Уторак, 23.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.75	117.39
	102.16	102.77	102.47
	126.3	127.06	126.68

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: велики рат

Србија

26.06.2016 у 15:05

Неустрашиви берберин Панта Јаковљевић

У тренутку када ова прича настаје, већ у првим данима Великог рата, панчевачки берберин Панта Јаковљевић живи и ради као скромни и поштени занатлија овдашњи, са женом и петоро деце. Рођен је 1874. године у Панчеву, српској Спарти, како град на ушћу Тамиша у Дунав зваше у оно време, а по љубави према мајци Србији за време мађарске управе. Па и Пантина судбина, иако на први поглед, без војничког педигреа и херојска, део је једне богате ниске сличних, и огледало националне душе српског Панчева и околине. Мука овог скромног панчевачког занатлије почела одмах по објави рата Србији не изненађујуће, али околности под којима је истеран из сопствене кућице јесу за причу. Баш на сам дан почетка Првог светског рата, у кући Јаковљевића владао је очај, а лелек укућана, родбине и комшија разлегао се

Србија

19.06.2016 у 08:30

Једна забелешка из руског заробљеништва

„Чим сам скинуо цивилно одело осетио сам да постајем обично оруђе у рукама Аустроугарске”, написао је у својим мемоарима Светислав Света Радуловић, син протојереја панчевачког Душана Радуловића и мајке Јелене Бикар, непосредно пред неизвестан и дуг ратни пут, све до Сибира. Та прича почиње августа 1915. године, кад Светислав добија позив за војску. Бива распоређен у Бечкерек, у 29. регименту, а отуда је после двонедељне обуке требало кренути на исток. „На железничкој станици око мене сваког је неко испраћао, а мене баш нико. Снагу су ми једино давале очеве речи при нашем последњем сусрету: ’Сине, уздај се у Бога, јер је он стално са нама’, које је заменило клопарање фургона на путу за Руски фронт. Причало се да су Руси озбиљно зашли у непријатељску позадину, а млади Панчевац,

Србија

11.06.2016 у 22:05

Ја сам по праву старином Глођовић

После ослобођења јужних делова Србије, у ослобођену Топлицу преселише се читава братства из црногорског Санџака, Сјенице и Голије. Из села Кузмичева из Санџака крену према Топлици братство Глођовића са три породичне главе, Миком, Мијајлом, Арсенијем. Микова породица насели се у селу Грабовница код Куршумлије и узеше презиме Миковићи. Мијајло оде у суседно Дединце, где узеше презиме Мијајловић. Арсеније се насели у селу Трнов Лаз и они узеше презиме Арсенијевић. Последњи од пребеглих дође Перо Глођовић у село Ртаје и задржа своје презиме. Таман се окућише на новом огњишту, а црквена звона у недоба објавише мобилизацију. Нема позивара, нема претњи за неодазив, звона су све рекла. Отаџбина зове. Горштаци хитају. Пакује се оно што се има, оно најпотребније: пар чарапа, рукавице,

Србија

05.06.2016 у 09:05

Национални борци Софија и Милан Јанковић

„Био би прави грех”, пише новинар Р. Јовановић, „према српској националној свести бораца преко Дунава, Саве и Дрине, као и према осећањима Јужних Словена, ако би патње и муке националних бораца затајили од омладине и потоњих генерација, а све то правдајући каквом уображеном скромношћу. Никако не сме бити заборављено унапређивање и подстрек националног духа на одржању нације!” Тако он започиње причу сећања на „два паћеника” за време Великог рата и на њихов неуморног националног рада после ослобођења и уједињења. Реч је овде о учитељици Софији Јанковић и супругу јој Милану трговцу. Још за време Првог балканског рата 1912. године, овај пар националних бораца био је под сталним полицијским надзором. Јовановић бележи како им је кућа редовно претресана, те да су им, једном

Србија

29.05.2016 у 08:05

Огрлице из Туниса

Чедомир Вукашиновић из Синошевића вратио се жив из рата, али не празних руку. Својим ћеркама направио је две огрлице сребрњака, знајући за њихову скорашњу удају. „Ми смо као деца заједно с мамом рачунале време према ратовима. Тата је мобилисан или није. Седам година ратовања, нас шесторо деце. То је мој отац, то је његова биографија. Сећам се звона у Такову. Јечало је селом. Мама је ћутке отворила дрвени сандук у гостинској соби и почела тати да пакује чисте кошуље. Као деца, сестра и ја нисмо знале шта је то рат, али знакови постоје. Док је мама већ увијала врућ хлеб у тежињаву крпу, нана (татина мама) поклопила је чанак сира и стављала га у шареницу. За то време наш отац је ћутке поткивао своје опанке под тремом. Није му први пут... Пољубио нас је све у чело, своју мајку у руку

Србија

22.05.2016 у 10:05

За њега није било повлачења

Не уме држава увек да цени своје хероје. Сети их се кад је потребно ратовати, додели понеки орден, а онда их често заборави, препусти судбини, да скончају далеко од славе и поштовања које су заслужили. На једног од таквих јунака, Војислава Мијаиловића Раћовца, подсећа ваљевски публициста Милорад Радојчић у својој књизи „Војвода Мишић и његови Колубарци у ратовима 1912–1918”. Био је Војислав, рођен 1883. године мионичком селу Планиница, као и већина момака тог доба, скроман земљорадник, који је у младости савладао и занат дрводеље да би лакше могао да се издржава. Служио је војску као што отаџбина налаже и тамо унапређен у чин пешадијског поднаредника. Одмах по мобилизацији за српско-турски рат нашао се у првим борбеним јединицама упућеним на фронт, потом и са онима које су

Друштво

17.05.2016 у 14:51

Обележено 99 година од смрти војводе Путника

Поводом 99 година од смрти војводе Радомира Путника венац на гроб српског војсковође положио је данас члан Градског већа Марко Зељуг. „Данас је 99 година од када је преминуо наш велики војвода Радомир Путник, нажалост далеко од своје земље за коју се борио. Током каријере пет пута је био министар одбране, два пута начелник генералштаба и током Првог светског рата начелник врховне команде. Веома ми је драго што сам као представник Града Београда имао част да одам поштовање човеку који се током читаве каријере борио за очување и слободу српске државе”, рекао је Зељуг, саопштила је градска Служба за информисање, преноси Танјуг. Венце су положиле делегације Војске Србије, помоћник министра за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Милан Поповић, као и удружења грађана која негују

Србија

14.05.2016 у 22:05

Ловац на „живе језике”

Мачвански фронт, мај 1915. године. Борбена готовост на највишем нивоу, мртве страже с обе стране Саве. На захтев савезника, српска војска би требало да пређе реку, нападне аустријске јединице у Срему и олакша притисак непријатеља на француске и руске јединице. Пошто није имала довољно података о снази, распореду и намерама противника, српска Врховна команда издаје наређење својим четама да прате збивања на супротној обали и подносе извештаје... Али, пред положајима Петог пешадијског пука краља Милана је густа шума од које се ништа није могло видети, па је једино решење, опасно и тешко, да се неопажено пређе река, обави извиђање и извести о непријатељу. За задатак се добровољно пријавио млади пешадијски потпоручник Михаило Мика Маџаревић, родом из Мургаша код Уба, који је одрастао

Србија

08.05.2016 у 09:05

Ратни и поратни прогон др Драгићевића

Само десетак дана по објави рата Србији, јула 1914. године, др Никола Драгићевић рођени Панчевац, као млади лекар промовисан у доктора медицине у Инзбруку, бива ухапшен од стране мађарских власти. Нашао се тако међу првима у транспорту „политичких сумњиваца” у интернацију и спроведен кроз Темишвар на путу за Арад и војни затвор. Забележено је да је, већ пролазећи кроз Нанату, први град са румунске стране, претрпео као и остали интернирци – пљување, бацање камења и цигала и погрде окупљене светине. Тако су се клацкали бескрајни низови претрпаних вагона, којима је у румунски казамат стизало на хиљаде људи. А тек тамо, за њих заправо почиње ход по мукама. По налогу из Беча тврђава постаје логор за истребљење Срба из Босне и Херцеговине и осталих српских земаља под влашћу

Друштво

28.04.2016 у 17:06

У Чешкој одата пошта Принципу и српским заробљеницима

Поводом обележавања 98. годишњице смрти Гаврила Принципа, државна церемонија полагања венаца и одавања почасти одржана је данас у градској тврђави у Терезину у Чешкој, где је Принцип, као затвореник, преминуо 28. априла 1918. године. У склопу обележавања стогодишњице Првог светског рата крај маузолеја са спомен костурницом у Јиндриховицама одржана је и државна церемонија полагања венаца и одавања почасти српским ратним заробљеницима преминулим у том логору, саопштио је Одбор Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. Венце је на спомен обележја у име Владе Србије положио представник Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а организатор комеморација је Одбор у сарадњи са амбасадом Србије у Чешкој, Министарством унутрашњих послова и

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

23.06.2026 у 02:15

Променљиво облачно са кишом и грмљавином, температура до 32 степена

23.06.2026 у 01:57

Прево: Белгија издала визе талибанима за разговоре у Бриселу, важе један дан

23.06.2026 у 01:42

Техеран нема обавезу да купује пољопривредне производе из САД

23.06.2026 у 01:27

Русија у УН: напад на аутобус са децом, покушај Кијева да увуче Минск у сукоб

23.06.2026 у 01:06

Кинеска национална опера извела „Турандот” у Сава центру

23.06.2026 у 00:44

САД су успоставиле механизам за праћење крхког примирја у Либану