Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Moj život u inostranstvu

31.05.2019 u 12:28

Sve je njeno samo sam ja ničiji

Umirem. Lagano se prepuštam ambisu. Iz ruku ispuštam dizgine, ne upravljam više volanom, deo po deo mene odustaje. Pomišljam da se ipak prepustim događajima i da ovaj put zaista potonem. Umorio sam se. Celoga života na leđima vučem i tuđe terete. Dosta je bilo, pretežak mi postaje i ovaj moj. To je valjda onaj momenat kada počnem da očekujem kraj iskušenjima, kada bi Gospod trebalo da pomisli da će još jedna kap natovarena na moju dušu preliti preko mere mojih snaga i kada se patnji počne nazirati kraj. Verujem, a znam, ne valja mi posao, ne leči se umorna duša novim gresima. Jutro i prethodna noć doneli su nestvarnu lepotu. Ovo jutarnje sunce miluje tvoju riđu kosu i tvoje mlado telo koje je usnulo pored mene. Taj nestvarni prizor probudio je deliće nade da se ipak može drugačije. Laž.

Moj život u inostranstvu

26.05.2019 u 16:26

Spontanost ne stanuje u Švajcarskoj

Posle pet godina života u inostranstvu najviše mi nedostaju ljudi sa kojima sa provodila vreme u Srbiji. Osim ljudi, nedostaje mi još jedna bitna stvar na koju sam bila navikla dok sam odrastala u Srbiji. To je spontanost. Spontano smo se družili, posećivali, spontano pomagali jedni drugima. Ovde u Švajcarskoj spontanost nije baš razvijena kategorija. Bar na osnovu mog iskustva. Na rođendane vas pozivaju nekoliko meseci unapred. Za kućna druženje dogovaramo se nekoliko nedelja unapred. Jedna prijateljica nas je prošle godine u aprilu pozvala da zajedno idemo u zabavni park – u novembru. Da, poziv za druženje u novembru stigao je još u aprilu. Kod nas u Srbiji važi staro pravilo, ne znam ni šta će biti sutra. Njoj sigurno niko nije rekao:„Ne mogu da planiram toliko unapred.” Sve je

Moj život u inostranstvu

17.05.2019 u 10:45

Kako uloviti ribu ispod leda u Alpima

Voda me magično privlačila od kada sam prohodao u mome rodnom Bernu, glavnom gradu Helvecijanske konfederacije, u državi četiri stara naroda, Germana, Helveta, Frankofona i Latina. Svaki vodeni dragulj, more, reka ili alpsko jezero, na svom način pozitivno me opčara. Na našoj brzoj reci Are, koja izvire u Bernskim Alpima leti se iskupi i po 30 hiljada kupača. I ja sa decom idem tamo na kupanje. Kupanje u ovo reci je kao tango argentino, ples sa mladom Argentinkom, jer te voda stalno okreće svojim blagim virovima. Ta voda izlazi iz alpskog lednika. Na školskom izletu, kad sam bio sedmi razred, otišli smo na planinsko jezero Oeschinen i tad sam video da postoji raj. To magično mesto, koje samo majka priroda mogže da stvori, ostavilo je duboki trag u meni. Neverovatni vodopadi kojima

Moj život u inostranstvu

10.05.2019 u 17:44

Pogled na svet kroz uzani prorez nikaba

Saudijska Arabija je muškog pola. Lav koji ponosno pokazuje svoju grivu. Najjači u čoporu. Zrači testosteronom. Diči se svojom muževnošću. Znam šta vas najviše zanima. Pitanje svih pitanja. Kako je biti žena u jednoj Saudijskoj Arabiji? Zavisi ko ste. Fatima je Saudijka. Rođena u Saudijskoj Arabiji, odrasla u njoj, i nikad iz nje nije izašla. Ne zna za drugo. Ja sam strankinja, Evropljanka. U Saudijsku Arabiju me je doveo posao. Fatima i ja ne živimo u istoj zemlji. Njena Saudijska Arabija je potpuno drugačija od moje. Od prve menstruacije, Fatima ne nosi ništa drugo osim nikaba. Svet gleda kroz uzan prorez. Samo oči i šake joj se vide. Sme da se otkrije samo pred muškarcem sa kojim ne može da pravi decu. To ne isključuje rođake. Oca, dedu, rođenog brata i strica da,

Moj život u inostranstvu

03.05.2019 u 12:17

Vaš Bog je ovde zabranjen

Sedim na aerodromu u Istanbulu, i čekam let ka Tamo. Kasni. Na kraju je kasnio 8 sati. „Da li si ti normalna?” Vrti mi se po glavi pitanje koje su mi jedni postavili, a drugima sam videla u očima kad sam im saopštila gde se selim. Pored mene su moje buduće koleginice koje vidim prvi put u životu, a jasno mi je da će mi one tamo biti sve. Tamo nemaš nikog svog. Sam si. Prelaskom prve granice, iz Srbije u Tursku, shvatila sam da sam započela pomeranje sopstvenih, unutrašnjih granica. Već na tom terminalu bilo je jasno da sam jednom nogom zakoračila u neki drugi svet. Gotovo da sam mogla da vidim tu liniju ispred sebe. Liniju između nas i njih. Između hrišćanstva i islama. Evrope i Azije. Potpune slobode i strogih pravila. Posle sati čekanja, nastavak putovanja ka Tamo. Kako sam

Moj život u inostranstvu

26.04.2019 u 16:38

Oči u oči sa kojotom

Grad u kome živim zovemo Toronto. Toronto ima svoj rečnik, svoj ferisvil, svoj karusel reči. Kada se reči zavrti, one se pretvore u slike kaleidoskopa. Od nekih nastanu priče. U ovoj sam šest sati mlađi: SIX HOUERS YOUNGER - ŠEST SATI MLAĐI Dok je na sunčanom satu podne tamo gde sam rođen, neko drugo sunce se tek umiva u jezeru Ontario. I dok tamo već rođen, ovde će se na taj događaj čekati još šest sati. Kad bih mogao da sačuvam te dnevne vremenske razlike mladosti, sakupila bi se sedmica za mesec dana da nije matematičke paradigme, bar kada je takva mladost u pitanju: ona ne može da se sabira niti da raste kad je već izrasla. Ipak sam, bar u jednom danu, mlađi za tu neku vremensku razliku. To je dovoljno. Što se mene tiče i Toronta. HAIR- KOSA Kako

Moj život u inostranstvu

19.04.2019 u 10:48

Čekajući Jelenu uz zvuke sirena

Amerika je, kažu i veruju, nastala u umovima svojih vizionara. A kasnije su zahvaljujući tim prvim vizionarima dolazili drugi, donoseći nove vizije i ideje. Za Ameriku ne znam, ali za Medison u Viskonsinu sam siguran. Prava je šteta što Džejms Doti nije mogao da živi duže, da vidi kakav je grad stvorio kupivši komad zemlje od tadašnje teritorije Viskonsin za tričavu sumu novca, nameravavši da od tog parčeta šume stvori prestonicu buduće države, imenovavši svoj zamišljeni grad po predsedniku Džejmsu Medisonu. Grehota je što sada samo sa nebesa može da gleda svetlima obasjanu zgradu Kapitola i što ne može da se provoza ovim gradom i sagleda delo svojih vizija. Vek i po kasnije. Prvi su emigranti dolazili zbog svojih vizija. A ja? Ima li razlike između vizija i iluzija? Ideje, iluzije, ili

Moj život u inostranstvu

17.04.2019 u 09:08

Danas sahranjujemo Miću

Tek što smo otvorili gradilište u Ufi ukazala se potreba za jednim vodoinstalaterom. Izbor je pao Miroslava koji je radio na našem gradilištu u Jekaterinburgu a bio je odličan majstor. Mi koji volimo sport posebno smo ga gotivili jer je nekada bio dobar rukometaš. Igrao je u zrenjaninskom „Proleteru”, jugoslovenskom prvoligašu. Svi su bili zadovoljni njegovim radom a često nam je pričao o sportskim danima i druženjima sa sportistima koji su nam bili idoli. Bio je vrhunski sportista ali nije imao ozbiljniji inostrani angažman. Samo šest meseci je igrao u Nemačkoj. Tada se u sportu nije mnogo zarađivalo. Ni stan nije dobio, nije iskoristio ni tu lokalnu popularnost. Ništa materijalno nije obezbedio od rukometa. Pred odlazak u Nemačku supruga mu je bila u drugom stanju. Čekali su drugo dete.

Moj život u inostranstvu

06.04.2019 u 11:07

Rvanje sa francuskim rečima u Kvebeku

Nas 18 postarijih đaka iz 11 zemalja evo već mesec dana rvemo se sa rečima i gramatikom na početnom kursu francuskog jezika za imigrante. Ne zna se kome je teže, rečima ili useljenicima kojima vlada Kvebeka plaća oko 1500 dolara za dva i po meseca učenja francuskog da bi se lakše snašli u toj pretežno frankofonskoj kanadskoj provinciji. Para nije loša, reklo bi se, ali ne ostane puno kada se plate parking, ručak u kafeteriji i benzin za vožnju do koledža SEŽEP u širem centru Otave. Ipak, đaci-imigranti vredno bubaju izgovor i pravopis po šest sati dnevno i retko izostaju sa časova jer je u dvojezičnoj Kanadi, a pogotovo u glavnom gradu, teško naći posao bez bar osnovnog znanja francuskog i engleskog jezika. Zaista se trudi naša profesorka, madam An Suz iz Haitija. Liči na one

Moj život u inostranstvu

03.04.2019 u 12:03

Kinezi vole da voze džipove

Master studije istorije na Filozofskom u Beogradu, prosek iznad devet, posla na kašičicu, zabrana zapošljavanja i ostale „reforme”. Zato reših da „zapalim”. U maniru Avija iz filma „Sneč” i uz nesebičnu pomoć jednog dobrog čoveka koji živi i radi u Pekingu, eto me u gradu Fošanu, provincija Gvandong, Kina. Nisam mnogo znao o jugu koji se po mnogo čemu razlikuje od ostatka Kine. Prvi šok je usledio po sletanju. Kraj avgusta, pogledam napolje - oblačno. Pomislih, taman ali kad sam izašao vani kao da sam upao u pakleni lonac - temperatura 40 stepeni a vlažnost plus beskonačno. Život od aprila do decembra bez klima uređaja je nemoguć. Posle klime hrana je bila sledeća ispitna stanica. Pirinač je logos, otac i majka, centar nutricionističkog univerzuma i služi se u svim

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: moj život u inostranstvu