Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Srbija

18.03.2017 u 11:21

Preko sveta do Solunskog fronta

Spasoje Tešić je bio jedno od sedmoro dece Stevana i Stanice iz Donje Vrbave, sela na putu od Gornjeg Milanovca ka Kragujevcu. Stariji brat Srećko je završio prava i bio sudija u Prokuplju, pa je uzeo Spasoja da ga odškoluje. Tako je ovaj uspeo da završi vojnu akademiju u Beogradu u klasi čiji su oficiri predstavljali važan komandni kadar u ratovima od 1912. do 1918. godine. Spasoje se najviše družio sa Bogdanom Hajncom, čuvenim komitom u Makedoniji, i legendarnim Dragutinom Gavrilovićem. U Prvom balkanskom ratu kapetan Tešić je bio komandir mitraljezaca u 10. puku drugog poziva koji je od Turaka oslobodio Novu Varoš, Novi Pazar i Peć. U Drugom balkanskom ratu se uspešno borio protiv Bugara na području Surdulice i Vladičinog Hana, i zato je vanredno unapređen u majora. Iste

Srbija

11.03.2017 u 20:00

Tragična smrt jednog akademika

Jedan od naših profesora stare generacije starogrčkog i latinskog jezika, poznat po veoma dobrim gimnazijskim udžbenicima i prevodima antičkih pisaca, bio je Jovan P. Turoman (1840–1915). Njegovi preci doselili su se iz Like bežeći od turske najezde u Gornju Krapinu.

Srbija

05.03.2017 u 12:00

Tražih celo veče brata i ne nađoh ga

Čačak – Učitelj Radomir (Koste) Cvijović iz Dučalovića na Ovčaru bio je učesnik oslobodilačkih ratova 1912–1918. i od 24. avgusta 1915. do 25. januara 1916. vodio dnevnik beležeći događaje do dolaska na Krf u prvom bloku, dok u drugom opisuje odlazak na Solunski front i događaje tamošnje. Ti zapisi svedoče iz prve ruke o nesreći i patnji jednog naroda napuštenog u pravednoj borbi, rešenog da se do kraja žrtvuje za očuvanje slobode. Ovaj deo beleški majora Cvijovića, koji sledi, počinje 22. oktobra 1915. u južnoj Srbiji… „Celu noć smo išli, užasno blato. Prešli smo reku i prošli kroz Vlasotince, 23. okt. prešli Moravu i zanoćili više Leskovca. Iste noći smo pošli nazad i 24. okt. zaustavili se kod sela Slavujaca i tu bili ceo dan. Uveče smo krenuli putem za Lebane. Užasna kiša,

Politika

26.02.2017 u 21:02

Vučić: Ne damo nikome nezavisnost Srbije

Prokuplje – Pod pokroviteljstvom predsednika Srbije, na ceremoniji koju je predvodio premijer Srbije Aleksandar Vučić, u Prokuplju je održana centralna svečanost obeležavanja veka od izbijanja Topličkog ustanka. Državna ceremonija održana je kod Spomenika Topličanima palim u ratovima 1912–1918. i žrtvama narodnog ustanka 1917. godine, koji se nalazi u centru Prokuplja. Obeležavanju jednog od najvažnijih događaja u istoriji Srbije tokom Prvog svetskog rata prethodio je verski obred, a nakon toga su premijer Vučić, koji je predvodio ceremoniju u Prokuplju, i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik položili lovorove vence uz intoniranje državne himne.

Srbija

18.02.2017 u 16:00

Ruski car odao počast srpskim dobrovoljcima

„Aprila 1916. stigli smo u Odesu. Naša povorka iskićena zastavama i vojnički postrojena, uputila se kroz grad do štaba Srpskog dobrovoljačkog odreda u ulicu Baljšaja Arnautskaja. Posle užasne sibirske zime, u Odesi nas je dočekalo divno i toplo proleće. Narod ruski nas je svuda u prolazu pozdravljao i uzvikivao: „Da zdravstvujut Serbi, geroji“, jer je ovde već bilo oko 8.000 srpskih dobrovoljaca”, piše u memoarima Pančevac Svetislav Sveta Radulović, tada mladi bankarski činovnik opisujući delić svog dugog ratnog puta ruskim frontom od Iljeva, Voronježa i Ufe do logora u Sibiru i pridruživanju dobrovoljačkim jedinicama, koje su se obučavale na obali Crnog mora. Svetislav Sveta Radulović je, treba reći, bio jedno od osmoro dece pančevačkog sveštenika Dušana Radulovića i majke Jelene,

Srbija

12.02.2017 u 18:30

Od hajduka do Gvozdenog puka

Pre nego što je postao ratnik i okitio se Karađorđevom zvezdom, Vuksan Radovanović Strugoputić pobio je opštinsko rukovodstvo u Dobrom Dolu, jer zbog loše karakteristike nije mogao da dobije državni posao, a posle junačkog ratovanja, za čuvara državne šume postavio je ga lično regent Aleksandar Karađorđević, koji ga je i odlikovao. Životopis viteza Karađorđeve zvezde Vuksana Radovanovića, kome je zbog snalažljivosti i sposobnosti da strugne (pobegne) iz neželjene situacije, pridodato i prezime Strugoputić, nalikuje na holivudske priče: lošeg momka oslobode iz zatvora, da bi za državu obavio neki posao. Vuksan je rođen krajem devetnaestog veka u Ivan Kuli. Još kao mladić je pokazao hrabrost u svakodnevnim graničnim sukobima sa turskim nizamima i Arnautima koji su od 1878. do 1912. godine

Kultura

08.02.2017 u 10:16

Valjevski Holanđanin u gradu smrti

Valjevo – Dokumentarno-igrani film „Arijus van Tinhoven – valjevski Holanđanin” autora Slobodana Rakovića, posvećen jednom od najpoznatijih lekara-heroja, šefu Hirurškog odeljenja Vojne bolnice u Valjevu u Velikom ratu, biće premijerno prikazan u ponedeljak 13. februara u valjevskom Centru za kulturu. Film prati život i rad ratnog hirurga iz Haga koji je 1912. došao u Srbiju kao predvodnik dobrovoljne medicinske misije, obavljao svoju lekarsku dužnost tokom balkanskih i Prvog svetskog rata, boravio i radio u Valjevu u vreme velike epidemije tifusa. U Velikom ratu Valjevo je bilo centar ne samo značajnih vojnih već i zdravstvenih bitki, ono je u to vreme, krajem 1914, sve do sredine 1915. godine, bilo grad bolnica, grad čije su ulice bile „avenije smrti”, ali i grad u kojem se na najlepši način

Srbija

05.02.2017 u 18:00

Zaboravljeni pomorski vojvoda

Ilija Miše Gojković bio je jedan od retkih srpskih – kako se to tada govorilo – trupnih oficira koji je stigao i do najvišeg đeneralskog čina. Po svršetku drugog razreda Kruševačke gimnazije, mali Ilija sa 16 godina, 1870, stupio je u stajaću vojsku Kneževine Srbije. Momak je bio veoma lako primljen jer je u to doba i dalje bilo malo pismenih ljudi. Vojnu akademiju nije upisao i počeo je da radi kao pisar u raznim jedinicama od najnižeg podoficirskog (kaplarskog) čina. Šest godina docnije, stekao je prvo oficirsko zvanje potporučnika pešadije. Sa sve višim činovima trupnog oficira, njegova zvanja bivala su sve veća, jer se stalno usavršavao pomno prateći razvoj vojne tehnike i taktike ratovanja u razvijenijim ondašnjim zemljama. Međutim, i pored toga, nije baš uvek odgovarao

Kultura

01.02.2017 u 09:12

Mrtva straža Velikog rata

„Srbi imaju jednu fotografiju koja je gotovo film. Postoji iz Prvog svetskog rata ratna fotografija starog kralja Petra kako se na volovskim kolima 1915. povlači preko Kosova. I kada bi se taj kadar odmrznuo i pokrenuo, pred nama bi bio pravi pravcati film o velikoj drami srpskog naroda i njegovog kralja”, rekao je proslavljeni američki stvaralac Džon Ford jednom prilikom Piteru Bogdanoviču, tada mladom novinaru i budućem kolegi, govoreći o čuvenom delu Vladimira Becića, koje je 1916. objavljeno na naslovnoj strani lista „Iliustrasion”. Upravo se ovo foto-svedočanstvo, pored još 106 fotografija i oko 130 umetničkih slika, nalazi u galeriji SANU na postavci „Slikari, ratnici, svedoci” koja se svečano otvara večeras u 19 sati. Sama galerija, domaćin postavke, realizovane u saradnji sa Muzejom

Srbija

29.01.2017 u 18:10

Odlikovan na predlog neprijatelja

Čačak – Čudnovat je životopis ratnika Bogoljuba Vasiljevića iz sela Bariča kod Obrenovca, a još neobičnija sudbina najvišeg odlikovanja tog doba – Karađorđeve zvezde sa mačevima – koji je rodoljub zaslužio, i nikad stavio na grudi. Ovako svoju pripovest za „Politiku” počinje Antonije Đurić, književnik iz Čačka, i niže opis junačkih dana Srbina iz Bariča, koje je opisao i u svojoj povesnici „Solunci govore”… Vasiljević je 15. novembra 1914. sa komandirom i još nekoliko vojnika bio u patroli na levoj obali Kolubare, u Velikom Polju. Tu je, u okršaju sa neprijateljem koji je nadirao ka reci, teško ranjen komandir. Vojnici su hteli da ga iznesu iz bitke, ali bez uspeha. Mogli su samo da izginu, jer su Austrougari tukli sve žešćom vatrom. Stigli su tek da ranjenog starešinu povuku

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat