Цвећара

Када се отворила цвећара, у „ходнику” (аркади) поред наше књижаре, дао сам им годину дана. Онај други бизнис са молерајем им добро иде,  изгубиће коју „хиљадарку” па ће схватити да наши људи цвеће купују само за осми март.

Међутим, вредна газдарица је сваког дана доносила ново цвеће. Тако су уз црвене каранфиле почеле да „ничу”  хризантеме па онда многобројне тропске биљке. Све у свему „ходник” је постајао све лепши.

Прође неколико месеци. Кренем једно јутро да купим доручак и, пролазећи поред цвећаре, приметим нешто ново – венац, онај округли - за сахране. Стоји унутра у једном ћошку.

Међутим, следећих недеља број округлих венаца се стално повећавао. Пошто више није било места унутра, газдарица је почела да их износи напоље. Е, то не може, помислих и рекох јој.

Није се увредила – „Морам да 'изрекламирам' тај бизнис, ово друго не иде” објасни  она. И сам сам трговац, разумем то,  али мора мало дискретније. Она се, као, сложи.

А постало је дискретније али тек после дужег времена –  када се бизнис „уходао”.  Генерација досељеника стари па су округли венци „на цени”.

А и млађи полако „одлазе” -  Мићу Соду уби леукемија, на вајара Тумбаса се сруши товар са камиона а учитељица Нада „оде” за месец дана...

Али ту није крај овој  причи. Округли венци добро дођоше и  нашој Слађи, па њена кафана оживе - после сахране обичај је да се нешто поједе, а богами и попије. А ко ће то сам да спрема.

Тако „ходник” уз књижару, Слађину кафану, продавницу чајева и оближњу ЈАТ-ову испоставу, постаде туристичка атракција Данденонга.

И док  Аустралијанци питају где се налази једина књижара у овом крају  (уз одговор „У Данденошкој аркади“), наши људи објашњавају обрнуто - „Пошта у Данденонгу ти је код  књижаре”  Или „“Пошта ти је код цвећаре”, зависно од тога шта чешће „користе”.