Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Komentari

24.02.2017 u 09:00

Smetaju im paori, a ne haju zbog farmera i rendžera

Uzmuvali se jezikobranitelji, ujedno i hrabri ustavobranitelji (jer, opominju, u pitanju je svojevrstan jezički separatizam koji preti), prenuli se, pa u dva pokušaja i sa stranica „Politike” (15-16. i 20. februara) reže i beleže kako nam, evo: i govor svakodnevni prilazi – s leđa, i biva opasan po jezičku postojanost i rečničku određenost srpskoga govora. A sve to zbog korišćenja reči koje – po njihovom sudu i jezikoslovlju – mogu da budu pretnja, ni manje – ni više – samom nacionalnom (ili narodnom) biću. Čuli su i načuli, ja bih rekao: istražiteljski naslutili, čudne i sporne reči, sumnjive – diverzante u govoru, neprikladne i, bezmalo, „strane”, nesrpske no lokalne, pa ih isključuju, ali ne kao – tuđice, već kao naše, separatistički nastrojene rečce, stare i već gotovo zaboravljene. One hoće

Komentari

06.05.2016 u 08:00

Pun kufer

Između „punog kofera” i „punog kufera” samo jedno slovo ili glasić razdvajaju dva značenja – ono bukvalno, banalno, od onog „prenosnog”, rekli bismo: metaforičkog. A razlika u natrpanim koferima nastaje pretakanjem onog svakodnevnog, doslovno rečenog, tričavog sadržaja – napunjenog kofera – u ono izuzetno, stvari i stvarčica „prenetog” značenja – kada meru pređe – dara. Jer, evo: moja kći pred put toliko natrpa kofer da otpadne ručica. A ja, sedeći danima pored prozora, radija i televizora, uz kompjuter i bajatu „dnevnu štampu” tiskanu za višednevnu uporabu, punim svoj kufer svakojakim mislima i nemislima, jedom i pizmom, hoću da pored punog kufera – eksplodiram. I dok ćerka otegli kofer bez ručice i šmugne na put, ja svoj virtuelni kufer, napunjen prenosnim značenjima, ne mogu da pomerim s

Komentari

02.03.2016 u 08:15

David protiv prisutnog Tome

Da nije živog sećanja na reči moje majke: Ugrizi se za jezik, pre nego što izustiš, da nije te mudre i slikovite izreke narodne, ne bih se ja pačao niti u Narodnu biblioteku, niti u Narodnu skupštinu, a – bogme – niti u Davidovo ograđivanje od, kadgod ono bilo, ter još uvek jeste, političkog delovanja našeg – takođe narodnoga Predsednika. Ovako, stvarčice su se malčice pomešale: više ne ume, ili neće, čovek da razdvoji javno i privatno. Ili su javne vrline sada privatnome mane, ili su, pak, privatne vrline sada utuk javnim, vrlinama i manama. Tek, kao da se potrla i odgradila granica između javnog i privatnog. Što bi značilo, sada je lako ograditi se od nekoga ili nečega, pa i od, kako „mediji” vele: prisustva predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Sve to već znamo, udario David na svoga

Komentari

13.11.2015 u 08:15

Lopovluk kao – umetnost

S pažnjom i zadovoljstvom osmotrio sam tekst Gorana Markovića Pošteni lopovi (Politika, 6. novembar) i nazreo sam, iznad ili ispod teksta, svejedno, reditelja koji je na tragu da uz pomoć poštenih artista Braće Borra I, II i III uoči finu metaforu koja oslikava zapravo život sam, u njegovoj izvornosti i lopovskoj banalnosti.

Ostali komentari

23.10.2014 u 15:00

Bog sa nebesa – deus ex machina

U ona davna vremena, u doba antičkoga teatra (mahom grčkoga, Rimljani su više voleli gladijatorsko „pozorište” na krvavome pesku amfiteatra), u vreme pučkoga i božanskoga pozorišta, kad god bi se dramska radnja toliko zapetljala i postala nerešivom na sceni, sa nebesa bi se pojavljivao neki iz redova antičkih božanstava. Bog u nekakvoj letećoj „mašini”, deus ex machina, i odozgo, deleći pravdu i...

Ostali komentari

02.10.2014 u 15:00

Ko bi još morao izaći na crtu javnosti

U ove prevrtljive jesenje dane mene stegne uvek ista zebnja, spopadne me strepnja i stavi na ispit moju savest i svest. Propitujem sebe i svet oko mene, kao što i mnogi drugi čine: hoće li biti, neće li biti godišnjega prajderaja, i više od toga, da li će najavljeni rat „populacija” opet započeti, svom žestinom, hladnim i toplim oružjem, sukobom bratije iz roda gens una sumus,sabitim tek na maleni,...

Šta da se radi

10.07.2014 u 15:00

Lopta je okrugla, ali teška kao Sizifov kamen

U veličanstvenome, dakle, predvečerju velikoga Slavlja od Fudbala, domaćin prvenstva – državna reprezentacija Brazila, poražena je, svaljena na leđa, tučena i dotučena, ponižena (i – uvređena), dovedena do stanja mersoovske neljudskosti i apsurda – na kutnjem pragu svome izgubili su polufinalnu utakmici sa – čak – nepojmljivih 1 : 7, od protivnika, nemilosrdnog...

Šta da se radi

27.06.2014 u 15:00

Tricikl za penzionere

Sve u šesnaest, kako to često kažemo, sa ekrana slušam poznat pripev, istu melodiju ali sa izmenjenim stihovima:

Jednog dana rešio moj deda,

Da mi kupi sve što meni treba.

Slušam, a ne hajem – još se žalim što pretrpani tzv. reklamni blokovi ruže program i odvlače pažnju od...šta ja znam, Grandovih...

Pogledi sa strane

21.05.2014 u 15:00

Doba vode

Veliki je čovek. Može i ono u šta ni sam ne veruje. Ispunjava nemoguće. Otrgao se od zemljine teže, odleteo i hodio Mesecom, zborio tamo s Mujom, kovali tamo konje. Poslao svoga tehničkog poklisara na Mars, da istraži, dok i čovek ne dođe. Ali kap jedna, samo kap vode...sićušan svet kapi vodene, često biva jači i sudbinom presuđuje, sudbonosniji od slobodne orbe terakve: zemaljskoga kruga što ga...

Ostali komentari

15.11.2013 u 15:00

Kamilica pomaže očima

Doista sam vrlo prijatno bio zatečen pretiskivanjem kritičkoga teksta iz hrvatskoga tiska (Jutarnji list, Zagreb), promptnoga reagovanja meni veoma dragog filmskog (te TV) kritičara Nenada Polimca (izuzetni kritički sudovi o domaćem i inome filmu, još iz doba omladinskoga Poleta) na netom prikazanu prvu, uvodnu ili inaugurišuću epizodu gromko najavljene igrane serije Ravna gora....

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: Nikola Lorencin