Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Društvo

16.04.2020 u 18:00

Šest godina čekanja na transplantaciju jetre

Imam 46 godine i lečim se od autoimune bolesti jetre koja je u stadijumu ciroze. Razbolela sam se kada sam imala 24 godine i od tada bijem bitku za život jer mi je saopšteno da mi je potrebna transplantacija. Nikada nisam koristila alkohol ni drogu. Iako sam bila mlada, izabrala sam tešku borbu za život koja zavisi od nečijeg humanog čina. Poslednjih šest godina nalazim se na listi za transplantaciju jetre. To su najteže godine u mom životu jer mi je svaki dan neizvestan. Znate da ste na samoj ivici i jedina mogućnost da nastavite život jeste transplantacija. Slavica Obradović, Udruženje „Zajedno za život” Uz mene strepi moj dvanaestogodišnji sin, suprug, roditelji i još mnogo ljudi koji bi voleli da još dugo budem sa njima. Ipak, ništa me nije sprečilo da budem član

Fudbal

14.04.2020 u 14:29

Vijali se izlečio od raka pankreasa

Legendarni italijanski fudbaler Đanluka Vijali objavio je da se izlečio od raka pankreasa, posle 17 meseci hemioterapije. Nekadašnji as Juventusa i italijanski reprezentativac rekao je da su pregledi pokazali da nema bolesti. – Dobro sam. U decembru sa završio 17 meseci hemioterapije, jedan ciklus od osam, a drugi od devet meseci. Bilo je teško, čak i za nekog jakog kao što sam ja, fizički i psihički. Ozdravio sam, kada se pogledam u ogledalo vidim da mi rastu dlačice, ne moram da crtam obrve olovkom. U tom pogledu, osećam se srećnim, u poređenju sa drugima. Mislim na one koji su dovedeni u bolnicu i koji moraju da umru sami, njihove rođake kojima nije dozvoljeno da budu uz njih zbog zaraze, sahrane koje nije moguće obaviti. To je užasno. Ova kriza će ostaviti ogromne ožiljke na

Društvo

14.04.2020 u 18:00

Oboleli od retkih bolesti pod budnim okom lekara

U jeku pandemije virusa korona, oboleli od retkih bolesti moraju posebno da vode računa o prevenciji kako bi se zaštitili od dobijanja kovida 19. Neke retke bolesti karakteriše povišeni rizik za obolevanje od virusa, ali je više onih sa većim rizikom za teži klinički tok bolesti. To su osobe sa takozvanim retkim naslednim imunodeficijencijama, narušenim opštim stanjem usled težine osnovne bolesti, ali i oni koji su zavisni od tuđe nege. Pacijenti čija bolest zahvata, na primer, pluća, srce ili bubrege, to jest organe zadužene za vitalne funkcije kao što su disanje i krvotok, imaju povišen rizik od težeg kliničkog toka ako dobiju virus korona. Zbog toga, docent dr Goran Čuturilo, pedijatar i klinički genetičar Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, smatra da lekari sa intenzivnih nega i

Društvo

09.04.2020 u 18:00

Njima i polen i hrana stvaraju veliki problem

Snežana Šundić-Vardić, predsednica Nacionalnog udruženja za pomoć i podršku osobama sa alergijama, celijakijom i ostalim ograničenjima u ishrani „Alergija i ja“ (Foto: Lična arhiva) Majka sam dvoje dece koja imaju atopiju. Prvo dete sa inhalacionim alergenima, alergijskim rinitsom i astmom, drugo sa alergijom na hranu i atopijskim dermatitisom. Već 12 godina živimo život sa atopijom. Prošli smo kroz mnoge alergijske reakcije: urtikarije, oticanja, gušenja, svraba celog tela, usled kojeg nismo spavali nekoliko godina, crvenila i rana do krvi po licu i telu zbog kojeg su ljudi sažaljivo okretali glavu na drugu stranu. Kada jednom doživite takozvanu anafilaksiju deteta, onda na alergiju ne gledate kao na kijavicu, nego kao ozbiljno oboljenje za koje nauka još uvek nema

Društvo

05.04.2020 u 22:27

Osobe sa tegobama mogu kod lekara i tokom policijskog časa

Građani koji osećaju tegobe i imaju zdravstvenu potrebu, mogu slobodno potražiti pomoć u bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi u vreme policijskog časa, izjavio je večeras ministar unutrašnih poslova Nebojša Stefanović. Gostujući na TV Prva, Stefanović je i upozorio da građanima to ne bude izgovor za kretanje u vreme policijskog časa i da se ne zloupotrebljava, javlja Tanjug. „Generalno svako ko oseća bilo kakav simptom, može da ode u bilo koju zdravstvenu instituciju i da se ne obazire na policijski čas”, objasnio je Stefanović.

Društvo

02.04.2020 u 18:00

Život sa doniranom jetrom pun je iznenađenja

Na rutinskoj kontroli 2011. godini, u 32. godini, saznao sam da nešto nije u redu sa mojim zdravljem i da su mi potrebne podrobnije kontrole. U Klinici za gastroenterohepatologiju KCS, nakon mnogo pregleda, dobio sam objašnjenje da bolujem od teške autoimune bolesti jetre i debelog creva, da za nju ne postoji lek i da mi je jedini spas transplantacija jetre. To je bio u najmanju ruku šok za mene i moju porodicu jer ništa o tome nismo znali. Pitanja u glavi su se samo ređala: da li ću dočekati operaciju, koliko novca mi treba za to, kako ću ga sakupiti, koliko meseci se čeka na presađivanje organa, koliko godina ću još živeti... Ulazak na listu čekanja za transplantaciju doživeo sam kao kraj svog života, tačku na moju budućnost, mogućnost da dobijem dete. Kao što je i do tada bio, život

Društvo

31.03.2020 u 18:00

Nekontrolisana šećerna bolest dovodi do gubitka vida

Šećerna bolest predstavlja hronični metabolički poremećaj koji odlikuju dugotrajno povišene vrednosti šećera u krvi. To je jedno od najčešćih oboljenja sa stalnim porastom broja obolelih među stanovništvom, a dovodi se u vezu sa modernim načinom života, koji pre svega podrazumeva ishranu sa povećanim unosom masti i ugljenih hidrata. Ovo, zbog načina života koji u velikoj meri podrazumeva da sedimo, uz značajno smanjenu fizičku aktivnost, rezultira gojaznošću. Prema statističkim podacima, u Srbiji je 750.000 ljudi obolelo od dijabetesa. Osobe obolele od šećerne bolesti izložene su većem riziku od nastanka očnih oboljenja nego zdravi ljudi. U najteže komplikacije šećerne bolesti spada i dijabetesna retinopatija. Siniša Babović (Foto: Lična arhiva) Dr sc. med. Siniša

Društvo

26.03.2020 u 18:00

Teška bolest čoveku obeleži život

Te nedelje, januara 2004. godine, nisam očekivala tako strašnu vest. Svi mi instinktivno očekujemo da se loše stvari dešavaju drugima i negde tamo daleko. Život je takav. Desi se kada najmanje očekujete i baš onako kako niste planirali. Bila sam u ranim tridesetim, majka, supruga, zaposlena žena, stalno u pokretu, osećala sam se gotovo pa savršeno, ali... Moram da priznam kada sam dobila dijagnozu non-hočkinskog limfoma nisam se uplašila. Za limfom do tada nisam nikada čula. Brzo sam se uverila da su strahovi lekara bili opravdani. Počelo je sa blago povišenim temperaturama, bolom u levoj nozi, jednom uvećanom žlezdom kojoj, što zbog neznanja što zbog straha, nisam pridavala značaja. Stanje se pogoršalo i tada počinje moja borba da ugrabim što više vremena. Maja Kocić,

Društvo

24.03.2020 u 18:31

Matične ćelije pomažu u lečenju artroze zglobova

Zdravi zglobovi su preduslov za normalno kretanje čoveka, adekvatnu radnu sposobnost i kvalitetan način života. Za bezbolnu funkciju zgloba neophodna je očuvanost zglobne hrskavice, što zavisi od mnogobrojnih faktora poput genetike, kao i od načina ishrane, vrste i intenziteta fizičke aktivnosti, uzimanja pojedinih lekova. Oštećenje zglobne hrskavice nastaje najčešće zbog deformiteta ili povrede zgloba, različitih zapaljenjskih bolesti, infekcija ili dugotrajne sistemske primene kortikosteroida. Ovome doprinose i nezdrav sedeći način života, gojaznost i dijabetes. Stanjena i izmenjena zgloba hrskavica vremenom dovodi do progresivnog poremećaja funkcije obolelog zgloba, smanjenog obima pokreta i nestabilnosti, pojave otoka kao i bola, najpre pri opterećenju, a kasnije i dok osoba

Društvo

22.03.2020 u 22:00

Srpska sanitetska služba zaustavila kugu iz Carigrada

Užice – Narod na našim prostorima mučile su od davnina kojekakve zaraze i pošasti, a uz mere države branio se koliko je znao i mogao. Zatvaranju granica Srbije i oštroj sanitetskoj kontroli oko državnih međa pribegavalo se i u davnim vremenima pri epidemijama. Tako je prvih godina 20. veka sprečen ulazak pogubne bolesti kuge, od koje se narod tada sačuvao. O tome svedoči knjiga „Sanitet u užičkom kraju (1901–1914)” Novaka Živkovića zapisima o zdravstvenim prilikama, prvim lekarima i razvoju sanitetskih službi s početka 20. veka. Piše i o tadašnjim boleštinama i načinu borbe protiv njih. „Prvi dani 1901. godine doneli su javnosti, a posebno sanitetskoj službi u Srbiji, jako uznemirenje. Iz kancelarije Sanitetskog odeljenja Ministarstva unutrašnjih dela je saopšteno da se u Carigradu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: bolest