Понедељак, 22.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: велики рат

Друштво

26.04.2016 у 08:30

Борови као почасна стража српским споменицима на Виду

Појас камените обале уређен је само на једном узаном делу са јужне стране, тек да би бродићи могли да пристану. Повише стрмих стена над прозирним морем, издижу се густе борове шуме. Између стабала вијугају стазе, од којих једна води до Маузолеја са спомен-костурницом српских војника преминулих на овом острву 1916. године. Овако данас изгледа српски Јерусалим, како је митрополит Димитрије Видо назвао пре једног века. До тада, Грци су га звали Острвом змија. Ову последњу станицу за готово 10.000 српских војника који нису преболели последице преласка преко Албаније од тада зову и Острво смрти. Борови, усправни и високи, држе почасну стражу над њиховим сенима. У њихов хлад, од врелог медитеранског сунца, склањају се групе ходочасника, када дођу да посете Маузолеј и поклоне се и

Србија

23.04.2016 у 22:05

Отмица у Завлаци

Чачак – Дубоко у ноћи, Драгић Митровић се привлачио стоговима сена код Завлаке и не беше га страх. Па, зар неко боље од њега, сељака из Кржаве, познаје ове стазе и бестрагије, колико је пута момкујући прошао овим пашњацима и долинама. И колико испео на Цер, Повлен и Маљен, све дозивајући девојке на комишање. А ноћас, у мрклом мраку Рађевине и у зору Великога рата јавио се добровољно на задатак и мислио једино хоће ли бити среће да га испуни: да криомице зграби аустријског војника и жива доведе у своју чету. О овом ратном збитију приповеда писац Антоније Ђурић у тек објављеној књизи „Јуриш у поробљену отаџбину”, и овако се расплиће она ноћ… Драгић је знао да су на стотинак метара од њега, бочно лево и десно, двојица војника из његове чете, иако их није чуо. И они су драге воље

Друштво

18.04.2016 у 15:21

Положени венци у „Плаву гробницу"

КРФ/ВИДО – Председник Србије Томислав Николић, градоначелник Крфа Костас Николозас, министри у влади Србије Александар Вулин, Зоран Ђорђевић и Иван Тасовац, са брода грчке обалске страже, уз државне и војне почасти, положили су венце у „Плаву гробницу”. Уз председника Николића ишао је командант Гарде ВС генерал мајор Миломир Тодоровић у униформи српског официра из Првог светског рата, а комеморативној свечаности на отвореном мору, између острва Крф и Видо, присуствовао је велики број грађана. Многобројни грађани су пратили потресну свечаност, са трајекта и још са једног брода, неки носећи мајице са ликом извиђача српске војске у Првом светском рату, Драгутина Матића, овековеченог у карактеристичноој пози, са натписом „Хвала вам”. Многи су носили српске шајкаче са натписом „Крф

Друштво

18.04.2016 у 10:29

Век Плаве гробнице

Крф, Видо – Над морем крај острвцета Видо разлеже се рецитација „Плаве гробнице”. Са једног од бродова који су ту застали падају венци и цвеће, на месту где су полагана тела српских ратника, преминулих 1916. после албанске голготе. Сви посетиоци ћутке спуштају поглед према воденој хумци. На стихове Милутина Бојића наставља се песма „Тамо далеко”, а са хором почиње да пева и део државника, војника, ратних ветерана, потомака старих ратника и свих других који су јуче дошли да одају пошту српским борцима, у дану када је навршено тачно сто година од завршетка њиховог искрцавања на Крф. Заставе Србије и савезничких војних јединица које се вијоре са палуба неколико бродова употпуњују слику. То је можда најупечатљивији детаљ свечаности поводом једног века од страдања српских војника на

Србија

17.04.2016 у 09:00

Ратник голубијег срца

Бркати јунак, неустрашиви бомбаш, песник, пољопривредник, пчелар, учесник у свим српским ратовима, носилац највиших одликовања, ратовао против два царства, како је сам говорио, рањаван, поштован од сабораца, осумњичен да припада Аписовој тајној организацији и игром случаја избегао смрт, после свих ратова вратио се у Барје код Вучја и доживео дубоку старост. То је укратко портрет Миладина Поповића, јунака кога није мимоишао ниједан рат. Називали су га ратником голубијег срца, јер, и када је јуришао на непријатеља и борио се за слободу свог народа, он је мислио на своју породицу и на родна поља, а у тренуцима надахнућа писао је песме.

Србија

09.04.2016 у 20:05

Ко није видео, неће никад веровати

Гвозден Митровић је рођен у Арницу, у ужичком округу, 17. јануара 1893. године у тежачкој породици, од оца Стефана и мајке Јелисавке. Године 1912. уписује Правни факултет Универзитета у Београду. На позив српске владе и Врховне команде генерацији рођеној 1892. и 1893. да помогне земљу, прекида студије и 1. септембра 1914. одлази у Скопље где ступа у ђачку чету, пролази обуку и учествује у Великом рату као ђак-подофицир, а касније и резервни пешадијски поручник 1. чете, 2. батаљона 6. пешадијског пука све до 22. маја 1918. године. Гвозден је водио дневник, бележећи датуме по старом календару. Његови описи сведоче о разборитој мисли и искреном духу младог човека који без улепшавања, бележи сву голготу кроз коју пролажаше његова генерација, борећи се за добро своје отаџбине. На

Србија

02.04.2016 у 22:05

Хрват који је србовао у Араду

У ћелији сам са Васом Стајићем. Данас ми је држао предавање да ће Руси потући Швабе и да ће нас они ослободити. Ватрен је родољуб, написао је 1914. године у свом логорском дневнику интернирац др Миховил Томандл „Тешко је било србовати у Араду”, речи су др Миховила Томандла, Хрвата родом из Брчког у Босни, адвоката и данас великог имена у Панчеву. Забележио их је са само двадесет година, тамнујући у румунском казамату, у који је стигао одмах по објави Првог светског рата. У злогласној арадској тврђави, гробници хиљада невиних, Томандл је провео тешких 46 дана. Војни казамат, а заправо логор утамничених националних бораца, али и много жена, старих и недужне деце, био је оличење патње. Од око 15.000 заточених, сваки трећи није преживео. Мучили их жеђу, тукли до смрти... Логор је

Србија

19.03.2016 у 21:05

Храбри рањеник песмом надјачао кукњаву

Почетком 1915. године, српска команда возом шаље рањенике с фронта и положаја у нишку болницу. Кад се прочула вест о рањеницима, народ из јужне Србије похитао је према Нишу да дочека своје синове и ратнике. У тренутку када се појавио воз са рањеницима, пероном су се разлегли кукњава и плач жена. Када се воз зауставио, војници су почели да износе рањенике из вагона. На чуђење присутних, из једног вагона је допирала песма рањеника Стевана Соколовића. Радознали народ је пришао да види тог јунака који пева. Сви су били изненађени када су га војници изнели на носилима. Стеван је био сав у завојима са црвеним траговима крви. Иако је био у животној опасности, храброг ратника није напуштао оптимизам. Његова песма надвисила је потресне јауке и кукњаву. Одједном је на железничком перону

Србија

12.03.2016 у 22:05

Гусле ратникове

Чачак – „Почесто другујем са старим фотографијама у својој збирци. Недавно се зауставих на једној, коју сам добио данас већ далеке 1966. године. На њој је дародавац написао: `Мојем добром Другу и пријатељу Радовану Маринковићу за успомену и д[уго] сећање. Ил[ија] Ракићевић`. На фотографији – Ракићевић, а у рукама му гусле.” Тако неки дан приповеда књижевник чачански Радован Маринковић (79) потанко о свом сусрету са земљорадником Илијом Ракићевићем. Вели писац да га је сељак из Горачића у Драгачеву честито обрадовао са по једним даром у по свакој руци, и све појединости о том разговору, као да је било јуче. А прошло је пола столећа. Ево Радованове приче... „Добро, рекох себи, гусле као гусле. Посебно када ми Ракићевић дарова и оригинални списак чланова Удружења носилаца Албанске

Србија

22.02.2016 у 08:05

Страдања Карловчана у Великом рату

Због злочина почињених над српским становништвом у Сремским Карловцима у Првом светском рату нико од представника аустроугарских власти није одговарао. Артур Валка, који је за време рата био шеф полиције и истакао се „као највећи мучитељ и злотвор српског становништва”, у Загребу је именован за владиног перовођу и унапређен у осми платни разред. Валка је 126 најугледнијих Срба без оправданог разлога послао у интернацију у Арад, Сомбор, Копривницу, Осек, Тураљ... Својим лажним сведочењем проузроковао је да су два сина адвоката Косте Николића стрељани, а трећи осуђен на 15 година робије у Лепоглави, где је добио туберкулозу и по ослобођењу умро. Шта је било с Карловцима у Великом рату? Као што је у њима први пут упаљена искра нововековне српске културе, тако се ту осетио и покушај

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

22.06.2026 у 02:02

Топло, али променљиво облачно, уз могуће обилне пљускове и грмљавину

22.06.2026 у 01:51

Посебна светлосна пројекција на Кули Београд поводом Светског дана музике

22.06.2026 у 01:37

Запад греши ако мисли да може да порази Русију

22.06.2026 у 01:14

Поморски саобраћај се и даље одвија кроз Ормуски мореуз

22.06.2026 у 01:04

Десничар Абелардо Де Ла Есприела води на председничким изборима у Колумбији

22.06.2026 у 00:59

Алармантно у Чикагу: Најмање 7 мртвих, 38 повређених