Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Društvo

01.06.2021 u 14:50

Svestrani general Živko Pavlović

General i akademik, vojnik i istoričar, pisac i prevodilac, najbliži saradnik vojvode Radomira Putnika – sve te odrednice stale su u životopis Živka Pavlovića (1871–1938). Svetlost na ovu pomalo zaboravljenu ličnost bacila je nova studija istoričara Aleksandra Životića, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu. Njegova nova knjiga „Vojnik i istoričar – general Živko G. Pavlović” u izdanju Medija centra „Odbrana” objavljena je u ovoj godini, kada se navršava vek i po od Pavlovićevog rođenja i sto godina otkako je ovaj svestrani oficir primljen u Srpsku kraljevsku akademiju, današnju SANU. Za naš list Životić kaže da je Pavlović, rodom iz sela Ramaća, ponikao iz srca ustaničke i državotvorne Šumadije i da je vaspitavan u njenom nacionalnom i domaćinskom duhu s izraženom

Društvo

29.05.2021 u 18:00

Ugasi se na mah sjaj plavih očiju

Kasna jesen 1914, rat sve žešći. Rovovi, kiša, blato. U Kolubarskoj bici, odlučnoj odbrani pred švapskim nadiranjem, vatra, krv i smrt na sve strane. Mladi starešina voda Slavko J. Joksimović, rodom iz Gorobilja, u srcu je bitke, a tek 21. napunio. Čim nakratko borbe utihnu on se maši plajvaza da šta zabeleži u dnevnik. Pred rat Slavko završio nižu školu Vojne akademije, pa ga u ratnom paklu, hrabrog i snalažljivog, od narednika u potporučnika unapredili. „Gde god da se našao u ratnim operacijama, pa i u najdramatičnijim okolnostima, Joksimović je svakodnevno zapisivao u svom dnevniku šta se događalo u njegovom okruženju i šta je lično doživljavao. Od toga je jedino odstupao kad se nalazio na bolovanju, uglavnom zbog ranjavanja”, pisao je Nedeljko Ješić, priređivač Joksimovićevog

Društvo

24.05.2021 u 09:05

Znali smo za šta se borimo

Vitor Knežević iz sela Mušvete u opštini Čajetina, sa bratom Svetozarom, od svoje devete godine, osta siroče. Vrlo rano su, po kazivanju porodice, zabeleženom u „Ratnom pomeniku”, završili zanate. Svetozar dunđerski, a junak ove priče posta jedan od najboljih šnajdera u svom kraju, poznat po izradi zubuna, koporana i ženskih prsluka izvezenih gajtanima i srmom. Još 1910. pozvan je Vitor u vojsku kao artiljerijski kadrovac, postaje nišandžija na topu i podnarednik. U iniformi ostaje i za Balkanskih ratova i Prvom svetskom, sve do kraja, punih osam i po godina. Borio se u redovima Drinske divizije prvog poziva i prošao sve golgote njenog ratnog puta. Gazio je Albaniju, stigao na ostrvo Krf, a kasnije učestvovao i u proboju Solunskog fronta i daljem oslobađanju zemlje od neprijatelja. Bio je

Društvo

16.05.2021 u 09:46

Ratna pisma rođenima u zavičaj i natrag

ČAČAK – Kad dobije pismo iz zavičaja ratniku na frontu noge se skrate, sve dok ne sazna kakva se slova nižu u poruci iz rodne kuće. Ili će ga žena obradovati javkom da su ona i deca dobro, pa mališani pitaju kad će tajo doći, ili će niz obraz da mu krene suza žalosnica, jer mu poručuju da nekoga od starijih ukućana, avaj, više nema. Evo kakva su pisma u doba Velike vojne iz čačanskog kraja išla tamo i amo... Mobilizacija – „Miljku Rakićeviću, Guberevci, 22. jula 1914, Aleksinac... Poštovani Otac, danas smo se mobilisali i krećemo u sastav baterije za Novi Pazar, na Skoplje, Mitrovicu i za Hercegovinu. Zdravo sam i ne brini. Pozdravljam vas sviju i zbogom. Ilija M. Rakićević, kaplar Pete baterije brdske.” Pismo na frontu – „Taisija Rakićević, Guberevci, Guča, Čačak, za Iliju

Društvo

08.05.2021 u 18:07

Po ulicama okupiranog Beograda umirali su od gladi

„Moje robovanje u Beogradu”, naslovio je svoje sećanje na godine okupacije Srdan Novaković (1862‒1945) predratni učitelj i srpski ratnik u prvoj godini Velikog rata. Koji je nakon okupiranja Srbije sticajem okolnosti ostao kao civil u prestonici, zgaženoj neprijateljskom čizmom. „Čim sam stigao u Beograd, prolazeći kroz guste neprijateljske straže, pohitao sam da vidim šta je sa mojim stanom. I imao sam šta i videti: pred vratima stoji nemački vojnik, sa bajonetom na pušci. A na vratima tabla obešena s natpisom ’Ajn gang verboten’. Kod neprijatelja nema neprikosnovenosti stana. Nisu mi dali ni prići. Njega su zauzeli nemački kadeti, 10-15 na broju. U podrumu su našli moj med u teglama. Misleći da je kompot jeli su ga nemilice, usled čega su dobili bolove u stomaku sa jednim gospodskim

Društvo

24.04.2021 u 18:00

Kralj kupio volove Đunu iz Zeoka.

Zeoke u Dragačevu – Jedared godišnje, junak iz Zeoka bio je gost na dvoru Karađorđevića o njihovoj krsnoj slavi, Svetom Andriji prvozvanom, i lično ga je pozivao kralj Aleksandar. Prijateljstvo je skovano na Solunskom frontu gde je tadašnji regent i komandant Srpske vojske doznao za junački podvig dragačevskog seljaka i naumio da ga pronađe. U jednom zatišju na frontu regent se iznenada pojavio među Dragačevcima a jedinica je, kako dolikuje, postrojena u čast zapovednika naše vojske. Karađorđević je pozdravio ratnike i zatražio da iz stroja izađe Đunović i zagrlio ga. Seljak je uskoro ovenčan Zlatnom vojničkom Karađorđevom zvezdom sa mačevima i stavio je iznad ranije već stečenih odličja za junaštvo. Kad god je komandant naišao pored Đunovićeve jedinice pozivao je odvažnog

Društvo

17.04.2021 u 18:00

Kreće se prekookeanska lađa italijanska.

Kiša ne prestaje, glad i bolest pritisli, a gudure tmurne i blatnjave kojima srpska vojska te kasne jeseni 1915. odstupa preko Albanije. Oficir Dragoljub T. Vuković (1880–1930), tada major (posle rata dogurao do pešadijskog đenerala), pamti mesta kroz koja prolaze i kasnije opisuje u ratnom dnevniku (nakon njegove smrti dugo čuvanom u porodici, pa u ovo doba objavljenom kao knjiga „Kako da dobri Bog” u izdanju užičkog „Arhiva”). Ređaju se u tom mučnom pohodu Ljum Kula, Vezirov most („S nama je i kralj”, beleži Vuković), Fleti, Arsid Han („Put je strašan, kiša, voda, užas jedan. Dođosmo u jednu štalu na konak, Arbanase mitimo, kolosalno plaćamo, kilo sena tri groša”). Zatim Čereti, Temsići, Jubani, skelom preko Drima, pa Naišiti („Čujem da su Bugari pred Elbasanom, sve lepše od lepšeg”), a onda

Društvo

13.03.2021 u 20:03

Priča iz Velikog rata: Na žeravici

Pred sam pravoslavni Božić 1916. godine, Prva pešadijska brigada Timočke divizije koja je uvek bila u prvom bojnom redu, promenila je položaj: sa kote 1.050 prebacila se u selo Petalin da se tu odmori i dočeka Božić. Čim je brigada stigla u selo zemunice su napravljene i svi su se spremali za skorašnji praznik – računali su da će se tu duže zadržati. Osvanu i Badnji dan, ekonom kog su poslali nekoliko dana ranije da kupi sve što je potrebno za Božić vratio se iz Soluna. Tog dana oficiri su otišli, oko tri po podne, u šumu da donesu badnjak. Sve se radilo kao u miru, ali se kod svih osećala seta, jer su se pitali šta im je sa porodicama. Svi su bez razlike doterivali svoje zemunice kao da će im Božić Bata sutra dovesti sve njihove najbliže da vide kako oni i u tuđini slave taj veliki

Društvo

27.02.2021 u 21:15

Čoveku mora srce da se sledi

„Kad je objavljen rat Srbiji 1914. bila je mobilizacija srpske vojske. Kao i 1912. sve je skočilo na noge lagane. I sam sam, bez pozivanja, odjurio na mesto mobilizacije (Zaječar). Bez oklevanja, odmah posle organizacije, krenuli smo na ratište. Pravac je bio Zaječar, Paraćin, Aranđelovac, Šabac. Neprijatelj je već bio prešao Savu i Drinu. Ovaj napad nazvao je Kazneni pohod povodom, kobajagi, pomenutog atentata. Pero nije u stanju da opiše niti kičica da naslika zverstva koja je austrijska horda vršila nad srpskim življem. Toga primera nema, niti je bilo u prošlosti za vreme raznih varvarskih najezda. Čoveku se koža ježi i grozi se posmatrajući izvršene prizore. Kod meštana je bio ovladao smrtni strah gledajući očima prizore kojima nisu bili ravni ni oni za vreme prvog hrišćanstva,

Društvo

22.02.2021 u 08:43

Na Grozdinoj kući četiri crna barjaka

U selu Kremna početkom 20. veka rodila se Grozda Misailović. Nju, još jednu kćer i tri sina imali majka Petra i otac Nikola. Stasavala Grozda u devojku ne sluteći da će ratne nesreće ojaditi ovu porodicu. „Imanje sređeno, građevine popravljene, pomisliš kako je lako živeti. Kad ono đavo dođe po svoje”, sećala se u starosti Grozda, a to beležio i s drugim ispovestima u knjigu „Kazivanja iz prve ruke” pretočio dr Ilija Misailović. Ovo mu je ta nesrećna žena kazivala: „Kad je poč’o turski rat (prvi balkanski) iz naše kuće otišle čet’ri puške, odoše mi otac i tri brata. Najstariji brat Mihajlo mi umro kad je bio turski rat. Najmlađi brat Radisav umro je u Štipu, za vreme bugarskog rata (drugog balkanskog), kad su regruti umirali od tifusa. Srednji brat Miloje mi izumro u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat