Петак, 24.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.07	117.77	117.42
	102.4	103.01	102.7
	125.88	126.64	126.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: велики рат

Друштво

04.09.2021 у 19:00

Најмлађем ратнику стране почасти, а понижења од своје државе

Рат је био мучан, немилосрдан, ни децу није штедео. Једног осмогодишњег дечака, случајно спасеног од покоља, губитак целе породице – оба родитеља, четири брата и три сестре – натерао је да постане најмлађи ратник. На њега, Момчила Гаврића (1906–1993), најмлађег војника, потом и најмлађег подофицира Великог рата (поднаредника Шестог артиљеријског пука Дринске дивизије), сећа златиборски писац Милисав Р. Ђенић у својој управо објављеној књизи ратних прича „Године страдања и бола”. „Кад су ратници Прве Данглисове артиљеријске батерије на положају Гучева приметили дечака старог око осам година који је трчао према њима, у чуду су се питали откуд дете на фронту, и то баш у време кад сваког часа мине долећу!? Кад им приђе, упиташе га: – Шта ти, бато, тражиш овде, што не седиш код куће? –

Друштво

28.08.2021 у 18:00

Ратне и поратне ране адвоката Радомира

„Данас је потписан мир између нас, Бугарске и Аустрије. Тако је бар по форми завршена крвава трагедија која је почета 17. јуна 1913. године. Безбројне жртве не би биле скупе и излишне кад би оне могле научити доцнија поколења да буду паметнија и да не чине лудости какве смо ми чинили. Да ли ће тако бити тешко је рећи, али су изгледи врло, врло рђави. Изгледа да ће наши потомци нас претећи својим безумљима, као што смо ми претекли наше претке. Фатални пут изгледа да само у том правцу води...” Ове реченице је на крају свог дневника из Великог рата записао Радомир Милаћевић (1888‒1971), адвокат и новинар. Родом из златиборског села Алин Поток, седмо од деветоро деце у родитеља. Студије права у Београду као најбољи завршио је 1913, стекавши стипендију за докторске студије у иностранству

Друштво

22.08.2021 у 08:43

Опроштај са Крфом

Чачак – Придигнута и уређена, наша војска кренула је са Крфа у Солун, далеким морем дуж обала Аркадије и Китере. Као у гнезду из ког су излетели тићи тако је, по одласку наших трупа, завладало на Крфу осећање жалосне осаме, што је за собом остављају догађаји. Ови редци чачанског књижевника Радоја Јанковића сетно, 1916, најављују једну од највећих битака у који је српски војник крочио, бој на Солунском пољу и јуриш у поробљену отаџбину, повратак својој кући. Овај српски официр је, обилазећи наше јединице на грчком острву у друштву престолонаследника Александра Карађорђевића, са којим је пријатељевао, добио од будућег суверена нашега вест да је управо постављен за начелника Југословенског добровољачког корпуса у Одеси и неку годину касније у својој приповести описао опроштај Српске

Друштво

15.08.2021 у 16:30

Ћуте и све подносе изгладнели до крајњих граница

Три године трајала је окупација Србије у Великом рату, три црне године за српски народ, писали су савременици. Један од њих, инжењер Радован Требињац из Бајине Баште, сведочи у свом дневнику (чије делове преноси Милован Лукић у тексту „Рачани у Првом светском рату 1914‒1918”, објављеном у „Историјској баштини” 2014. године) о том злом времену. Бележи Требињац да је окупациона власт заводила сурове казне (па и јавно вешање), забрањивала свако удруживање и путовања без полицијске дозволе. У Срезу рачанском, особито на Тари, окупатор безобзирно сече шуме, пљачка домаћинства реквизицијом, од људи одузима драгоцености... Опљачкан је и манастир Рача, скидана су звона с цркава. За то време јадни народ грца у недаћама. Владају глад и болештине у овом крају. Становништво меље кочање и бере

Друштво

07.08.2021 у 22:16

Коњ Зекан из Губереваца претекао два рата па демобилисан

Гуча – Нико не зна шта су муке тешке, док не прође Албанију пешке, беседили су, на жалу Јегејског мора, преживели српски ратници. Иза њих је чемер ледених Проклетија, те чекаху лађе да их носе до Солуна и новога погибенија, а сваког трена мислима се враћају у далеки завичај, упитани: шта ли раде наши у селу... Ево како је текла свакодневица укућана јунака драгачевских из Горачића и припадајућих села Губеревци и Живице, остављених на немилост освајачу, док су породичне главе војевале за част отаџбине... Првих дана децембра 1915. и званично је успостављена окупацијска власт. Већ 15. децембра Штациона команда у Гучи тражила је да јој се упуте сва лица стара од 15 до 55 година ради добијања објава, једне врсте личних карата. Истовремено је наређено да се обави попис грађана и њихове

Друштво

31.07.2021 у 17:25

Трновит пут Трњине из Кремана

„Ова казивања откривају нам историјска збивања из угла људи који на та збивања немају никаквог утицаја, који су невољни учесници и жртве ратова, историјских процеса и друштвених промена... Одавно у рукама нисам имао књигу у којој има толико истине, исказане с толиком непосредношћу, и тако убедљиво.” Ово су реченице академика Љубомира Симовића из предговора књиге „Казивања из прве руке” аутора др Илије Мисаиловића, објављене прошле године. Са животним исповестима обичних људи из Кремана и околине: земљоделаца, рабаџија, домаћица, кириџија, трубача, свештеника... Аутентичних, каткад драматичних, језиком казивача писаних у изворном облику. Једна описује живот Трњине Ђуричић, од оца Николе и мајке Обреније Брене. Свој век проживела је у раду, како је било суђено женама у брдским селима

Друштво

28.07.2021 у 12:00

На данашњи дан 1914. године Аустроугарска објавила рат Србији

Ниш – Тачно месец дана после атентата на престолонаследника Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву, на данашњи дан пре 107 година, Аустроугарска је објавила рат Србији. Тога дана – 28. јула по грегоријанском календару, који је примењиван у Бечу, односно 15. јула по јулијанском календару, коришћеном у Београду, министар иностраних дела Аустроугарске гроф Леополд Бертолд упутио је Влади Краљевине Србије телеграм у којем је написао „да Аустро-Угарска сматра да се од тог тренутка налази у стању рата са Србијом”. У телеграму којим је означен почетак Великог рата стајало је: „Будући да Влада Краљевине Србије није на задовољавајући начин одговорила на ноту од 23. јула 1914. године, коју је уручио аустроугарски посланик у Београду, Царска и Краљевска влада је принуђена да се сама

Друштво

17.07.2021 у 21:57

У Скадру живи леш, у логору поцрнелих ушију, у Чешкој парадни кочијаш

Рад и ред у српској сеоској кући пред Велики рат. Живот у породичној задрузи, поштовање старијих. Стицало се и имало, пуне штале и торови... А онда ратно доба, мобилизација и страдања, одлазак у заробљеништво. Ту судбину доживео је Пожежанин Ђуро Николић, па је описао у позним годинама у аутобиографском спису „Успомене из живота”. Приредио их је у овом миленијуму Недељко Јешић, а објавио часопис „Историјска баштина”. „Најлепше доба у нашој кући било је од 1907. до 1914. У кући 17 чланова задруге, много се радило. Било је увек слугу и слушкиња, а за време сезоне бербе шљива и кукуруза по 15, 20, па и 30 радника. Стоке је било доста: по 20 грла говеда, 80 оваца, 40-50 свиња, три-четири коња. У кући је владао патријархални обичај, млађи су поштовали старије. Кад отац или стриц Мојсо улазе

Друштво

11.07.2021 у 14:55

Прича из Великог рата: Странци ужаснути злоделима окупатора

Повукао се поражен крајем 1914. аустроугарски окупатор у нереду ка реци Дрини. Остављајући за собом причињена злодела, пустош, разорене грађевине... Такве варварске призоре којима су и странци, идући уз српску војску, били ужаснути (о чему пише часопис ужичког архива „Историјска баштина” у броју објављеном 2014. поводом века Великог рата). Џон Рид, амерички репортер који је присуствовао свим већим операцијама српске војске, забележио је поједине страхоте којима је било изложено недужно становништво: – На једној слици, снимљеној у селу Лешници, видело се више од 100 жена и деце, ланцима заједно повезаних, с главама одсеченим и набацаним на посебну гомилу. У Кравици су старци, жене и деца били мучени, а онда искасапљени. У Јерменовцу је 50 особа било сатерано у један подрум и живо

Друштво

03.07.2021 у 15:41

Лепа Гагуна отишла је у рат за слободу уместо млађег брата

Чачак – Живот ми је до ратова текао својим редоследом. У кући родитељској, код Милице и Јанка, окупљали су се главари Црне Горе и о рату зборили. О чему би другоме? Овако је у поратном добу, кад минуше дани чемера и страдања, беседила Василија Вукотић, кћи сердара Јанка, отиснувши се претходне деценије у војну за одбрану српске отаџбине уместо нејаког брата Вукашина, 12 лета млађег од ње, јер војвода са Чева, братственик с краљевским домом Петровића не имаше друге деце сем њих двоје. Ево како је лепа Гагуна сведочила о својим ратним стопама... Отац ми је био из старе, знане породице Перка Вукотића, који је имао два сина, Стевана и Машана, а Стеван Петра и Мила, Машан – Станка, Јована, Николу и Салету. Војвода Петар је имао кћер Милену, која се удала за књаза Николу и у историју ушла

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

24.07.2026 у 02:16

Променљиво облачно, температуре до 26 степени

24.07.2026 у 02:02

Студио „Универзал” није платио поправку оштећења

24.07.2026 у 01:39

Откривен први могући егзомесец ван Сунчевог система, кружи око мртве звезде

24.07.2026 у 01:14

Случај нестанка 12-годишње Анђелије Димитријевић из Београда

24.07.2026 у 01:02

Израелци забринути: Иран се веома брзо обнавља након више од 20.000 ваздушних удара

24.07.2026 у 00:47

Фолкер Тирк се суочава са противљењем Москве и Тел Авива за нови мандат