Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Društvo

16.10.2020 u 21:00

Korona utiče i na pojavu šloga

Kovid 19 ne utiče samo na pojavu teških upala pluća, razvoj miokarditisa, opadanje kose, gubitak čula ukusa i mirisa, već može da dovede i do razvoja šloga. To je objavljeno u pojedinim naučnim časopisima u svetu, a do istog zaključka su došli i naši lekari u svakodnevnom radu s pacijentima. U Specijalnoj bolnici za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava” u Beogradu uvideli su da korona i te kako utiče na razvoj moždanog udara. Oni ujedno beleže pacijente s teškim oblicima cerebrovaskularnog oboljenja. Kako ističe dr Marjana Vukićević, neurolog i direktor Specijalne bolnice „Sveti Sava”, kovid 19 je sigurno uticao i na pojavu moždanih udara jer ako lekari ne otkriju uzrok zbog kojeg je do njega došlo, a vide da je pacijent preležao koronu i da ima faktore zapaljenja, jasno je da je

Zdravlje

14.10.2020 u 19:18

Opasno suženje krvnih sudova vrata

Bolesti srca i krvnih sudova nažalost i dalje su vodeći uzrok umiranja u mnogim zemljama sveta, a među njima izdvaja se karotidna bolest. Ona nastaje zbog suženja krvnih sudova vrata, zbog čega mozak dobija manje krvi i kiseonika nego što je potrebno, pa dolazi do odumiranja ćelija i do nastanka šloga. Kardiolog dr Predrag Radojković kaže da podaci govore da će šlog pogoditi šest od sto osoba u starosti od 65 godina, ali da ova bolest može nastati u svim životnim dobima. Iako moždani udar predstavlja prvi uzrok invalidnosti i, nažalost, treći uzrok smrti, ova sumorna statistika se menja i smrtnost opada zahvaljujući brojnim merama prevencije koje sprečavaju fatalni ishod. Rizik veći zbog visokog pritiska Najznačajniji faktori rizika zbog kojih se smanjuje protok krvi kroz karotidne arterije

Zdravlje

13.10.2020 u 18:00

Vreme i godišnje doba utiču na oscilacije krvnog pritiska

Hipertenzija se smatra „tihim ubicom” jer osoba koja ima visok krvni pritisak često nema nikakve tegobe ili su prisutni nespecifični simptomi kao što su glavobolja, zujanje u ušima, osećaj pritiska u sredogruđu, nekada vrtoglavica i nestabilnost pri hodu. Svetski podaci govore da 38,6 odsto pacijenata nema adekvatno kontrolisan pritisak, a u Srbiji je slična situacija. Poražavajući je podatak da više od 50 odsto svetske populacije nije svesno da ima povišen krvni pritisak. Dr Vesna Stojanov (Foto: lična arhiva) Kako ističe profesor dr Vesna Stojanov, predsednica Udruženja za hipertenziju Srbije, polovina ljudi zna da ima povišen pritisak, polovina njih uzima terapiju, a samo 50 odsto od onih koji piju lekove ima adekvatnu kontrolu vrednosti pritiska. – Hipertenzija kao

Zdravlje

08.10.2020 u 18:00

Borba s kancerom može da bude i put ka duhovnom izlečenju

Predstavnica sam Udruženja „Progovori”, član Radne grupe za podršku pacijentima na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije i potpredsednica Foruma pacijenata Srbije. Pre šest godina obolela sam od raka jajnika. Bolest mi je dijagnostikovana u novembru 2014. godine, kada mi je pukla cista na jajniku koja se prethodno pretvorila u rak. Nakon prve operacije nalaz je pokazao da je u pitanju najsmrtonosniji ginekološki kancer i u razmaku od dvadesetak dana usledila je još jedna operacija. Odstranjeni su mi jajnici, materica, deo trbušne maramice i deo limfnih žlezdi, a potom je usledilo i šest hemoterapija. Tako počinje moja prava borba za život. Paralelno vodi se i psihološka. Mnogo teža. Bila sam veća od onoga što mi se dogodilo. Govorila sam sebi da se moram izlečiti bez obzira na to što

Beograd

06.10.2020 u 11:03

Korona stopirala dijagnostičke i kontrolne preglede

Osobe koje boluju od retkih, hroničnih i svih drugih bolesti zahtevaju drugačiji medicinski tretman u vreme pandemije virusa korona, a svi, na prvom mestu zdravstveni sistem, moraju da se naviknu na novonastalu situaciju koja će, po svemu sudeći, potrajati. Vakcinacijom protiv sezonskog gripa i pneumokoknih bolesti zaštitićemo sebe, ali i druge, istakli su predstavnici Udruženja pacijenata Srbije na konferenciji za novinare povodom osnivanja ovog udruženja. Savo Pilipović, predsednik novonastale organizacije, pozvao je sve pacijente da se vakcinišu da ne bi došlo do kolapsa zdravstvenog sistema. Pandemija će se nastaviti, ocenio je Pilipović, a brojni pacijenti odlaziće u dom zdravlja zbog simptoma sezonskog gripa ili pneumokokne bolesti. Kada se tom broju dodaju oni koji obole od korone,

Zdravlje

06.10.2020 u 18:00

Stariji ljudi češće obolevaju od akutne leukemije

Akutne leukemije ili rak krvi predstavljaju maligne bolesti ćelija krvi i koštane srži. Postoje dva osnovna tipa ove bolesti: akutna mijeloidna i akutna limfoblastna leukemija. Odlikuje ih nekontrolisano umnožavanje nezrelih ćelija takozvane limfoidne ili mijeloidne loze, povećanje broja belih krvnih zrnaca u krvi i u organima i veoma brzo napredovanje. Tačan uzrok nastanka leukemija je zasada nepoznat. Neki faktori kao što su jonizujuće zračenje, organski rastvarači, pesticidi, neki virusi i prethodna primena citostatika u lečenju drugih maligniteta mogu da oštete naš nasledni materijal, odnosno DNK i pokrenu nastanak leukemije. Dr Nada Suvajdžić Vuković (Foto: lična arhiva) Akutne leukemije se mogu visokom temperaturom, obilnim znojenjem i lošim opštim

Zdravlje

01.10.2020 u 08:10

Teško do dijagnoze Gošeove bolesti

Međunarodni dan Gošeove bolesti, 1. oktobar, danas se obeležava u celom svetu. I srpsko Udruženje građana za pomoć u lečenju obolelih od Gošeove bolesti – UGOŠ obeležava ovaj dan, poput ljudi u celom svetu koji žive sa ovom bolešću. Gošeova bolest je redak nasledni poremećaj koja pogađa jednu od 100.000 osoba. Osobama sa Gošeovom bolešću nedostaje potreban nivo aktivnosti enzima beta glukocerebrozidaza, što dovodi do nakupljanja masnih materija koje se zovu glukocerebrozidi u ćelijama organizma, zbog čega se one uvećavaju. To dovodi do mnogih problema kod ovih osoba, uvećavaju se jetra i slezina, kosti postaju krte i lako se lome, a kod neuropatskog tipa bolesti i značajne neurološke poteškoće. Biljana Jovanović, predsednica Udruženja građana za pomoć u lečenju obolelih od

Društvo

02.10.2020 u 15:04

U Srbiji nema obolelih od groznice Zapadnog Nila

U Srbiji do danas nije registrovan nijedan slučaj obolevanja od groznice Zapadnog Nila, saopštio je Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”. Groznica Zapadnog Nila je sezonsko obolenje, a prvi oboleli se uglavnom registruju u drugoj polovini jula, dok se najveći broj obolelih uglavnom prijavljuje tokom avgusta, navedeno je na sajtu „Batuta”. U zemljama Evropske unije tokom ove sezone, do 24. septembra, registrovano je 243 slučaja obolevanja od groznice Zapadnog Nila i to najviše u Grčkoj – 123, a umrlo 28 osoba, javlja Tanjug. Groznica Zapadnog Nila je virusno obolenje koje prenose zaraženi komarci. Većina inficiranih osoba nema nikakve simptome (80 odsto), kod manjeg broja javljaju se simptomi slični gripu, a kod manje od jedan odsto zaraženih javlja se teške

Zdravlje

24.09.2020 u 18:00

Nada i upornost najvažnije u borbi s kancerom

U Srbiji godišnje od raka dojke 1.600 žena nestane zauvek u tišini. Ja nisam. Još uvek sam ovde, glasnije nego ikad ranije govorim u ime svih onih koji to ne mogu. Susret s karcinomom dojke počeo je baš na moj rođendan 1. oktobra, pre 14 godina. Tada sam otkrivši promenu na dojci otpočela s promenom u sopstvenom životu. Na početku sam bila uplašena i sama kasnije samo sama. Tada je proradio inat onaj koji ti jedini ostane onda kad svi oko tebe govore drugačije. Tada sam otkrila novu sebe, borbenu, jaku ženu ženu koja ne odustaje lako. Na tom putu me je sačekalo nedovoljno informacija, svuda samo šturi statistički podaci o proseku preživljavanja. I to je bilo prvo što čujete. „Živećete deset godina ako sve teče kako valja”, „To je prosek”… govorio mi je neko kome je bio posao da pomogne da

Zdravlje

22.09.2020 u 18:00

Lečenje svake pacijentkinje zahteva individualni pristup

Rak dojke je trenutno vodeća maligna bolest kod žena, kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju. Prema dostupnim podacima, u svetu svake godine od raka dojke oboli oko 1.670.000 žena, a oko 522.000 njih izgubi život. U Srbiji se godišnje ova bolest otkrije kod 4.300 žena, a više od 1.600 pripadnica nežnijeg pola umire od ove pošasti. Broj obolelih žena, prema broju stanovnika u našoj zemlji, jeste sličan drugim zemljama u okruženju, jer se nalazimo u srednjem riziku od obolevanja, na 20. mestu među 40 zemalja Evrope. Prema broju umrlih žena, nažalost, naša zemlja zauzima neslavno drugo mesto u Evropi, prevashodno zbog kasnog otkrivanja karcinoma dojke. Dr Marijana Milović Kovačević (Foto: lična arhiva) Kako ističe dr Marijana Milović Kovačević, medikalni

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: bolest