Tag: pronalasci

Poštansko sanduče u moderno doba nije onoliko popularno koliko je bilo pre jednog stoleća, a glavni „krivac” za to je elektronska pošta. Ipak, oni uporni ne odustaju od slanja pisama, a sandučiće u mnogobrojnim domovima širom naše planete redovno pune reklamni materijali i – računi. Danas je teško zamisliti koliko je olakšanje ljudima, a naročito poštarima koji su živeli i...

Kada je švajcarski inženjer Žorž de Mestral 1941. godine krenuo u lov, nije ni slutio da će doći do otkrića koje će mu pomoći da se obogati, uđe u istoriju mode ali i svemirskih letova. Vraćajući se kući preko alpskih pašnjaka, primetio je da su nogavice njegovih pantalona i dlaka njegovog lovačkog psa prepuni čička. Pošto je jedva uspeo da otkači mnogobrojne glavice ovog korova sa tkanine,...

Ko je izumeo naočare za vid? U enciklopedijama obično nailazimo na šturo objašnjenje da su naočare – specijalno montirana optička stakla koja služe za ispravljanje mana oka i poboljšanje vida – najverovatnije italijanskipronalazak iz 13. veka i da su počele da se masovno koriste tek u drugoj polovini 19. veka. Ovo zanimljivo i nedovoljno istraženo pitanje ponovo postaje aktuelno zahvaljujući...

Zaštitna odela, obuća i šlemovi neophodni su na mnogim radnim mestima. Međutim, postoji sitnica koju malo ko primećuje – čepovi za uši. Sa sve većim porastom nivoa svakodnevne buke i drugih štetnih uticaja sredine, kao što su prašina ili vlaga, raste i potreba za upotrebom ovog korisnog izuma. Česta izloženost buci većoj od 80 decibela može da izazove trajna oštećenja sluha, pa su zbog...

Jedan od malih, ali izuzetno korisnih predmeta koji se nalaze u gotovo svakom domu širom naše planete jeste baterijska lampa. Danas ih ima u najrazličitijim oblicima i veličinama, sa svetlošću u raznim bojama, jednostavne su za upotrebu i neophodne kada hodate po mraku, ili tražite nešto u delu kuće koji nije osvetljen.

Ipak, gledajući baterijsku lampu malo ko bi pretpostavio da se jedan čovek zahvaljujući njoj obogatio. To je bio njen izumitelj Konrad Hjubert, koji je krajem 19. stoleća radio u jednoj američkoj kompaniji za proizvodnju baterija. Vlasnik ove kompanije Džošua Lajonel Kouen izmislio je u to vreme „svetleći cvet”, odnosno posudu sa baterijom čiji je elektricitet, pritiskom na dugme, stvarao svetlost u veštačkom cvetu smeštenom na sredini činije.

Konrad Hjubert je 1898. godine rešio da unovči ovaj pronalazak, ali je pre toga morao da ga izmeni i usavrši. Za svoj naum iskoristio je cev, papirnu tubu, posudu u obliku burenceta, i naravno, baterije. Kada je sastavio svoju napravu, dobio je prvu „električnu ručnu buktinju” – odnosno prvu baterijsku lampu na svetu. Iako je izgledala malo nezgrapno i bila znatno veća od današnjih, ova lampa je postala izuzetno popularna. Zbog svoje jednostavnosti – bila je laka za korišćenje i pružala je svetlost tamo gde ona nije postojala – baterijska lampa je veoma lako probila put na tržištu i za kratko vreme postala neophodni deo svakog domaćinstva. Zahvaljujući ovom pronalasku Konrad Hjubert je postao multimilioner, a firma u kojoj je radio prerasla je iz male u ogromnu kompaniju koja se između ostalog bavila i proizvodnjom baterijskih lampi.

U narednim decenijama pronalazači su se trudili da usavrše ovu korisnu spravu, pa je dobila novi oblik, smanjena joj je veličina, postala je lakša i samim tim jednostavnija za upotrebu. Baterijska lampa se pokazala izuzetno korisnom u najrazličitijim situacijama – prilikom kampovanja, hodanja po neosvetljenim stazama, ali i kao pomagalo u popravci automobila, potrazi za zaturenim stvarima na mračnim mestima... U novije vreme minijaturne lampe postale su sastavni deo upaljača, mobilnih telefona i ima ih gotovo na svakom koraku. Jedan od malih, ali izuzetno korisnih predmeta koji se nalaze u gotovo svakom domu širom naše planete jeste baterijska lampa. Danas ih ima u najrazličitijim oblicima i veličinama, sa svetlošću u raznim bojama, jednostavne su za upotrebu i neophodne kada hodate po mraku, ili tražite nešto u delu kuće koji nije osvetljen. Ipak, gledajući baterijsku lampu malo ko bi...

Golf je nastao relativno kasno i mnoge istorije te igre navode da su mu koreni u srednjovekovnom holandskom sportu kolven koji se igrao na ledu zamrznutih jezera ili kanala ili na popločanom terenu zvanom kolf bann. Takmičari su pokušavali da loptom pogode dva stuba na suprotnim krajevima terena, uz minimalni broj udaraca palicom (kolf). Loptu koja se koristila u ovoj igri – veličine...

Do izuma zmaja dovoljno snažnog da ponese težinu čoveka došlo je za vreme dinastije Ći koja je vladala Severnom Kinom od 550. do 577. godine. Prvi imperator te dinastije Kao Jang vršio je sistematsko istrebljenje porodica koje su podržavale prethodnu dinastiju. Samo u jednoj godini ubio je 721 osobu. Kao Jang je, inače, živeo u kuli visokoj preko 30 metara u kojoj se posvetio učenju budizma....

Medovina, vrsta napitka od fermentisanog meda i vode, bila je vrlo popularna u srednjem veku a to ponovo postaje i sada – nekoliko vrsta se već komercijalno proizvodi u Britaniji. Pre nekoliko godina se razmišljalo i o mogućnosti obnavljanja proizvodnje medovine koja se nekad pila u planinama Škotske, a koja je, zbog dodatka vresa, imala jednu vrlo specifičnu aromu. Recept je bio najstrože...

Oni koji pritiskač za hartiju smatraju jednim od najnepotrebnijih svetskih pronalazaka pitaju se zašto je uopšte trebalo napraviti predmet koji neće imati drugu namenu osim da zadrži gomilu papira na mestu kad dune promaja, kad u istu svrhu može da posluži i običan kamen. Međutim, oni koji tako razmišljaju, sigurno nisu ljubitelji umetnosti: ovaj, obično stakleni predmet, bez kojeg se nije mogao...

Iz Grčke, baklja je ovog puta stigla u Kinu. Ljudi širom naše planete sledeće tri nedelje pomno će pratiti zbivanja na najvećem sportskom takmičenju na svetu – Olimpijskim igrama. Za nekoliko dana počinju 29. Olimpijske igre u Pekingu, gde će se hiljade sportista iz mnogobrojnih država širom sveta takmičiti u 28 sportova. Za ovaj događaj organizatori su se godinama pripremali, a na ovogodišnjim...