Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Srbija

26.06.2016 u 15:05

U trenutku kada ova priča nastaje, već u prvim danima Velikog rata, pančevački berberin Panta Jakovljević živi i radi kao skromni i pošteni zanatlija ovdašnji, sa ženom i petoro dece. Rođen je 1874. godine u Pančevu, srpskoj Sparti, kako grad na ušću Tamiša u Dunav zvaše u ono vreme, a po ljubavi prema majci Srbiji za vreme mađarske uprave. Pa i Pantina sudbina, iako na prvi pogled, bez vojničkog pedigrea i herojska, deo je jedne bogate niske sličnih, i ogledalo nacionalne duše srpskog Pančeva i okoline. Muka ovog skromnog pančevačkog zanatlije počela odmah po objavi rata Srbiji ne iznenađujuće, ali okolnosti pod kojima je isteran iz sopstvene kućice jesu za priču. Baš na sam dan početka Prvog svetskog rata, u kući Jakovljevića vladao je očaj, a lelek ukućana, rodbine i komšija razlegao se

Srbija

19.06.2016 u 08:30

Jedna zabeleška iz ruskog zarobljeništva

„Čim sam skinuo civilno odelo osetio sam da postajem obično oruđe u rukama Austrougarske”, napisao je u svojim memoarima Svetislav Sveta Radulović, sin protojereja pančevačkog Dušana Radulovića i majke Jelene Bikar, neposredno pred neizvestan i dug ratni put, sve do Sibira. Ta priča počinje avgusta 1915. godine, kad Svetislav dobija poziv za vojsku. Biva raspoređen u Bečkerek, u 29. regimentu, a otuda je posle dvonedeljne obuke trebalo krenuti na istok. „Na železničkoj stanici oko mene svakog je neko ispraćao, a mene baš niko. Snagu su mi jedino davale očeve reči pri našem poslednjem susretu: ’Sine, uzdaj se u Boga, jer je on stalno sa nama’, koje je zamenilo kloparanje furgona na putu za Ruski front. Pričalo se da su Rusi ozbiljno zašli u neprijateljsku pozadinu, a mladi

Srbija

11.06.2016 u 22:05

Ja sam po pravu starinom Glođović

Posle oslobođenja južnih delova Srbije, u oslobođenu Toplicu preseliše se čitava bratstva iz crnogorskog Sandžaka, Sjenice i Golije. Iz sela Kuzmičeva iz Sandžaka krenu prema Toplici bratstvo Glođovića sa tri porodične glave, Mikom, Mijajlom, Arsenijem. Mikova porodica naseli se u selu Grabovnica kod Kuršumlije i uzeše prezime Mikovići. Mijajlo ode u susedno Dedince, gde uzeše prezime Mijajlović. Arsenije se naseli u selu Trnov Laz i oni uzeše prezime Arsenijević. Poslednji od prebeglih dođe Pero Glođović u selo Rtaje i zadrža svoje prezime. Taman se okućiše na novom ognjištu, a crkvena zvona u nedoba objaviše mobilizaciju. Nema pozivara, nema pretnji za neodaziv, zvona su sve rekla. Otadžbina zove. Gorštaci hitaju. Pakuje se ono što se ima, ono najpotrebnije: par čarapa, rukavice,

Srbija

05.06.2016 u 09:05

Nacionalni borci Sofija i Milan Janković

„Bio bi pravi greh”, piše novinar R. Jovanović, „prema srpskoj nacionalnoj svesti boraca preko Dunava, Save i Drine, kao i prema osećanjima Južnih Slovena, ako bi patnje i muke nacionalnih boraca zatajili od omladine i potonjih generacija, a sve to pravdajući kakvom uobraženom skromnošću. Nikako ne sme biti zaboravljeno unapređivanje i podstrek nacionalnog duha na održanju nacije!” Tako on započinje priču sećanja na „dva paćenika” za vreme Velikog rata i na njihov neumornog nacionalnog rada posle oslobođenja i ujedinjenja. Reč je ovde o učiteljici Sofiji Janković i suprugu joj Milanu trgovcu. Još za vreme Prvog balkanskog rata 1912. godine, ovaj par nacionalnih boraca bio je pod stalnim policijskim nadzorom. Jovanović beleži kako im je kuća redovno pretresana, te da su im, jednom

Srbija

29.05.2016 u 08:05

Ogrlice iz Tunisa

Čedomir Vukašinović iz Sinoševića vratio se živ iz rata, ali ne praznih ruku. Svojim ćerkama napravio je dve ogrlice srebrnjaka, znajući za njihovu skorašnju udaju. „Mi smo kao deca zajedno s mamom računale vreme prema ratovima. Tata je mobilisan ili nije. Sedam godina ratovanja, nas šestoro dece. To je moj otac, to je njegova biografija. Sećam se zvona u Takovu. Ječalo je selom. Mama je ćutke otvorila drveni sanduk u gostinskoj sobi i počela tati da pakuje čiste košulje. Kao deca, sestra i ja nismo znale šta je to rat, ali znakovi postoje. Dok je mama već uvijala vruć hleb u težinjavu krpu, nana (tatina mama) poklopila je čanak sira i stavljala ga u šarenicu. Za to vreme naš otac je ćutke potkivao svoje opanke pod tremom. Nije mu prvi put... Poljubio nas je sve u čelo, svoju

Srbija

22.05.2016 u 10:05

Za njega nije bilo povlačenja

Ne ume država uvek da ceni svoje heroje. Seti ih se kad je potrebno ratovati, dodeli poneki orden, a onda ih često zaboravi, prepusti sudbini, da skončaju daleko od slave i poštovanja koje su zaslužili. Na jednog od takvih junaka, Vojislava Mijailovića Raćovca, podseća valjevski publicista Milorad Radojčić u svojoj knjizi „Vojvoda Mišić i njegovi Kolubarci u ratovima 1912–1918”. Bio je Vojislav, rođen 1883. godine mioničkom selu Planinica, kao i većina momaka tog doba, skroman zemljoradnik, koji je u mladosti savladao i zanat drvodelje da bi lakše mogao da se izdržava. Služio je vojsku kao što otadžbina nalaže i tamo unapređen u čin pešadijskog podnarednika. Odmah po mobilizaciji za srpsko-turski rat našao se u prvim borbenim jedinicama upućenim na front, potom i sa onima koje su

Društvo

17.05.2016 u 14:51

Obeleženo 99 godina od smrti vojvode Putnika

Povodom 99 godina od smrti vojvode Radomira Putnika venac na grob srpskog vojskovođe položio je danas član Gradskog veća Marko Zeljug. „Danas je 99 godina od kada je preminuo naš veliki vojvoda Radomir Putnik, nažalost daleko od svoje zemlje za koju se borio. Tokom karijere pet puta je bio ministar odbrane, dva puta načelnik generalštaba i tokom Prvog svetskog rata načelnik vrhovne komande. Veoma mi je drago što sam kao predstavnik Grada Beograda imao čast da odam poštovanje čoveku koji se tokom čitave karijere borio za očuvanje i slobodu srpske države”, rekao je Zeljug, saopštila je gradska Služba za informisanje, prenosi Tanjug. Vence su položile delegacije Vojske Srbije, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Milan Popović, kao i udruženja građana koja neguju

Srbija

14.05.2016 u 22:05

Lovac na „žive jezike”

Mačvanski front, maj 1915. godine. Borbena gotovost na najvišem nivou, mrtve straže s obe strane Save. Na zahtev saveznika, srpska vojska bi trebalo da pređe reku, napadne austrijske jedinice u Sremu i olakša pritisak neprijatelja na francuske i ruske jedinice. Pošto nije imala dovoljno podataka o snazi, rasporedu i namerama protivnika, srpska Vrhovna komanda izdaje naređenje svojim četama da prate zbivanja na suprotnoj obali i podnose izveštaje... Ali, pred položajima Petog pešadijskog puka kralja Milana je gusta šuma od koje se ništa nije moglo videti, pa je jedino rešenje, opasno i teško, da se neopaženo pređe reka, obavi izviđanje i izvesti o neprijatelju. Za zadatak se dobrovoljno prijavio mladi pešadijski potporučnik Mihailo Mika Madžarević, rodom iz Murgaša kod Uba, koji

Srbija

08.05.2016 u 09:05

Ratni i poratni progon dr Dragićevića

Samo desetak dana po objavi rata Srbiji, jula 1914. godine, dr Nikola Dragićević rođeni Pančevac, kao mladi lekar promovisan u doktora medicine u Inzbruku, biva uhapšen od strane mađarskih vlasti. Našao se tako među prvima u transportu „političkih sumnjivaca” u internaciju i sproveden kroz Temišvar na putu za Arad i vojni zatvor. Zabeleženo je da je, već prolazeći kroz Nanatu, prvi grad sa rumunske strane, pretrpeo kao i ostali internirci – pljuvanje, bacanje kamenja i cigala i pogrde okupljene svetine. Tako su se klackali beskrajni nizovi pretrpanih vagona, kojima je u rumunski kazamat stizalo na hiljade ljudi. A tek tamo, za njih zapravo počinje hod po mukama. Po nalogu iz Beča tvrđava postaje logor za istrebljenje Srba iz Bosne i Hercegovine i ostalih srpskih

Društvo

28.04.2016 u 17:06

U Češkoj odata pošta Principu i srpskim zarobljenicima

Povodom obeležavanja 98. godišnjice smrti Gavrila Principa, državna ceremonija polaganja venaca i odavanja počasti održana je danas u gradskoj tvrđavi u Terezinu u Češkoj, gde je Princip, kao zatvorenik, preminuo 28. aprila 1918. godine. U sklopu obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata kraj mauzoleja sa spomen kosturnicom u Jindrihovicama održana je i državna ceremonija polaganja venaca i odavanja počasti srpskim ratnim zarobljenicima preminulim u tom logoru, saopštio je Odbor Vlade Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije. Vence je na spomen obeležja u ime Vlade Srbije položio predstavnik Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a organizator komemoracija je Odbor u saradnji sa ambasadom Srbije u Češkoj, Ministarstvom unutrašnjih

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat