Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Zdravlje

10.05.2022 u 18:00

Transplantacija matičnim ćelijama obolelu kostnu srž menja zdravom

Transplantacija matičnih ćelija hematopoeze je obnavljanje obolele kostne srži zdravim ćelijama davaoca. Kostna srž može biti uništena nekim teškim bolestima, zračenjem ili lekovima. Tada se ne stvaraju nove ćelije krvi i nastaju bolesti koje ugrožavaju život bolesnika kao što su leukemija, aplastična anemija, imune deficijencije, urođeni poremećaji metabolizma i druge. Jedini put ka izlečenju za većinu ovih bolesti jeste upravo transplantacija matičnih ćelija hematopoze. Da bi transplantacija bila moguća, neophodno je da davalac i bolesnik budu podudarni u sistemu humanih leukocitarnih antigena. To su naše nasleđene karakteristike koje se nalaze na belim krvnim zrncima čija je jedna od osnovnih osobenosti izuzetna raznolikost. Zato je teško naći dve osobe koje su podudarne, a da nisu

Zdravlje

05.05.2022 u 18:41

Kragujevac dobio Centar za hiperbaričnu medicinu

U prostorijama Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika u Kragujevcu otvoren je Centar za hiperbaričnu medicinu Fakulteta medicinskih nauka. Otvaranje Centra rezultat je saradnje Grada Kragujevca sa Medicinom rada i Fakultetom medicinskih nauka. Grad je u renoviranje prostora uložio 22 miliona dinara, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Zastava je obezbedio prostor od 505 kvadrata, a Fakultet medicinskih nauka opremu i prvu od ukupno četiri planirane hiberbarične komore i za to izdvojio 30 miliona dinara, prenosi Tanjug. Gradonačelnik Nikola Dašić je istakao da se ovom investicijom u zdravlje građana dugoročno smanjuju troškovi lečenja, pošto se pravo tu vrstu lečenja ostvaruje u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja. U okviru državnog zdravstvenog sistema u gradu do sada nije

Zdravlje

03.05.2022 u 18:00

Nezdrave navike se ne mogu promeniti preko noći

U Srbiji se najviše umire od nezaraznih bolesti koje se mogu sprečiti promenom nezdravih životnih navika. Pravilan način ishrane, fizička aktivnost i kvalitetan san samo su neke od stvari koje mogu da utiču na to da se smanji broj obolelih i preminulih od kardiovaskularnih oboljenja, malignih bolesti, dijabetesa, određenih respiratornih problema… Ipak, nezdrave navike teško je promeniti preko noći. Dr Igor Pantić (Foto: lična arhiva) Psihijatar dr Igor Pantić, vanredni profesor na Katedri za medicinsku fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu i pridruženi profesor na Univerzitetu u Haifi u Izraelu, ističe da zdravlje nije nešto što je sudbinski određeno, već da se u njega mora uložiti puno rada i energije. – Postoje neki faktori poput genetike na koje mi ne

Zdravlje

28.04.2022 u 18:00

Kad život deteta zavisi od aparata

Moj sin Ognjen je rođen u decembru 2007. godine kao zdrava beba. I sve je bilo u najboljem redu do jula 2010. godine, kada su mu se iznenada pojavili otoci po telu. Tada mu je dijagnostifikovana autoimuna bolest, nefrotski sindrom, i od tog trenutka se naš život potpuno menja. Česti boravci u bolnici, vađenja krvi, gomila analiza, biopsije bubrega, infuzije, lekovi... Puno stresa, straha, suza... Iznova i iznova… Nažalost, Ognjen ne reaguje ni na jedan lek, a isprobali smo sve moguće lekove koji se daju kod onih koji imaju ovu dijagnozu. Neki od lekova su „išli” na recept, a neke smo morali da kupujemo jer se ne nalaze na takozvanoj pozitivnoj listi za autoimune bolesti iako se koriste u njihovom lečenju. Kako je vreme prolazilo, rezultati su bivali lošiji, a naši boravci u Klinici u

Zdravlje

26.04.2022 u 18:00

Gojaznost se rešava i smanjenjem želuca

Svedoci smo pandemije gojaznosti sa stalnim porastom procenta patološki gojaznih osoba u odrasloj, ali, nažalost, i u dečjoj populaciji. Tek od nedavno počele su da se sagledaju sve posledice koje gojaznost ima po zdravlje. Najčešća oboljenja direktno povezana sa gojaznošću su šećerna bolest, hipertenzija, problemi sa kretanjem i lokomotornim aparatom. Takođe, kod žena dolazi do problema sa redovnim ciklusima i nastankom sindroma policističnih jajnika. Vrlo često se razvijaju i ozbiljni problemi sa respiratornim sistemom, a postoji i hronično opterećenje na rad srca. Nekada ljudi sa većim viškom kilograma moraju da se podvrgnu i hirurškoj intervenciji. Dr Ognjan Skrobić (Foto: lična arhiva) Docent dr Ognjan Skrobić, sa Prve hirurške – Klinike za digestivnu

Zdravlje

25.04.2022 u 16:15

Brus Vilis se odrekao glume zbog afazije

Zaljubljenici u filmske uloge glumca Brusa Vilisa možda više nikada neće videti ovu zvezdu na velikom platnu zbog bolesti koja ga je iznenada pogodila. Šezdesetsedmogodišnjem glumcu dijagnostikovana je bolest pod nazivom afazija, koja predstavlja poremećaj ili gubitak govora usled oštećenja mozga. Njegova porodica je saopštila da Vilis napušta glumačku karijeru zbog toga što oboljenje utiče na njegove kognitivne sposobnosti. Međutim, i dalje nije sasvim jasno od koje vrste afazije boluje zvezda akcionih filmova, kao ni da li je bolest nastala kao posledica neke povrede, demencije ili moždanog udara. Vest o bolesti Brusa Vilisa proširila se svetom u roku od nekoliko sati, mada većini ljudi i dalje nije jasno o kakvom oboljenju je zapravo reč. Dr Aleksandra Pavlović (Foto: lična

Društvo

24.04.2022 u 17:07

Duhovna bolnica i lečilište tela u Francuskoj 31

Da se izabere bolesnima ćelija koja je po izgledu dobro uspela bolnica, i postelje postaviti bolesnima za ležanje i odmor i rabotnika im dati kako bi im pomagao u svemu – tim rečima je još 1208. godine utemeljen rad prve bolnice na teritoriji Srbije. Ispisao ih je Sveti Sava i deo su Studeničkog tipika, napisanog za istoimeni manastir u kojem je osnovana prva srpska bolnica. U naše vreme, ima onih kojima je medicina postala religija, ima i onih za koje je ona unosan biznis, ali i nastavljača dela Svetog Save, onih koji drže do njegovog upozorenja, takođe iz Studeničkog tipika:, „Ne volimo da ikoga sa vrata naših praznog otpustite”. Tako u Verskom dobrotvornom starateljstvu (VDS) Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke od ponovnog osnivanja 1996. do danas hrane i oblače, daruju i teše, savetuju i

Zdravlje

21.04.2022 u 18:00

Dijaliza je za svakog pacijenta nužno zlo

Rođena sam sa urođenom urološkom anomalijom obostrani refluks (VUR) koja mi je sanirana u drugoj godini života. Ono što nisam znala jeste da je to ostavilo posledice na bubrežnu funkciju. Naime, već tada mi bubrezi nisu radili punim kapacitetom. Ali sam živela normalno sve do 2014. godine kada su usled recidiva bolesti bubrezi počeli da otkazuju. Nisam odmah znala šta mi se dešava. Polako sam počela sve više da otičem, osećala sam se malaksalo, zamarala se pri hodu, imala mučnine. Kako je moje opšte stanje postajalo sve gore jednog petka, već uplašena za svoje zdravlje, samoinicijativno sam otišla u Urgentni centar Kliničkog centra Srbije. Nakon dobijenih rezultata krvi, lekar koji me je tada primio objasnio mi je kako odmah moram da krenem sa dijalizom. Bila sam u šoku. Nisam ni znala

Zdravlje

19.04.2022 u 18:00

Zbog sindroma karpalnog tunela boli ruka

Sindrom karpalnog tunela jedna je od čestih dijagnoza zbog koje pacijenti završavaju i kod neurohirurga ukoliko se problem zapusti. Reč je o bolovima i trnjenju koji specifično zahvataju spoljašnju polovinu dlana, palac, kažiprst, srednji prst i spoljašnju polovinu domalog prsta. Karpalni tunel je prostor između tetiva kroz koji prolazi živac nervus medijanus, pa kada dođe do upale ili uvećanja tetiva u ručnom zglobu – pritiska se nerv i javljaju se bolovi. Simptomi se specifično pojačavaju prilikom fizičke aktivnosti i spavanja. Vremenom dolazi do razvoja slabosti mišića šake, tako da osobi ispadaju predmeti iz ruku, povređuju se, narušavaju se njena radna sposobnost i kvalitet života uopšte. Pritom, veoma često tegobe nisu ograničene samo na jednu ruku, već se problemi javljaju na obe

Zdravlje

15.04.2022 u 16:10

Napredak u lečenju karcinoma pluća u Srbiji očigledan

Napredak u lečenju karcinoma pluća, najsmrtonosnije maligne bolesti, danas je veoma očigledan i Srbija neće zaostajati za drugim evropskim zemljama ni u znanju niti u kliničkoj praksi kada je molekularno ciljana ili imunoterapija u pitanju. To je rečeno na skupu o karcinomu pluća koji se danas i sutra održava u Beogradu u organizaciji Udruženja medikalnih onkologa Srbije (UMOS). Reč je o četvrtoj UMOS školi o karcinomu pluća na kojoj je direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić istakla da su iskustva pacijenata i lekara osnov na osnovu kojeg se procenjuje i potvrđuje efikasnost i značaj novih lekova. „To nam daje podstrek u planiranju stavljanja što većeg broja inovativnih lekova na listu”, istakla je ona, navodi se u saopštenju. Upravo

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: lečenje