Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Društvo

26.04.2016 u 08:30

Borovi kao počasna straža srpskim spomenicima na Vidu

Pojas kamenite obale uređen je samo na jednom uzanom delu sa južne strane, tek da bi brodići mogli da pristanu. Poviše strmih stena nad prozirnim morem, izdižu se guste borove šume. Između stabala vijugaju staze, od kojih jedna vodi do Mauzoleja sa spomen-kosturnicom srpskih vojnika preminulih na ovom ostrvu 1916. godine. Ovako danas izgleda srpski Jerusalim, kako je mitropolit Dimitrije Vido nazvao pre jednog veka. Do tada, Grci su ga zvali Ostrvom zmija. Ovu poslednju stanicu za gotovo 10.000 srpskih vojnika koji nisu preboleli posledice prelaska preko Albanije od tada zovu i Ostrvo smrti. Borovi, uspravni i visoki, drže počasnu stražu nad njihovim senima. U njihov hlad, od vrelog mediteranskog sunca, sklanjaju se grupe hodočasnika, kada dođu da posete Mauzolej i poklone se i

Srbija

23.04.2016 u 22:05

Otmica u Zavlaci

Čačak – Duboko u noći, Dragić Mitrović se privlačio stogovima sena kod Zavlake i ne beše ga strah. Pa, zar neko bolje od njega, seljaka iz Kržave, poznaje ove staze i bestragije, koliko je puta momkujući prošao ovim pašnjacima i dolinama. I koliko ispeo na Cer, Povlen i Maljen, sve dozivajući devojke na komišanje. A noćas, u mrklom mraku Rađevine i u zoru Velikoga rata javio se dobrovoljno na zadatak i mislio jedino hoće li biti sreće da ga ispuni: da kriomice zgrabi austrijskog vojnika i živa dovede u svoju četu. O ovom ratnom zbitiju pripoveda pisac Antonije Đurić u tek objavljenoj knjizi „Juriš u porobljenu otadžbinu”, i ovako se raspliće ona noć… Dragić je znao da su na stotinak metara od njega, bočno levo i desno, dvojica vojnika iz njegove čete, iako ih nije čuo. I oni su drage volje

Društvo

18.04.2016 u 15:21

Položeni venci u „Plavu grobnicu"

KRF/VIDO – Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, gradonačelnik Krfa Kostas Nikolozas, ministri u vladi Srbije Aleksandar Vulin, Zoran Đorđević i Ivan Tasovac, sa broda grčke obalske straže, uz državne i vojne počasti, položili su vence u „Plavu grobnicu”. Uz predsednika Nikolića išao je komandant Garde VS general major Milomir Todorović u uniformi srpskog oficira iz Prvog svetskog rata, a komemorativnoj svečanosti na otvorenom moru, između ostrva Krf i Vido, prisustvovao je veliki broj građana. Mnogobrojni građani su pratili potresnu svečanost, sa trajekta i još sa jednog broda, neki noseći majice sa likom izviđača srpske vojske u Prvom svetskom ratu, Dragutina Matića, ovekovečenog u karakterističnooj pozi, sa natpisom „Hvala vam”. Mnogi su nosili srpske šajkače sa natpisom „Krf

Društvo

18.04.2016 u 10:29

Vek Plave grobnice

Krf, Vido – Nad morem kraj ostrvceta Vido razleže se recitacija „Plave grobnice”. Sa jednog od brodova koji su tu zastali padaju venci i cveće, na mestu gde su polagana tela srpskih ratnika, preminulih 1916. posle albanske golgote. Svi posetioci ćutke spuštaju pogled prema vodenoj humci. Na stihove Milutina Bojića nastavlja se pesma „Tamo daleko”, a sa horom počinje da peva i deo državnika, vojnika, ratnih veterana, potomaka starih ratnika i svih drugih koji su juče došli da odaju poštu srpskim borcima, u danu kada je navršeno tačno sto godina od završetka njihovog iskrcavanja na Krf. Zastave Srbije i savezničkih vojnih jedinica koje se vijore sa paluba nekoliko brodova upotpunjuju sliku. To je možda najupečatljiviji detalj svečanosti povodom jednog veka od stradanja srpskih vojnika na

Srbija

17.04.2016 u 09:00

Ratnik golubijeg srca

Brkati junak, neustrašivi bombaš, pesnik, poljoprivrednik, pčelar, učesnik u svim srpskim ratovima, nosilac najviših odlikovanja, ratovao protiv dva carstva, kako je sam govorio, ranjavan, poštovan od saboraca, osumnjičen da pripada Apisovoj tajnoj organizaciji i igrom slučaja izbegao smrt, posle svih ratova vratio se u Barje kod Vučja i doživeo duboku starost. To je ukratko portret Miladina Popovića, junaka koga nije mimoišao nijedan rat. Nazivali su ga ratnikom golubijeg srca, jer, i kada je jurišao na neprijatelja i borio se za slobodu svog naroda, on je mislio na svoju porodicu i na rodna polja, a u trenucima nadahnuća pisao je pesme.

Srbija

09.04.2016 u 20:05

Ko nije video, neće nikad verovati

Gvozden Mitrović je rođen u Arnicu, u užičkom okrugu, 17. januara 1893. godine u težačkoj porodici, od oca Stefana i majke Jelisavke. Godine 1912. upisuje Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Na poziv srpske vlade i Vrhovne komande generaciji rođenoj 1892. i 1893. da pomogne zemlju, prekida studije i 1. septembra 1914. odlazi u Skoplje gde stupa u đačku četu, prolazi obuku i učestvuje u Velikom ratu kao đak-podoficir, a kasnije i rezervni pešadijski poručnik 1. čete, 2. bataljona 6. pešadijskog puka sve do 22. maja 1918. godine. Gvozden je vodio dnevnik, beležeći datume po starom kalendaru. Njegovi opisi svedoče o razboritoj misli i iskrenom duhu mladog čoveka koji bez ulepšavanja, beleži svu golgotu kroz koju prolažaše njegova generacija, boreći se za dobro svoje otadžbine. Na

Srbija

02.04.2016 u 22:05

Hrvat koji je srbovao u Aradu

U ćeliji sam sa Vasom Stajićem. Danas mi je držao predavanje da će Rusi potući Švabe i da će nas oni osloboditi. Vatren je rodoljub, napisao je 1914. godine u svom logorskom dnevniku internirac dr Mihovil Tomandl „Teško je bilo srbovati u Aradu”, reči su dr Mihovila Tomandla, Hrvata rodom iz Brčkog u Bosni, advokata i danas velikog imena u Pančevu. Zabeležio ih je sa samo dvadeset godina, tamnujući u rumunskom kazamatu, u koji je stigao odmah po objavi Prvog svetskog rata. U zloglasnoj aradskoj tvrđavi, grobnici hiljada nevinih, Tomandl je proveo teških 46 dana. Vojni kazamat, a zapravo logor utamničenih nacionalnih boraca, ali i mnogo žena, starih i nedužne dece, bio je oličenje patnje. Od oko 15.000 zatočenih, svaki treći nije preživeo. Mučili ih žeđu, tukli do

Srbija

19.03.2016 u 21:05

Hrabri ranjenik pesmom nadjačao kuknjavu

Početkom 1915. godine, srpska komanda vozom šalje ranjenike s fronta i položaja u nišku bolnicu. Kad se pročula vest o ranjenicima, narod iz južne Srbije pohitao je prema Nišu da dočeka svoje sinove i ratnike. U trenutku kada se pojavio voz sa ranjenicima, peronom su se razlegli kuknjava i plač žena. Kada se voz zaustavio, vojnici su počeli da iznose ranjenike iz vagona. Na čuđenje prisutnih, iz jednog vagona je dopirala pesma ranjenika Stevana Sokolovića. Radoznali narod je prišao da vidi tog junaka koji peva. Svi su bili iznenađeni kada su ga vojnici izneli na nosilima. Stevan je bio sav u zavojima sa crvenim tragovima krvi. Iako je bio u životnoj opasnosti, hrabrog ratnika nije napuštao optimizam. Njegova pesma nadvisila je potresne jauke i kuknjavu. Odjednom je na železničkom peronu

Srbija

12.03.2016 u 22:05

Gusle ratnikove

Čačak – „Počesto drugujem sa starim fotografijama u svojoj zbirci. Nedavno se zaustavih na jednoj, koju sam dobio danas već daleke 1966. godine. Na njoj je darodavac napisao: `Mojem dobrom Drugu i prijatelju Radovanu Marinkoviću za uspomenu i d[ugo] sećanje. Il[ija] Rakićević`. Na fotografiji – Rakićević, a u rukama mu gusle.” Tako neki dan pripoveda književnik čačanski Radovan Marinković (79) potanko o svom susretu sa zemljoradnikom Ilijom Rakićevićem. Veli pisac da ga je seljak iz Goračića u Dragačevu čestito obradovao sa po jednim darom u po svakoj ruci, i sve pojedinosti o tom razgovoru, kao da je bilo juče. A prošlo je pola stoleća. Evo Radovanove priče... „Dobro, rekoh sebi, gusle kao gusle. Posebno kada mi Rakićević darova i originalni spisak članova Udruženja nosilaca Albanske

Srbija

22.02.2016 u 08:05

Stradanja Karlovčana u Velikom ratu

Zbog zločina počinjenih nad srpskim stanovništvom u Sremskim Karlovcima u Prvom svetskom ratu niko od predstavnika austrougarskih vlasti nije odgovarao. Artur Valka, koji je za vreme rata bio šef policije i istakao se „kao najveći mučitelj i zlotvor srpskog stanovništva”, u Zagrebu je imenovan za vladinog perovođu i unapređen u osmi platni razred. Valka je 126 najuglednijih Srba bez opravdanog razloga poslao u internaciju u Arad, Sombor, Koprivnicu, Osek, Turalj... Svojim lažnim svedočenjem prouzrokovao je da su dva sina advokata Koste Nikolića streljani, a treći osuđen na 15 godina robije u Lepoglavi, gde je dobio tuberkulozu i po oslobođenju umro. Šta je bilo s Karlovcima u Velikom ratu? Kao što je u njima prvi put upaljena iskra novovekovne srpske kulture, tako se tu osetio i pokušaj

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat