Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.05	117.75	117.4
102.45	103.07	102.76
126.6	127.36	126.98

01.10.2019 у 10:40

Бубало је био најредовнији купац, мада никада није купио ништа! Скидам катанац, који смо ставили после последњег обијања књижаре, и по навици окренем се уназад. Ухватио сам себе како то радим увек када сам у великој журби, па контрола попусти. Да је Бубало жив, сада би ми он, онако у пролазу, добацио: „Добро јутро, газда”. Остала је само навика, јер су њега Срби из Мелбурна сахранили о заједничком трошку још пре месец дана. Тај сусрет ће за мене остати мистерија јер се дешавао сваког четвртка око десет ујутру, чак и када закасним на посао. Да је неки други дан, помислио бих да је Бубало темпирао долазак да би се „огребао" за прву јутарњу цигару од моје супруге. Али овако... Данденонг предграђе Мелбурна (Фото Гугл) Није започињао разговор, осим ако ја не бих

Мој живот у иностранству

08.09.2019 у 16:00

Нису сви рођени за Холивуд или Силиконску долину

Прошло је скоро десет година од како сам постао грађанин Сједињених Америчких Држава. Дошао је тренутак да нађем мали кутак, далеко од очију других, купим десет ружа и почастим себе са добром флашом вискија. Заслужио сам, ал' не знам да ли да славим ил' да плачем? Кад сам стигао овде све ми је било ново, другачије. Некако чудно. Другачија култура, економија, клима, језик, понашање у кући, на улици, јавном превозу, у пабовима, са девојкама на првим изласцима, па чак и у опхођењу према кућним љубимцима. Разлика између мале Републике Српске и моћне Америке. Ал` кад си у Риму, буди Римљанин, вели стара латинска пословица. Мој пријатељ са фудбала Луис, једном ме упита: „Где се може купити најбоље француско вино”? „У области Медок или северније, у околини Бордоа. У сваком

Мој живот у иностранству

30.08.2019 у 14:29

Вечна кућа првог команданта Црвене армије

Којоакан спада у отменије делове Мексико Ситија и налази се у његовом центру. Куће су ниже, а многе су грађене по старом колонијалном шаблону - дворише у средини а около зидови и кућа. Историјски део Којоакана углавном је задржао изворни изглед и тај део изузетно је посећен, скоро као трг Сокало. Због туриста ту се налази доста уличних продаваца, продавница, кафеа, ресторана. Становање ту полако нестаје, препуштајући локације комерцијалним садржајима. Оригинално име Којоакана на језику Nahuatl значи „место којота“. Насељавали су га Тепанеси који су се плашили доминације Астека, па су помогли Шпанцима и Кортесу у борби против њих. После су нестали и једни и други. Ту је био главни шпански штаб и први главни град Нове Шпаније, вероватно док нису дефинитивно истерали Астеке из

Мој живот у иностранству

24.08.2019 у 16:01

Како су Римљани украли сир Пироћанцима

Овде у Аустралији нема пиротског качкаваља па зато купујемо онај са етикетом „Made in Bulgaria”. Ионако смо га шверцовали из Софије у она тешка времена седамдесетих и осамдесетих година па смо се на њега добро навикли. Купујемо га у деликатесу „Код Турчина”, како га зову наши људи. И кафу понекад тамо узимамо, али је она лошег квалитета па ја скокнем преко улице „Код Италијана”. Тамо, осим кафе, купим и пршуту, ону што се сече на танке листове. Италијани стварно имају најбољу пршуту, али је скупа, па је узимамо само за Божић, Ускрс и рођендане. Бугарски качкаваљ (Фото Википедија) Иначе, слава нам је посна па тада узимао рибу, и то „Код Вијетнамца”. Али да се вратим на причу. Дакле, качкаваља нема у великим супермаркетима у Мелбурну. Имају они милион разних сирева,

Мој живот у иностранству

16.08.2019 у 18:34

Где сам ја то дошао да живим

Са сваким губитком добијаш по нешто. Чврсто верујем у то. И та ми је мисао правила друштво тога јутра. А негде из дубина ума придружила јој се весела крилатица из студентских дана. ”Није данашњи дан пресудан” - понављао би мој пријатељ Зарча у данима када би се испитни рокови приближавали али нам се књига не би отварала. Како леп дан може да почне на грозан начин. Јако зимско сунце миловало је град на четири језера стварајући илузију лепог времена по хладноћи а ја сам наслоњен на сто од раног јутра морао да слушам блебетање менаџера са новим притужбама на моје не осмехивање. Десно ми је ухо напола глуво од детињства. И зато сам образ наслонио на леви длан и у здраво ухо неприметно увукао врх кажипрста. Причај сада до миле воље пријатељу. Блебећи колико хоћеш. Климнућу ти

Мој живот у иностранству

23.05.2013 у 22:00

Цвећара

Када се отворила цвећара, у „ходнику” (аркади) поред наше књижаре, дао сам им годину дана. Онај други бизнис са молерајем им добро иде, изгубиће коју „хиљадарку” па ће схватити да наши људи цвеће купују само за осми март. Међутим, вредна газдарица је сваког дана доносила ново цвеће. Тако су уз црвене каранфиле почеле да „ничу” хризантеме па онда многобројне тропске биљке. Све у свему...

Мој живот у иностранству

28.01.2011 у 22:00

Као у сну…

Баш се ових дана осећам као код куће. Упалим телевизор а на свим ударним вестима: Новак, Ана, Јелена, Виктор... Узмем новине а тамо опет они. Упалим “сателит” а сви наши програми причају о “мом” Мелбурну. Зове ме мајка и пита да ли су поплаве стигле и до наше куће… Као у сну… А ових дана смо имали и прави вашар - уствари два ипо вашара: један у околини Мелбурна а други у Сиднеју. Трећи, за...

Мој живот у иностранству

22.06.2010 у 14:00

Ми против Аустралије

Колега Милер ми у понедељак, на самом улазу у канцеларију, честита победу Србије над његовом Немачком. Емотивци би то прокоментарисали са “How sweet!”. Са друге стране Словенац Џим изнесе теорију да ће Аустралија ући у наредни круг. Остале колеге су потпуно незаинтересоване за било какве дискусије о Мундијалу. Први комшија Сатим није могао чак да ми објасни зашто његова Индија, која има сто...

Мој живот у иностранству

12.05.2010 у 22:00

Лозинка: "Господин"

У последње време ме прогања реч “господин”, па је тако ушла и у мој компјутер - као лозинка, Или као вирус, како се узме! А та реч, вероватно, има неке везе са мном: прешао сам педесету, стекао иметак - можда би и сам хтео да постанем “господин”?! Супруга често користи ону фразу “господин човек”, а када је питам како се то постаје, ту настане тишина - или она неће да ода "тајну" или и сама...

Мој живот у иностранству

08.02.2010 у 22:00

Српска посла у Аустралији

Када смо купили (тај) пансион, као станаре смо наследили једног кинеског дилера дроге (кога је полиција “преселила” у затвор) и десетак аустралијских наркомана (које је полиција избацила на улицу). После пола године, остала су само два станара из те “оригиналне” поставе. У међувремену смо примали нове станаре, углавном студенте и самце (које су супруге избацивале из...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: мој живот у иностранству