer Radovan Trebinjac iz Bajine Bašte, svedoči u svom dnevniku (čije delove prenosi Milovan Lukić u tekstu „Račani u Prvom svetskom ratu 1914‒1918”, objavljenom u „Istorijskoj baštini” 2014. godine) o tom zlom vremenu. Beleži Trebinjac da je okupaciona vlast zavodila surove kazne (pa i javno vešanje), zabranjivala svako udruživanje i putovanja bez policijske dozvole. U Srezu račanskom, osobito na Tari, okupator bezobzirno seče šume, pljačka domaćinstva rekvizicijom, od ljudi oduzima dragocenosti... Opljačkan je i manastir Rača, skidana su zvona s crkava. Za to vreme jadni narod grca u nedaćama. Vladaju glad i boleštine u ovom kraju. Stanovništvo melje kočanje i bere

Društvo

07.08.2021 u 22:16

Konj Zekan iz Guberevaca pretekao dva rata pa demobilisan

Guča – Niko ne zna šta su muke teške, dok ne prođe Albaniju peške, besedili su, na žalu Jegejskog mora, preživeli srpski ratnici. Iza njih je čemer ledenih Prokletija, te čekahu lađe da ih nose do Soluna i novoga pogibenija, a svakog trena mislima se vraćaju u daleki zavičaj, upitani: šta li rade naši u selu... Evo kako je tekla svakodnevica ukućana junaka dragačevskih iz Goračića i pripadajućih sela Guberevci i Živice, ostavljenih na nemilost osvajaču, dok su porodične glave vojevale za čast otadžbine... Prvih dana decembra 1915. i zvanično je uspostavljena okupacijska vlast. Već 15. decembra Štaciona komanda u Guči tražila je da joj se upute sva lica stara od 15 do 55 godina radi dobijanja objava, jedne vrste ličnih karata. Istovremeno je naređeno da se obavi popis građana i

Društvo

31.07.2021 u 17:25

Trnovit put Trnjine iz Kremana

„Ova kazivanja otkrivaju nam istorijska zbivanja iz ugla ljudi koji na ta zbivanja nemaju nikakvog uticaja, koji su nevoljni učesnici i žrtve ratova, istorijskih procesa i društvenih promena... Odavno u rukama nisam imao knjigu u kojoj ima toliko istine, iskazane s tolikom neposrednošću, i tako ubedljivo.” Ovo su rečenice akademika Ljubomira Simovića iz predgovora knjige „Kazivanja iz prve ruke” autora dr Ilije Misailovića, objavljene prošle godine. Sa životnim ispovestima običnih ljudi iz Kremana i okoline: zemljodelaca, rabadžija, domaćica, kiridžija, trubača, sveštenika... Autentičnih, katkad dramatičnih, jezikom kazivača pisanih u izvornom obliku. Jedna opisuje život Trnjine Đuričić, od oca Nikole i majke Obrenije Brene. Svoj vek proživela je u radu, kako je bilo suđeno ženama u

Društvo

28.07.2021 u 12:00

Na današnji dan 1914. godine Austrougarska objavila rat Srbiji

Niš – Tačno mesec dana posle atentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda 28. juna 1914. godine u Sarajevu, na današnji dan pre 107 godina, Austrougarska je objavila rat Srbiji. Toga dana – 28. jula po gregorijanskom kalendaru, koji je primenjivan u Beču, odnosno 15. jula po julijanskom kalendaru, korišćenom u Beogradu, ministar inostranih dela Austrougarske grof Leopold Bertold uputio je Vladi Kraljevine Srbije telegram u kojem je napisao „da Austro-Ugarska smatra da se od tog trenutka nalazi u stanju rata sa Srbijom”. U telegramu kojim je označen početak Velikog rata stajalo je: „Budući da Vlada Kraljevine Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu od 23. jula 1914. godine, koju je uručio austrougarski poslanik u Beogradu, Carska i Kraljevska vlada je prinuđena da se sama

Društvo

17.07.2021 u 21:57

U Skadru živi leš, u logoru pocrnelih ušiju, u Češkoj paradni kočijaš

Rad i red u srpskoj seoskoj kući pred Veliki rat. Život u porodičnoj zadruzi, poštovanje starijih. Sticalo se i imalo, pune štale i torovi... A onda ratno doba, mobilizacija i stradanja, odlazak u zarobljeništvo. Tu sudbinu doživeo je Požežanin Đuro Nikolić, pa je opisao u poznim godinama u autobiografskom spisu „Uspomene iz života”. Priredio ih je u ovom milenijumu Nedeljko Ješić, a objavio časopis „Istorijska baština”. „Najlepše doba u našoj kući bilo je od 1907. do 1914. U kući 17 članova zadruge, mnogo se radilo. Bilo je uvek slugu i sluškinja, a za vreme sezone berbe šljiva i kukuruza po 15, 20, pa i 30 radnika. Stoke je bilo dosta: po 20 grla goveda, 80 ovaca, 40-50 svinja, tri-četiri konja. U kući je vladao patrijarhalni običaj, mlađi su poštovali starije. Kad otac ili stric

Društvo

11.07.2021 u 14:55

Priča iz Velikog rata: Stranci užasnuti zlodelima okupatora

Povukao se poražen krajem 1914. austrougarski okupator u neredu ka reci Drini. Ostavljajući za sobom pričinjena zlodela, pustoš, razorene građevine... Takve varvarske prizore kojima su i stranci, idući uz srpsku vojsku, bili užasnuti (o čemu piše časopis užičkog arhiva „Istorijska baština” u broju objavljenom 2014. povodom veka Velikog rata). Džon Rid, američki reporter koji je prisustvovao svim većim operacijama srpske vojske, zabeležio je pojedine strahote kojima je bilo izloženo nedužno stanovništvo: – Na jednoj slici, snimljenoj u selu Lešnici, videlo se više od 100 žena i dece, lancima zajedno povezanih, s glavama odsečenim i nabacanim na posebnu gomilu. U Kravici su starci, žene i deca bili mučeni, a onda iskasapljeni. U Jermenovcu je 50 osoba bilo saterano u jedan podrum i

Društvo

03.07.2021 u 15:41

Lepa Gaguna otišla je u rat za slobodu umesto mlađeg brata

Čačak – Život mi je do ratova tekao svojim redosledom. U kući roditeljskoj, kod Milice i Janka, okupljali su se glavari Crne Gore i o ratu zborili. O čemu bi drugome? Ovako je u poratnom dobu, kad minuše dani čemera i stradanja, besedila Vasilija Vukotić, kći serdara Janka, otisnuvši se prethodne decenije u vojnu za odbranu srpske otadžbine umesto nejakog brata Vukašina, 12 leta mlađeg od nje, jer vojvoda sa Čeva, bratstvenik s kraljevskim domom Petrovića ne imaše druge dece sem njih dvoje. Evo kako je lepa Gaguna svedočila o svojim ratnim stopama... Otac mi je bio iz stare, znane porodice Perka Vukotića, koji je imao dva sina, Stevana i Mašana, a Stevan Petra i Mila, Mašan – Stanka, Jovana, Nikolu i Saletu. Vojvoda Petar je imao kćer Milenu, koja se udala za knjaza Nikolu i u

Prethodna Sledeća

Početna / Tagovi

23.07.2026 u 17:40

Siniša Mali predstavio projekat Ekspo 2027 delegaciji Češke

23.07.2026 u 17:34

Petković upoznao Kroisovu sa kršenjem prava Srba na KiM

23.07.2026 u 17:26

Brnabićeva odgovorila Marti Kos: Vučić i njegova porodica godinama trpe najbrutalnije kampanje mržnje

23.07.2026 u 17:25

Radnik poginuo nakon obrušavanja zemlje u Begaljici

23.07.2026 u 17:22

Vadeful kritikovao Trampovu najavu o isključenju Južne Afrike sa samita G20

23.07.2026 u 17:21

NATO ulaže milijarde u novu mrežu za gorivo