Utorak, 16.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: moj život u inostranstvu

Moj život u inostranstvu

18.12.2022 u 11:39

Kako Holanđani slave Svetog Nikolu

U naš mali grad brodom iz Španije stigao je Sveti Nikola projahavši na konju ulicama na sveopštu radost dece. U Holandiji se običaj davanja poklona nije vezivao za Božić, već su deca dobijala poklone za Svetog Nikolu. Danas smo ga posetili u dvorcu, popularnom kaštelu gde je odseo.

Moj život u inostranstvu

11.12.2022 u 11:42

Med iz košnica sa krovova Toronta

Dok smo mi matorci sa devetog sprata zauzimali sve četiri fotelje, Pol se vozikao svojim invalidskim skuterom po lobiju. Nismo se okupili zbog magle i hladnog vremena. Kompanija je najavila da će se stanarima besplatno deliti sveće, sapun i teglice meda. Sve napravljeno zahvaljujući gradskoj akciji zelenih da se košnice urbanih pčela postave na krovove nekih zgrada u gradu.

Moj život u inostranstvu

03.12.2022 u 11:59

Plata dobra, ali bez socijalnog i zdravstvenog

Kad sam sa poslodavcem dogovarao za posao u Rusiji obećao mi je četiri puta veću platu od one koju sam imao u Srbiji. Zvučalo je odlično. Dogovor je bio da nam se obaveze za socijalno i penziono osiguranje uplaćuju u Srbiji, gde bi i bili zvanično zaposleni, a prijava je bila na minimalnu sumu, tj. minimalac.

Moj život u inostranstvu

25.11.2022 u 17:40

Ovde nema solidarnosti i empatije

Ljudi poput mene koji dolaze iz manje razvijenih delova sveta, na žalost više su okrenuti ka poslu i novcu nego samom studiranju. Studentski život u Australiji za nekoga ko „bane” sa oskudnim znanjem engleskog jezika ponekad je zabavan, ponekad stresan, ali uvek zanimljiv.

Moj život u inostranstvu

12.11.2022 u 14:58

Dom je tamo gde vam zamiriše sreća

En Arbor u Mičigenu je grad studenata. Sa sto pedeset hiljada stalnih stanovnika tokom školske godine naraste za još četrdeset hiljada studenata smeštenih u domovima u kampusa i po iznajmljenim sobama u kućama.

Moj život u inostranstvu

04.11.2022 u 17:48

Zašto su tvrda sedišta u češkim vozovima

Voz iz Beograda stigao je u Keleti stanicu oko jedanaest uveče. Ostalo je malo vremena do polaska noćnog voza za Prag. Posle devetočasovne vožnje bio sam gladan, i trebalo je nabaviti nekakvu hranu za vožnju koja će trajati cele noći. Ušao sam u turski restoran u blizini, uzeo jedan falafel i četiri baklave sa pistaćima i orasima. Sa koferom, rancem i hranom pojurio sam natrag u Keleti. Punih ruku, trčećim korakom, došao sam do voza, prošao pored dvoje konduktera ispred, i popeo se unutra. U drugoj klasi su svuda kupei, nema nijednog vagona sa autobuskim rasporedom sedišta. Zadihan, sedam i, gonjen glađu putnika koji je malopre izašao iz voza bez ikakve posluge nakon devetočasovne vožnje, načinjem falafel. Nedugo potom, vrata kupea su se pomerila u stranu, pred njima je stajao

Moj život u inostranstvu

28.10.2022 u 16:00

Izabrala siromaštvo u inostranstvu umesto bogatstva u Srbiji

Kućno zvono ne bi bilo toliko bolno da mi kuvari nemamo običaj da popijemo pivo pre spavanja kako bi se koliko-toliko rashladili od vrelog roštilja na kome radimo do ponoći. Da nije tog hladnog piva ne bi se ohladili ni za sedam dana. Zvono je pritisla Lela. Čuo sam je kako galami: „Ajde bre, kasnimo na posao, ne mogu svaki dan zbog tebe da plaćam parking."

Moj život u inostranstvu

22.10.2022 u 15:01

Nema većeg pakla nego kada čovek plače sam

U Berlinu sam saznala da je Petar Handke najviše voleo stihove jedne stare srpske pesme: „Ide Mile Lajkovačkom prugom, ide Mile sa još jednim drugom...” Onako kao Anđeo iz njegovog filma koji shvata da nema većeg pakla na zemlji nego kada čovek plače sam. I ostao je da bude makar jednom čoveku drug i tako ga spasi

Moj život u inostranstvu

16.10.2022 u 16:46

Napolitanke za bratstvo i jedinstvo

Meni je još uvek žao one zemlje, a skoro sam joj zaboravio i ime. Koliko je prošlo od tada, trideset godina? Valjda starim pa mi memorija popušta. Međutim, uspomene ne blede: Škola IBM-a u Radovljici (Slovenija), vojska u Đakovu (Hrvatska), festival omladine u Prištini, u Ohrid „na jezero” i „na more” u Makarsku. Hodalo se iz istočnog u zapadno (rimsko) carstvo bez pasoša. Teši me jedino što sam jedan od retkih koji je uspeo da ostvari ono „proleteri svih zemalja ujedinite se”. Naime, zet mi je Englez iz radničke porodice. Druga uteha mi je što sam, opet kao jedan od retkih, ostvario ono „svako će raditi koliko može, a dobijati koliko mu treba”. Učili su nas tu teoriju , ali je sa praksom išlo malo - sporije. Valjda zato što za to treba bogatije društvo. (EPA EFE-

Moj život u inostranstvu

07.10.2022 u 18:06

Živeti po danskim pravilima

Na ulici sam često sretala jednog starca sa malom kucom. Svaki put bi se nasmešio i ja sam jednog dana odlučila da pomilujem njegovo kuče. Nisam znala mnogo danskog, ali sam uspela da saznam da živi u komšiluku, par ulaza od našeg. Vremenom mi je postalo drago kad sretnem Svena, kako se zvao, i njegovu kucu Kiki.

Prethodna Sledeća

Početna / Tagovi

16.06.2026 u 16:10

Potpisan ugovor: ako MOL preuzme većinski deo NIS-a snabdevanje i rafinerija zaštićeni

16.06.2026 u 16:08

Novo zajedniko izdanje poštanske marke Srbije i Slovenije

16.06.2026 u 16:07

Glamočić u Tbilisiju dogovara slobodnu trgovinu

16.06.2026 u 16:06

Hezbolah: Iran traži povlačenje Izraela iz Libana u narednoj fazi pregovora

16.06.2026 u 16:04

Gujon: Počinjemo novi ciklus saradnje sa Komitetom za spoljne veze Sankt Peterburga

16.06.2026 u 16:00

Rojters: Tesla dostavila obmanjujuće podatke o bezbednosti vozila regulatorima u EU