Samo u Beogradu prošle nedelje skoro 5.000 obolelih

Manji je broj pacijenata u kovid bolnicama u odnosu na prethodne nedelje, ali je u poslednja dva dana povećan broj pregleda u kovid ambulantama, saopštio je juče ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar. On je naglasio da se beleži veći broj ukupnih i prvih pregleda u ambulantama.

Takvo stanje se može povezati i sa povećanim brojem akutnih respiratornih infekcija u Srbiji proteklih dana. Da li su zahlađenje, povratak u škole i vrtiće, vraćanje na posao u firme uticali na to da se one u većem broju pojavljuju, nije poznato, ali lekari imaju više posla zbog pacijenata koji dolaze zbog kijanja, kašljanja, curenja nosa...

Primarijus dr Predrag Kon, epidemiolog beogradskog Zavoda za javno zdravlje i član Kriznog štaba za suzbijanje kovida 19, kaže za „Politiku” da se, na sreću, kod onih koji ovih dana traže pomoć u kovid ambulantama ne pronalazi korona, već se pojačava intenzitet akutnih respiratornih infekcija.

– U Beogradu imamo jasno povećanje broja obolelih od akutnih respiratornih infekcija. Protekle sedmice smo registrovali 4.689 obolelih od respiratornih infekcija i 66 slučaja oboljenja koji liče na grip – kaže dr Kon.

Nedelju ranije je zabeleženo 2.911 takvih slučajeva i 159 oboljenja slična gripu, navodi dr Predrag Kon.

– Sumnje na kovid infekciju mogu da se jave i u jednoj i u drugoj grupi. To je jasan pokazatelj povećanja broja obolelih, koji je dominantan među radno aktivnim stanovništvom. To nije uobičajeno za ovaj deo godine, jer se u ovo doba infekcije uglavnom javljaju kod dece. Ali, to ne znači da se uskoro taj broj neće povećavati u dečjem uzrastu. Međutim, zbog svih preventivnih mera koje preduzimamo, očekujemo da će to biti manje nego prethodnih godina. Kada je reč o odraslima, pitanje je koliko se u radnim kolektivima sprovode propisane mere. One su obavezujuće u zatvorenim prostorima kako bi se sprečio kovid, ali su značajne i za suzbijanje akutnih respiratornih infekcija – naglašava dr Kon.

Budući da će se u narednom periodu sve više ljudi javljati lekaru zbog ovih infekcija, postavlja se pitanje kako ih razlikovati od virusa korona.

– Mislim da će se ljudi više javljati lekarima nego prethodnih godina jer će biti zabrinuti da nemaju kovid 19. I to ćemo morati da uzimamo u obzir kada sagledavamo celu epidemiološku situaciju. Kada je reč o koroni, obolevanje se povezuje sa tim da li je osoba bila u kontaktu sa nekim ko ima kovid 19, da li je putovala u područje gde je kovid u većoj meri prisutan, da li je bila u većoj grupi ljudi na nekim slavljima... Bitno je da se osoba obrati lekaru čim primeti da ima povišenu temperaturu, otežano disanje i kašalj, gubitak čula mirisa i ukusa, koji su dominantni simptomi korone. Ohrabrio bih svaku osobu koja se ne oseća dobro da potraži pomoć lekara. Ipak, treba znati da postoji mala verovatnoća da su oni koji su izolovani i ne izlaze iz stanova ili imaju mali broj kontakta dobili kovid jer je trenutno aktivnost virusa korona niska. Pre će biti da su takve osobe zaradile neku prehladu. U Beogradu smo u poslednja 24 sata kovid 19 utvrdili kod osmoro ljudi – napominje doktor Kon.

Krajem godine očekuje se i pojava virusa gripa, zbog čega naš sagovornik apeluje na ljude da se vakcinišu. Očekuje se da će vakcinacija početi u oktobru. Država će imati na raspolaganju oko pola miliona doza vakcina.

– Uglavnom smo posle obeležavanje slave Sveti Nikola uvek imali rast broja obolelih od gripa. Sve slave i razna druga okupljanja sa velikim brojem ljudi mesta su posle kojih kreće povećanje broja obolelih od respiratornih infekcija i gripa, a nažalost i kovida 19. Treba imati na umu da je snazi odluka o zabrani okupljanja više od 30 ljudi, držanje distance i nošenje maski. Kada su privatna okupljanja u pitanju, mnogo toga zavisi od pojedinaca koji to organizuju. Ali okupljanja treba svesti na okvire koji su prihvatljivi – naglašava dr Kon.

Od akutnih respiratornih infekcija odrasle osobe prosečno obole tri do pet puta godišnje, a deca još češće. Sa snižavanjem spoljašnje temperature prirodna otpornost organizma se znatno smanjuje i time se povećava sklonost ka akutnim infekcijama disajnih puteva. Puna radna aktivnost, duži boravak u zatvorenim prostorijama sa nedovoljno svežeg vazduha – kancelarije, vrtići, škole, pozorišta, skupovi, prevozna sredstva doprinose većoj učestalosti obolevanja. Tegobe traju od dva do sedam dana. Najčešće se akutne respiratorne infekcije manifestuju kao zapaljenje nosnog dela ždrela, koji je u narodu poznat po nazivu prehlada, ređe nastaje upala grla, sinusa, srednjeg uha, a nekad dolazi i do upale donjih disajnih puteva, bronhitisa i upale pluća. Tu je bitna simptomatska terapija, to jest lekovi protiv povišene telesne temperature i bolova, lekovi za ublažavanje kašlja, odnosno za olakšavanje iskašljavanja, pastile za dezinfekciju grla, kapi za nos... Važno je obezbediti i dovoljan unos tečnosti i toplih napitaka u organizam, odgovarajući higijensko-dijetetski režim ishrane i mirovanje. Veoma je bitno istaći da antibiotici ne utiču na viruse, tako da primena antibiotika ne utiče na tok i dužinu bolesti. Antibiotici se uključuju u terapiju jedino po preporuci lekara.