Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Društvo

18.02.2017 u 16:00

Nastavak sudske rehabilitacije Milana Nedića

Svedočenjem Veljka Đurića Mišine, direktora Muzeja žrtava genocida, u ponedeljak će u Višem sudu u Beogradu biti nastavljen sudski proces po zahtevu za rehabilitaciju Milana Nedića. Na šestom ročištu će se pojaviti i jedan od svedoka koji je 1941. godine prognan iz Slovenije, koja je tada podeljena između Italijana i Nemaca, najavio je Aleksandar Nedić, praunuk Milana Nedića i jedan od podnosilaca zahteva za rehabilitaciju. On nije želeo da otkrije identitet ovog svedoka jer je, kako kaže, reč o starijoj osobi, narušenog zdravlja. U ponedeljak će biti pročitana i sudska odluka kojom je odbačen zahtev za mešanje u postupak koji su podneli predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije i Jevrejske opštine Beograd. Jevrejska opština Beograd je krajem prošle godine podnela zahtev da

Društvo

08.02.2017 u 09:52

Sud odbio svedočenje Jevreja u postupku Nedićeve rehabilitacije

Viši sud u Beogradu odbio je zahtev Saveza jevrejskih opština Srbije i Jevrejske opštine Beograd da budu uključeni u postupak rehabilitacije Milana Nedića. Postupak rehabilitacije Milana Nedića vodi se po Zakonu o rehabilitaciji i Zakonu o vanparničnom postupku koji ne poznaje suprotstavljene stranke, pa samim tim ni instituciju umešača koji bi stupio u parnicu na strani nekog od učesnika u sporu, navedeno je u obrazloženju Višeg suda, uz zaključak da je „navedeni postupak jednostranački”. Isto je postupljeno i tokom procesa za rehabilitaciju Draže Mihailovića, kada je Apelacioni sud pravosnažno odlučio da Subnor nema pravo učešća u postupku. Haris Dajč, potpredsednik Jevrejske opštine Beograd, nazvao je ovu sudsku odluku političkom i najavio da će razmotriti mogućnost podnošenja žalbe

Hronika

28.11.2016 u 13:35

Jevrejske opštine hoće na sud protiv rehabilitacije Nedića

Savez jevrejskih optština Srbije podneo je zahtev za učešće u postupku po zahtevu za rehabilitaciju Milana Nedića, ali Viši sud u Beogradu još nije odlučio o tom zahtevu, rečeno je na današnjem ročištu. Zbog protivljenja rehabilitaciji predsednika srpske vlade u vreme Nemačke okupacije kao protivinik rehabilitovanja, sličan zahtev o kome takođe nije odlučeno podneo je i SUBNOR. Više javno tužilaštvo u Beogradu je zatražilo spise predmeta na uvid, kao što je to činilo i u postupku za rehabilitaciju Dragoljuba Mihajlovića, a sudija je najavila da će im biti dostavljeni. Punomoćnik Saveza jevrejskih opština Branislav Čubrilo predložio je sudu da prekine postupak po zahtevu za rehabilitaciju, dok Više tužilaštvo ne izvrši uvid u predmet i ne odluči da li će suprotstaviti zahtevu za

Društvo

11.06.2016 u 09:43

Orvelovski Nedićev režim

Rad Vlade narodnog spasa Milana Nedića u vreme Drugog svetskog rata bio je pod kontrolom okupacionih nemačkih vlasti, organi kvislinške vlade sprovodili su ustvari njihove naredbe i u svom delovanju bili zavisni od njih. Ovo se moglo čuti u gotovo svakom izlaganju na okruglom stolu „General Milan Nedić i domaća uprava u Srbiji 1941–1944. godine – naučni pogledi“ održanom juče na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Učesnici su govorili o radu Nedićeve vlade u oblasti prosvete, propagande, policije, oružanih snaga. Skup je organizovao Muzej žrtava genocida, a vršilac dužnosti direktora ove institucije, dr Veljko Đurić Mišina, istakao je da i dalje postoje kontroverze oko Nedićeve istorijske uloge, da nisu razjašnjeni razlozi zbog kojih se opredelio za kolaboraciju. Učesnicima

Društvo

23.05.2016 u 18:53

Za istoričara Dimitrijevića popisivanje Jevreja nije učešće u Holokaustu

Pristalice i protivnici rehabilitacije Milana Nedića, okupili su se po tradiciji ispred zgrade Višeg suda, gde je održano još jedno ročište u ovom postupku. Sa jedne strane Timočke ulice sledbenici komunista i partizana razvili su transparent „Smrt fašizmu – sloboda narodu”, a nasuprot njima, pristalice rehabilitacije istakli su platno s porukom predsednika vlade u okupiranoj Srbiji: Ali ja ću leteti ka raju, ne ka paklu, videti bar milion Srba koji mi duboko zahvaljuju jer ih je u životu ostavila moja ’izdaja’. I ovoga puta na strani ulice na kojoj su bili levičari stajala je i grupa iz organizacije „Žene u crnom” sa porukom „Ne, rehabilitaciji”, dok je novost na „desnici” bio izostanak fotografije s likom Dimitrija Ljotića. Suprotstavljene strane razdvajao je kordon policije. Kako

Politika

17.04.2016 u 12:30

Čanak: Rehabilitacija Nedića „pljuvanje antifašističke prošlosti”

NOVI SAD - Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak oštro je kritikivao pokušaj rehabilitacije Milana Nedića smatrajući da bi to bilo „pljuvanje po našoj antifašističkoj prošlosti”. Čanak, koji je prvi na listi broj 7 za republičke izbore, uz Borisa Tadića i Čedomira Jovanovića, tvrdi da su jedino ljudi na toj listi ljudi s biografijama, koji „mogu da potpišu svaku reč koju su izgovorili”, te da je zato nevažno koliko stranaka učestvuje na izborima u Srbiji. A pokušaj rehabilitacije Nedića Čanak je pomenuo govoreći o stanju u Srbiji, gde, kako kaže, Nedića hoće sada da rehabilituju njegovi naslednici kako bi se dokopali dve kuće i uzeli na tome par miliona evra, zbog čega se, primećuje, pravi drama i čitavo pitanje da li „da se rehabilituje Milan Nedić”. „Ljudi, zbog

Društvo

18.03.2016 u 22:00

Poslednjih šest dana Milana Nedića

Od 29. januara do 3. februara 1946. predsednik kolaboracionističke takozvane Vlade narodnog spas je saslušavan u sedištu Ozne u Beogradu, a sedmog dana (4. februara), prema zvaničnoj verziji, izvršio je samoubistvo Na saslušanju pred islednicima Ozne, armijski đeneral Milan Nedić, predsednik kolaboracionističke takozvane Vlade narodnog spasa, odgovorio je na skoro svako pitanje. Priznao je gotovo sve što mu se stavljalo na teret, objašnjavajući do detalja zašto se odlučio na ovaj ili onaj korak. Šest dana – od 29. januara do 3. februara 1946 – Nedić je saslušavan u sedištu Ozne u Beogradu, a sedmog dana (4. februara) izvršio je samoubistvo, skočivši kroz prozor, dok čuvari nisu pazili. Tako je bar glasila zvanična verzija, u koju ne veruju Nedićevi potomci i simpatizeri, koji

Društvo

15.03.2016 u 08:10

O rehabilitaciji Nedića uz pokliče carskoj Rusiji i Sovjetskom Savezu

S jedne strane Timočke ulice, ispred Višeg suda, komunisti i grupica aktivista za ljudska prava, a preko puta radikalni desničari. Između sukobljenih tabora red policajaca, red novinara, ii poneki stražar Višeg suda u Beogradu... U takvom ambijentu, gotovo identičnom kao i tokom prethodnih ročišta, juče je nastavljen postupak za rehabilitaciju Milana Nedića, predsednika takozvane Vlade narodnog spasa u okupiranoj Srbiji 1941–1944. Ulični „pretres” dopunjen je verbalnim sukobom o „prvoj i drugoj Rusiji”: levičari su pevali himnu Sovjetskog Saveza i klicali u slavu Crvene armije, na šta je grupa Nedićevih pristalica uzvraćala pokličem: „Živela, živela, carevina Rusija” i mahanjem zastave Romanovih. „Milan Nedić”, „Milan Nedić”, skandirali su desničari, na šta su njihovi protivnici

Društvo

10.02.2016 u 22:05

Nediću bi sudila i vlada u Londonu

Da je rehabilitacija Milana Nedića proces kome je „tesna” sudnica Višeg suda u Beogradu, potvrđuju i reagovanja javnosti i medija posle prekjučerašnjeg drugog ročišta. Podnosioci zahteva, potomci predsednika vlade u vreme okupacije Srbije, izveli su svedoka Žarka Vidovića. Ovaj pripadnik SKOJ-a u Sarajevu dao je iskaz kako je organizovao transport srpskih izbeglica iz Bosne u Srbiju pod Nedićevom upravom. Rekao je i da ta uprava nije imala nikakvih nadležnosti nad logorom Staro sajmište, u koji je interniran posle hapšenja u maju 1942. Foto Rade Krstinić Bojan Dimitrijević: Jugoslovenska izbeglička vlada je Nedića lišila generalskog čina i verbalno ga osudila zbog saradnje sa Nemcima Istoričar Bojan Dimitrijević smatra da se u Vidovićevom svedočenju nije

Društvo

08.02.2016 u 21:43

U sudnici o Nediću, na ulici o fašizmu

Kakav je galimatijas u srpskoj javnosti stvorilo pokretanje rehabilitacije Milana Nedića, moglo je da se vidi juče, ispred Višeg suda u Beogradu. Dok je u sudnici trajalo drugo ročište u procesu koji su pokrenuli Nedićevi potomci, tridesetak policajaca razdvajalo je ekstremne desničare od aktivista Subnora i SKOJ-a. Prvi su, uz skandiranje „Živela, živela Nedićeva Srbija” mahali carskom zastavom Romanovih, stegom južnjačke konfederacije iz građanskog rata u SAD, barjakom sa dvoglavim orlom Nedićeve Srbije... nad glavama su držali rašireno veliko platno s likom Dimitrija Ljotića i keltskim krstom. Na povike i pretnje ove grupe od petnaestak Nedićevih pobornika, uglavnom pripadnika organizacije „Srbska akcija” iz suprotnog, dvostruko brojnijeg tabora, odgovoreno je podizanjem plakata s parolama

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: Nedić