Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Moj život u inostranstvu

01.10.2019 u 10:40

Dan kad je otišao Bubalo

Bubalo je bio najredovniji kupac, mada nikada nije kupio ništa! Skidam katanac, koji smo stavili posle poslednjeg obijanja knjižare, i po navici okrenem se unazad. Uhvatio sam sebe kako to radim uvek kada sam u velikoj žurbi, pa kontrola popusti. Da je Bubalo živ, sada bi mi on, onako u prolazu, dobacio: „Dobro jutro, gazda”. Ostala je samo navika, jer su njega Srbi iz Melburna sahranili o zajedničkom trošku još pre mesec dana. Taj susret će za mene ostati misterija jer se dešavao svakog četvrtka oko deset ujutru, čak i kada zakasnim na posao. Da je neki drugi dan, pomislio bih da je Bubalo tempirao dolazak da bi se „ogrebao" za prvu jutarnju cigaru od moje supruge. Ali ovako... Dandenong predgrađe Melburna (Foto Gugl) Nije započinjao razgovor, osim ako ja ne bih

Moj život u inostranstvu

08.09.2019 u 16:00

Nisu svi rođeni za Holivud ili Silikonsku dolinu

Prošlo je skoro deset godina od kako sam postao građanin Sjedinjenih Američkih Država. Došao je trenutak da nađem mali kutak, daleko od očiju drugih, kupim deset ruža i počastim sebe sa dobrom flašom viskija. Zaslužio sam, al' ne znam da li da slavim il' da plačem? Kad sam stigao ovde sve mi je bilo novo, drugačije. Nekako čudno. Drugačija kultura, ekonomija, klima, jezik, ponašanje u kući, na ulici, javnom prevozu, u pabovima, sa devojkama na prvim izlascima, pa čak i u ophođenju prema kućnim ljubimcima. Razlika između male Republike Srpske i moćne Amerike. Al` kad si u Rimu, budi Rimljanin, veli stara latinska poslovica. Moj prijatelj sa fudbala Luis, jednom me upita: „Gde se može kupiti najbolje francusko vino”? „U oblasti Medok ili severnije, u okolini Bordoa. U svakom

Moj život u inostranstvu

30.08.2019 u 14:29

Večna kuća prvog komandanta Crvene armije

Kojoakan spada u otmenije delove Meksiko Sitija i nalazi se u njegovom centru. Kuće su niže, a mnoge su građene po starom kolonijalnom šablonu - dvoriše u sredini a okolo zidovi i kuća. Istorijski deo Kojoakana uglavnom je zadržao izvorni izgled i taj deo izuzetno je posećen, skoro kao trg Sokalo. Zbog turista tu se nalazi dosta uličnih prodavaca, prodavnica, kafea, restorana. Stanovanje tu polako nestaje, prepuštajući lokacije komercijalnim sadržajima. Originalno ime Kojoakana na jeziku Nahuatl znači „mesto kojota“. Naseljavali su ga Tepanesi koji su se plašili dominacije Asteka, pa su pomogli Špancima i Kortesu u borbi protiv njih. Posle su nestali i jedni i drugi. Tu je bio glavni španski štab i prvi glavni grad Nove Španije, verovatno dok nisu definitivno isterali Asteke iz

Moj život u inostranstvu

24.08.2019 u 16:01

Kako su Rimljani ukrali sir Piroćancima

Ovde u Australiji nema pirotskog kačkavalja pa zato kupujemo onaj sa etiketom „Made in Bulgaria”. Ionako smo ga švercovali iz Sofije u ona teška vremena sedamdesetih i osamdesetih godina pa smo se na njega dobro navikli. Kupujemo ga u delikatesu „Kod Turčina”, kako ga zovu naši ljudi. I kafu ponekad tamo uzimamo, ali je ona lošeg kvaliteta pa ja skoknem preko ulice „Kod Italijana”. Tamo, osim kafe, kupim i pršutu, onu što se seče na tanke listove. Italijani stvarno imaju najbolju pršutu, ali je skupa, pa je uzimamo samo za Božić, Uskrs i rođendane. Bugarski kačkavalj (Foto Vikipedija) Inače, slava nam je posna pa tada uzimao ribu, i to „Kod Vijetnamca”. Ali da se vratim na priču. Dakle, kačkavalja nema u velikim supermarketima u Melburnu. Imaju oni milion raznih sireva,

Moj život u inostranstvu

16.08.2019 u 18:34

Gde sam ja to došao da živim

Sa svakim gubitkom dobijaš po nešto. Čvrsto verujem u to. I ta mi je misao pravila društvo toga jutra. A negde iz dubina uma pridružila joj se vesela krilatica iz studentskih dana. ”Nije današnji dan presudan” - ponavljao bi moj prijatelj Zarča u danima kada bi se ispitni rokovi približavali ali nam se knjiga ne bi otvarala. Kako lep dan može da počne na grozan način. Jako zimsko sunce milovalo je grad na četiri jezera stvarajući iluziju lepog vremena po hladnoći a ja sam naslonjen na sto od ranog jutra morao da slušam blebetanje menadžera sa novim pritužbama na moje ne osmehivanje. Desno mi je uho napola gluvo od detinjstva. I zato sam obraz naslonio na levi dlan i u zdravo uho neprimetno uvukao vrh kažiprsta. Pričaj sada do mile volje prijatelju. Blebeći koliko hoćeš. Klimnuću ti

Moj život u inostranstvu

23.05.2013 u 22:00

Cvećara

Kada se otvorila cvećara, u „hodniku” (arkadi) pored naše knjižare, dao sam im godinu dana. Onaj drugi biznis sa molerajem im dobro ide, izgubiće koju „hiljadarku” pa će shvatiti da naši ljudi cveće kupuju samo za osmi mart. Međutim, vredna gazdarica je svakog dana donosila novo cveće. Tako su uz crvene karanfile počele da „niču” hrizanteme pa onda mnogobrojne tropske biljke. Sve u svemu...

Moj život u inostranstvu

28.01.2011 u 22:00

Kao u snu…

Baš se ovih dana osećam kao kod kuće. Upalim televizor a na svim udarnim vestima: Novak, Ana, Jelena, Viktor... Uzmem novine a tamo opet oni. Upalim “satelit” a svi naši programi pričaju o “mom” Melburnu. Zove me majka i pita da li su poplave stigle i do naše kuće… Kao u snu… A ovih dana smo imali i pravi vašar - ustvari dva ipo vašara: jedan u okolini Melburna a drugi u Sidneju. Treći, za...

Moj život u inostranstvu

22.06.2010 u 14:00

Mi protiv Australije

Kolega Miler mi u ponedeljak, na samom ulazu u kancelariju, čestita pobedu Srbije nad njegovom Nemačkom. Emotivci bi to prokomentarisali sa “How sweet!”. Sa druge strane Slovenac Džim iznese teoriju da će Australija ući u naredni krug. Ostale kolege su potpuno nezainteresovane za bilo kakve diskusije o Mundijalu. Prvi komšija Satim nije mogao čak da mi objasni zašto njegova Indija, koja ima sto...

Moj život u inostranstvu

12.05.2010 u 22:00

Lozinka: "Gospodin"

U poslednje vreme me proganja reč “gospodin”, pa je tako ušla i u moj kompjuter - kao lozinka, Ili kao virus, kako se uzme! A ta reč, verovatno, ima neke veze sa mnom: prešao sam pedesetu, stekao imetak - možda bi i sam hteo da postanem “gospodin”?! Supruga često koristi onu frazu “gospodin čovek”, a kada je pitam kako se to postaje, tu nastane tišina - ili ona neće da oda "tajnu" ili i sama...

Moj život u inostranstvu

08.02.2010 u 22:00

Srpska posla u Australiji

Kada smo kupili (taj) pansion, kao stanare smo nasledili jednog kineskog dilera droge (koga je policija “preselila” u zatvor) i desetak australijskih narkomana (koje je policija izbacila na ulicu). Posle pola godine, ostala su samo dva stanara iz te “originalne” postave. U međuvremenu smo primali nove stanare, uglavnom studente i samce (koje su supruge izbacivale iz...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: moj život u inostranstvu