Час историје на славном Церу

Текериш – Поводом 102 године од битке на Церу (август 1914) код села Текериша, кад је српска војска потукла аустроугарску солдатеску и спречила је у намери да окупира Србију, Друштво српских домаћинa јуче je организовало час историје. Поред угледних представника Друштва, као што су академик Василије Крестић, проф. др Мира Радојевић, Нићифор Аничић, прим. др Страјин Шуљагић, часу је присуствовало више стотина чланова разних удружења грађана која негују традицију слободарских ратова српског народа.

Гости на Церу су били и професори Руског државног аграрног универзитета из Волгограда Павел Шевченко, Елизабета Дијакова и Ирина Даниленко. У име Друштва њихов домаћин је био посланик у Скупштини Србије проф. др Миладин Шеварлић, почасни професор Волгоградског универзитета.

О славној епопеји српске војске у одбрани своје отаџбине на часу историје говорила је др Мира Радојевић, професор Филозофског факултета у Београду. Она се посебно обратила младима са херојском причом о борцима у редовима српске војске који су малолетни регрутовани да бране своју отаџбину.

– Србија није имала више шта да узме него своју малолетну децу. У прве борбене редове ступили су рођени 1896. године и млађи. Било их је и са 12 година којима је пушка била све, иако у први мах нису знали њоме руковати, да одбране себе и своје најмилије. Мајке, Српкиње су са сузама поноса слале своје малолетне синове да се одбрани отаџбина. Многи од њих су гладни, боси и голи прешли албанске гудуре пешке, стигли на Крф и Солунски фронт да поново стану у строј за борбу до коначног ослобођења Србије. Нажалост, многи се нису вратили. Такво страдање није забележио ниједан народ у историји ратовања да би дошао до слободе. Србија је изгубила једну четвртину свог становништва, а у очи рата имала је четири милиона житеља – истакла је професор др Мира Радојевић.

Церска битка је почела 15. августа 1914. године кад је аустроугарска војска прешла Дрину и, пре свега у Мачви, али и у читавом Подрињу почела да убија старце, жене и децу, пали куће... После десет дана крвавих борби на Церу аустроугарска војска је протерана из Србије. У редовима српске војске погинуло је 3.000, а рањено 15.000 војника, подофицира и официра. Аустроугарска је имала 8.000 мртвих и око 30.000 рањених. Српска војска је заробила скоро пет хиљада непријатељских војника.

Говорећи у име Друштва, потпредседник др Страјин Шуљагић се посебно обратио младима са захвалношћу што су дошли на ово знаменито историјско место српског народа и замолио их да чувају сећања на херојске дане својих предака у борбама за слободу коју ми данас славимо.

После историјског часа приређен је културно-уметнички програм у коме је војну музику са маршевима и командама свирао трубачки оркестар Сафета Сејдића из Бојника. Његов прадеда Рустем Сејдић био је трубач у српској војсци који је ухватио тактове трубе бугарске војске и у одсутној бици 29. на 30. октобар 1916. година на Кајмакчалану одсвирао бугарским војницима повлачење уместо јуриша, а српској војсци јуриш.

Тако је пао најславнији планински врх у Првом светском рату. Рустем Сејдић је одликован Карађорђевом звездом.

У програму је делове из књиге о животу славне Милунке Савић говорила глумица Српског народног позоришта из Приштине Јасмина Стојиљковић, а мемоаре генерала Живка Павловића презентирао је глумац Иван Вучковић из Смедерева. Наступио је и појац Љуба Манојловић.

Државна делегација положила венце

Државну делегацију поводом обележавања 102. годишњице Церске битке предводио је државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драган Поповић. Крај спомен-костурнице у Текеришу венце су положили и представници Министарства одбране и Војске Србије, градова Лознице и Шапца, општине Крупањ, као и представници бројних удружења и грађани опредељени за неговање традиције ослободилачких ратова Србије.