Понедељак, 08.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.45	102.06	101.75
	127.32	128.08	127.7

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: велики рат

Друштво

15.08.2021 у 16:30

Ћуте и све подносе изгладнели до крајњих граница

Три године трајала је окупација Србије у Великом рату, три црне године за српски народ, писали су савременици. Један од њих, инжењер Радован Требињац из Бајине Баште, сведочи у свом дневнику (чије делове преноси Милован Лукић у тексту „Рачани у Првом светском рату 1914‒1918”, објављеном у „Историјској баштини” 2014. године) о том злом времену. Бележи Требињац да је окупациона власт заводила сурове казне (па и јавно вешање), забрањивала свако удруживање и путовања без полицијске дозволе. У Срезу рачанском, особито на Тари, окупатор безобзирно сече шуме, пљачка домаћинства реквизицијом, од људи одузима драгоцености... Опљачкан је и манастир Рача, скидана су звона с цркава. За то време јадни народ грца у недаћама. Владају глад и болештине у овом крају. Становништво меље кочање и бере

Друштво

07.08.2021 у 22:16

Коњ Зекан из Губереваца претекао два рата па демобилисан

Гуча – Нико не зна шта су муке тешке, док не прође Албанију пешке, беседили су, на жалу Јегејског мора, преживели српски ратници. Иза њих је чемер ледених Проклетија, те чекаху лађе да их носе до Солуна и новога погибенија, а сваког трена мислима се враћају у далеки завичај, упитани: шта ли раде наши у селу... Ево како је текла свакодневица укућана јунака драгачевских из Горачића и припадајућих села Губеревци и Живице, остављених на немилост освајачу, док су породичне главе војевале за част отаџбине... Првих дана децембра 1915. и званично је успостављена окупацијска власт. Већ 15. децембра Штациона команда у Гучи тражила је да јој се упуте сва лица стара од 15 до 55 година ради добијања објава, једне врсте личних карата. Истовремено је наређено да се обави попис грађана и њихове

Друштво

31.07.2021 у 17:25

Трновит пут Трњине из Кремана

„Ова казивања откривају нам историјска збивања из угла људи који на та збивања немају никаквог утицаја, који су невољни учесници и жртве ратова, историјских процеса и друштвених промена... Одавно у рукама нисам имао књигу у којој има толико истине, исказане с толиком непосредношћу, и тако убедљиво.” Ово су реченице академика Љубомира Симовића из предговора књиге „Казивања из прве руке” аутора др Илије Мисаиловића, објављене прошле године. Са животним исповестима обичних људи из Кремана и околине: земљоделаца, рабаџија, домаћица, кириџија, трубача, свештеника... Аутентичних, каткад драматичних, језиком казивача писаних у изворном облику. Једна описује живот Трњине Ђуричић, од оца Николе и мајке Обреније Брене. Свој век проживела је у раду, како је било суђено женама у брдским селима

Друштво

28.07.2021 у 12:00

На данашњи дан 1914. године Аустроугарска објавила рат Србији

Ниш – Тачно месец дана после атентата на престолонаследника Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву, на данашњи дан пре 107 година, Аустроугарска је објавила рат Србији. Тога дана – 28. јула по грегоријанском календару, који је примењиван у Бечу, односно 15. јула по јулијанском календару, коришћеном у Београду, министар иностраних дела Аустроугарске гроф Леополд Бертолд упутио је Влади Краљевине Србије телеграм у којем је написао „да Аустро-Угарска сматра да се од тог тренутка налази у стању рата са Србијом”. У телеграму којим је означен почетак Великог рата стајало је: „Будући да Влада Краљевине Србије није на задовољавајући начин одговорила на ноту од 23. јула 1914. године, коју је уручио аустроугарски посланик у Београду, Царска и Краљевска влада је принуђена да се сама

Друштво

17.07.2021 у 21:57

У Скадру живи леш, у логору поцрнелих ушију, у Чешкој парадни кочијаш

Рад и ред у српској сеоској кући пред Велики рат. Живот у породичној задрузи, поштовање старијих. Стицало се и имало, пуне штале и торови... А онда ратно доба, мобилизација и страдања, одлазак у заробљеништво. Ту судбину доживео је Пожежанин Ђуро Николић, па је описао у позним годинама у аутобиографском спису „Успомене из живота”. Приредио их је у овом миленијуму Недељко Јешић, а објавио часопис „Историјска баштина”. „Најлепше доба у нашој кући било је од 1907. до 1914. У кући 17 чланова задруге, много се радило. Било је увек слугу и слушкиња, а за време сезоне бербе шљива и кукуруза по 15, 20, па и 30 радника. Стоке је било доста: по 20 грла говеда, 80 оваца, 40-50 свиња, три-четири коња. У кући је владао патријархални обичај, млађи су поштовали старије. Кад отац или стриц Мојсо улазе

Друштво

11.07.2021 у 14:55

Прича из Великог рата: Странци ужаснути злоделима окупатора

Повукао се поражен крајем 1914. аустроугарски окупатор у нереду ка реци Дрини. Остављајући за собом причињена злодела, пустош, разорене грађевине... Такве варварске призоре којима су и странци, идући уз српску војску, били ужаснути (о чему пише часопис ужичког архива „Историјска баштина” у броју објављеном 2014. поводом века Великог рата). Џон Рид, амерички репортер који је присуствовао свим већим операцијама српске војске, забележио је поједине страхоте којима је било изложено недужно становништво: – На једној слици, снимљеној у селу Лешници, видело се више од 100 жена и деце, ланцима заједно повезаних, с главама одсеченим и набацаним на посебну гомилу. У Кравици су старци, жене и деца били мучени, а онда искасапљени. У Јерменовцу је 50 особа било сатерано у један подрум и живо

Друштво

03.07.2021 у 15:41

Лепа Гагуна отишла је у рат за слободу уместо млађег брата

Чачак – Живот ми је до ратова текао својим редоследом. У кући родитељској, код Милице и Јанка, окупљали су се главари Црне Горе и о рату зборили. О чему би другоме? Овако је у поратном добу, кад минуше дани чемера и страдања, беседила Василија Вукотић, кћи сердара Јанка, отиснувши се претходне деценије у војну за одбрану српске отаџбине уместо нејаког брата Вукашина, 12 лета млађег од ње, јер војвода са Чева, братственик с краљевским домом Петровића не имаше друге деце сем њих двоје. Ево како је лепа Гагуна сведочила о својим ратним стопама... Отац ми је био из старе, знане породице Перка Вукотића, који је имао два сина, Стевана и Машана, а Стеван Петра и Мила, Машан – Станка, Јована, Николу и Салету. Војвода Петар је имао кћер Милену, која се удала за књаза Николу и у историју ушла

Друштво

26.06.2021 у 20:50

Пук водио преко Сибира, Манџурије и Суеца до Солуна

У ово доба заборав је незаслужено пао на српског официра и ратног команданта Велибора Н. Требињца (1878–1922). Он је јуначки војевао и јединице до победа водио у крвавим борбама Великог рата, борећи се против непријатеља тих ратних година и на тлу Србије, далеке Русије и на Солунском фронту. Прочуло се то тада, па је ратно ордење достојно красило груди храброг пуковника Требињца: две Карађорђеве звезде и два Бела орла, као и одликовања других држава – руско, персијско, румунско, енглеско, чехословачко, црногорско. „Према себи лично Велибор је био неумољиво строг, али је и од потчињених тражио службу на првом месту. Истина, за потчињене је то било веома тешко, али видећи свуд и свагда свог команданта пред собом, нити се роптало, нити се чак осуђивало. И у Русији и на Солунском фронту

Друштво

17.06.2021 у 10:51

Волас и Стефановић положили венце на гробљу Комонвелта и браниоцима Београда

Потпредседник владе и министар одбране Небојша Стефановић и министар одбране Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске Бен Волас положили су венце на Војном гробљу Комонвелта и крај Спомен-костурнице бранилаца Београда 1914-1918, саопштило је Министарство одбране. Двојица званичника, одајући пошту српским и британским војницима, који су изгубили животе борећи се заједно током два светска рата, симболично су подсетили на савезништво и снажне историјске везе Србије и Уједињеног Краљевства, истиче се у саопштењу. Може се рећи да ова посета има и историјски значај јер је Волас први британски министар одбране који је дошао у посету Србији. Током првог дана посете разговарао је са председником Србије Александром Вучићем и министром одбране Небојшом Стефановићем.

Друштво

05.06.2021 у 18:00

Наталија Бјелајац, славом овенчана.

Чачак – На скромној свечаности поводом 60 лета од пробоја Солунског фронта, 1978, појавила се без својих 12 одликовања. Готово нико није знао ко је, па ни становници мале улице на крају Маринкове баре у српском престоном граду. Из милоште звали су је Нана. Кад је умрла, побринули су се за сахрану, подигли скроман белег и на њему уклесали: „Наредник Српске војске Наталија Бјелајац”. Ево њене заживотне повести... „Мој стриц Мартин био је официр, поручник у Аустроугарској војсци, службовао је негде у Босни. Био је бесан кад је објављена анексија БиХ. Докле ће туђинци да тлаче овај народ, говорио је, и донео ми књигу српских јуначких песама, писану ћирилицом. Била је прва те врсте у нашој кући. Нисам знала ћирилицу али сам је брзо савладала, прочитала па тражила да ми пошаље и друге.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

08.06.2026 у 12:10

Циљ нето нулте емисије штетних гасова до 2050. у авијацији под знаком питања

08.06.2026 у 12:08

Арагчи и Ал Тани разговарали о преговорима Ирана и САД

08.06.2026 у 12:06

Утопила се девојчица (14) у Великој Морави

08.06.2026 у 12:04

Медојевић оптужио Марковића: Наставља се пракса Миливоја Катнића

08.06.2026 у 12:04

Вучић: Верујем да ћемо и на следеће изборе изаћи заједно са ПУПС-ом

08.06.2026 у 12:00

Крај једне ере и наставак неизвесности