Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Коментари

24.02.2017 у 09:00

Сметају им паори, а не хају због фармера и ренџера

Узмували се језикобранитељи, уједно и храбри уставобранитељи (јер, опомињу, у питању је својеврстан језички сепаратизам који прети), пренули се, па у два покушаја и са страница „Политике” (15-16. и 20. фебруара) реже и бележе како нам, ево: и говор свакодневни прилази – с леђа, и бива опасан по језичку постојаност и речничку одређеност српскога говора. А све то због коришћења речи које – по њиховом суду и језикословљу – могу да буду претња, ни мање – ни више – самом националном (или народном) бићу. Чули су и начули, ја бих рекао: истражитељски наслутили, чудне и спорне речи, сумњиве – диверзанте у говору, неприкладне и, безмало, „стране”, несрпске но локалне, па их искључују, али не као – туђице, већ као наше, сепаратистички настројене речце, старе и већ готово заборављене. Оне хоће

Коментари

06.05.2016 у 08:00

Пун куфер

Између „пуног кофера” и „пуног куфера” само једно слово или гласић раздвајају два значења – оно буквално, банално, од оног „преносног”, рекли бисмо: метафоричког. А разлика у натрпаним коферима настаје претакањем оног свакодневног, дословно реченог, тричавог садржаја – напуњеног кофера – у оно изузетно, ствари и стварчица „пренетог” значења – када меру пређе – дара. Јер, ево: моја кћи пред пут толико натрпа кофер да отпадне ручица. А ја, седећи данима поред прозора, радија и телевизора, уз компјутер и бајату „дневну штампу” тискану за вишедневну упорабу, пуним свој куфер свакојаким мислима и немислима, једом и пизмом, хоћу да поред пуног куфера – експлодирам. И док ћерка отегли кофер без ручице и шмугне на пут, ја свој виртуелни куфер, напуњен преносним значењима, не могу да померим с

Коментари

02.03.2016 у 08:15

Давид против присутног Томе

Да није живог сећања на речи моје мајке: Угризи се за језик, пре него што изустиш, да није те мудре и сликовите изреке народне, не бих се ја пачао нити у Народну библиотеку, нити у Народну скупштину, а – богме – нити у Давидово ограђивање од, кадгод оно било, тер још увек јесте, политичког деловања нашег – такође народнога Председника. Овако, стварчице су се малчице помешале: више не уме, или неће, човек да раздвоји јавно и приватно. Или су јавне врлине сада приватноме мане, или су, пак, приватне врлине сада утук јавним, врлинама и манама. Тек, као да се потрла и одградила граница између јавног и приватног. Што би значило, сада је лако оградити се од некога или нечега, па и од, како „медији” веле: присуства председника Србије Томислава Николића. Све то већ знамо, ударио Давид на свога

Коментари

13.11.2015 у 08:15

Лоповлук као – уметност

С пажњом и задовољством осмотрио сам текст Горана Марковића Поштени лопови (Политика, 6. новембар) и назрео сам, изнад или испод текста, свеједно, редитеља који је на трагу да уз помоћ поштених артиста Браће Borra I, II и III уочи фину метафору која осликава заправо живот сам, у његовој изворности и лоповској баналности.

Остали коментари

23.10.2014 у 15:00

Бог са небеса – deus ex machina

У она давна времена, у доба античкога театра (махом грчкога, Римљани су више волели гладијаторско „позориште” на крвавоме песку амфитеатра), у време пучкога и божанскога позоришта, кад год би се драмска радња толико запетљала и постала нерешивом на сцени, са небеса би се појављивао неки из редова античких божанстава. Бог у некаквој летећој „машини”, deus ex machina, и одозго, делећи правду и...

Остали коментари

02.10.2014 у 15:00

Ко би још морао изаћи на црту јавности

У ове превртљиве јесење дане мене стегне увек иста зебња, спопадне ме стрепња и стави на испит моју савест и свест. Пропитујем себе и свет око мене, као што и многи други чине: хоће ли бити, неће ли бити годишњега прајдераја, и више од тога, да ли ће најављени рат „популација” опет започети, свом жестином, хладним и топлим оружјем, сукобом братије из рода генс уна сумус,сабитим тек на малени,...

Шта да се ради

10.07.2014 у 15:00

Лопта је округла, али тешка као Сизифов камен

У величанственоме, дакле, предвечерју великога Славља од Фудбала, домаћин првенства – државна репрезентација Бразила, поражена је, сваљена на леђа, тучена и дотучена, понижена (и – увређена), доведена до стања мерсоовске нељудскости и апсурда – на кутњем прагу своме изгубили су полуфиналну утакмици са – чак – непојмљивих 1 : 7, од противника, немилосрдног...

Шта да се ради

27.06.2014 у 15:00

Трицикл за пензионере

Све у шеснаест, како то често кажемо, са екрана слушам познат припев, исту мелодију али са измењеним стиховима:

Једног дана решио мој деда,

Да ми купи све што мени треба.

Слушам, а не хајем – још се жалим што претрпани тзв. рекламни блокови руже програм и одвлаче пажњу од...шта ја знам, Грандових...

Погледи са стране

21.05.2014 у 15:00

Доба воде

Велики је човек. Може и оно у шта ни сам не верује. Испуњава немогуће. Отргао се од земљине теже, одлетео и ходио Месецом, зборио тамо с Мујом, ковали тамо коње. Послао свога техничког поклисара на Марс, да истражи, док и човек не дође. Али кап једна, само кап воде...сићушан свет капи водене, често бива јачи и судбином пресуђује, судбоноснији од слободне орбе теракве: земаљскога круга што га...

Остали коментари

15.11.2013 у 15:00

Камилица помаже очима

Доиста сам врло пријатно био затечен претискивањем критичкога текста из хрватскога тиска (Јутарњи лист, Загреб), промптнога реаговања мени веома драгог филмског (те ТВ) критичара Ненада Полимца (изузетни критички судови о домаћем и иноме филму, још из доба омладинскога Полета) на нетом приказану прву, уводну или инаугуришућу епизоду громко најављене игране серије Равна гора....

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: Никола Лоренцин