Nezdrave navike se ne mogu promeniti preko noći

U Srbiji se najviše umire od nezaraznih bolesti koje se mogu sprečiti promenom nezdravih životnih navika. Pravilan način ishrane, fizička aktivnost i kvalitetan san samo su neke od stvari koje mogu da utiču na to da se smanji broj obolelih i preminulih od kardiovaskularnih oboljenja, malignih bolesti, dijabetesa, određenih respiratornih problema… Ipak, nezdrave navike teško je promeniti preko noći.

Dr Igor Pantić (Foto: lična arhiva)

Psihijatar dr Igor Pantić, vanredni profesor na Katedri za medicinsku fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu i pridruženi profesor na Univerzitetu u Haifi u Izraelu, ističe da zdravlje nije nešto što je sudbinski određeno, već da se u njega mora uložiti puno rada i energije.

– Postoje neki faktori poput genetike na koje mi ne možemo mnogo da utičemo, ali ono što možemo da uradimo za svoje zdravlje jeste usvajanje zdravih navika i životnog stila koji smanjuju verovatnoću nastanka bolesti. Ovo se pre svega odnosi na pravilnu, raznovrsnu i uravnoteženu ishranu, svakodnevnu fizičku aktivnost i redukciju unošenja svih potencijalno toksičnih supstanci. Ako je nekom štetnom navikom ili pogrešnim obrascem ponašanja šteta već naneta, idealno bi bilo preduzeti mere da se ovakva navika u potpunosti ukloni, a ako to iz nekog razloga nije moguće, može se razmotriti da se u konsultaciji sa stručnjakom šteta redukuje usvajanjem nekog alternativnog, manje štetnog obrasca ponašanja, u skladu s postojećim naučnim činjenicama i dokazima – ističe dr Pantić.

Naš sagovornik napominje da je koncept smanjenja štetnosti danas često primenjivan, ali da je široj javnosti, ipak, nedovoljno poznat i da se može koristiti kako u medicini, tako i u mnogim drugim oblastima.

– Kod ovog koncepta mi prihvatamo da je šteta naneta, da se uzrok na primer štetne navike, zavisnosti ili pogrešnog obrasca ponašanja ne može odmah i u potpunosti ukloniti, pa stoga pokušavamo da primenimo neke alternativne pristupe koji dovode do smanjenja štetnih posledica. U medicini se ovaj koncept najčešće primenjuje u psihijatriji kod programa kod bolesti zavisnosti. Na primer, ovi programi često imaju za cilj smanjenje transmisije opasnih krvlju prenosivih virusa kod intravenskih zavisnika kroz edukaciju i izbacivanje iz upotrebe nesterilnih igala. Na ovaj način nećemo rešiti problem narkomanije, ali možemo u određenoj meri da ublažimo štetu, a ponekad indirektno, kroz edukaciju, možemo delovati i na sam uzrok – ističe dr Pantić.

Poslednjih godina postoje pokušaji, napominje on, da se ovaj koncept primeni i u drugim oblastima poput ishrane, kroz zamenu štetnih namirnica manje štetnim sa smanjenim sadržajem šećera i zasićenih masti.

– Takođe postoje inicijative da se upotrebom novih, inovativnih tehnologija razviju savremeni proizvodi koji značajno redukuju otpuštanje duvanskog dima kroz smanjenje sagorevanja duvana ili na neki drugi način. Na ovaj način se, pored ostalog, možda može smanjiti i takozvano pasivno pušenje, odnosno izloženost nepušača duvanskom dimu. Takođe se razvijaju kozmetički proizvodi s manjim procentom štetnih materija i time se takođe potencijalno vrši redukcija štete. Ovaj koncept je potrebno oprezno primenjivati jer u suprotnom postoji rizik da efekti izostanu ili čak da se on pretvori u svoju suprotnost – ističe naš sagovornik.

– Na primer, promocijom manje štetnih navika i obrazaca ponašanja (koji su i dalje štetni) u pogrešnoj populacionoj grupi možemo dovesti do toga da zdrave osobe, koje inače imaju zdrav životni stil i nemaju nikakvu štetnu naviku, usvoje ovaj pogrešan, „manje štetan” obrazac. Stoga je neophodno da ovaj koncept primenjuju stručnjaci koji imaju dovoljno znanja i iskustva, kao ciljna populaciona grupa bude pažljivo odabrana. Svi aspekti koncepta smanjenja štetnosti bi takođe morali biti zasnovani na naučnim dokazima i u skladu sa svim etičkim i moralnim standardima savremene medicinske prakse – navodi dr Pantić.

Zadatak svakog lekara je da učini sve u njegovoj moći da omogući i unapredi prevenciju kako somatskih, tako i mentalnih poremećaja. U razgovoru s pacijentom često se zauzme rigidni, nefleksibilni stav, odnosno primenimo takozvani pristup nulte tolerancije, željeni odgovor u smislu redukcije faktora rizika može izostati, a ponekad se može postići i kontraefekat.

– Lekar bi trebalo da izbegne da od svoje ordinacije pravi „sudnicu” u kojoj će da uz neprijatnu atmosferu utvrđuje krivicu pacijenta za njegovu bolest. Umesto toga, poželjno je iskazati empatiju prema pacijentu i pokušati da se korišćenjem naučno utvrđenih činjenica i dokaza na adekvatan način objasni zašto je neophodno izmeniti nezdrave obrasce ponašanja i štetne navike. Ponekad je ovde moguće da kroz usvajanje manje štetnog obrasca ponašanja napraviti postepenu tranziciju ka potpuno zdravom životnom stilu. Naravno, u pojedinim okolnostima lekar mora da zauzme čvrst i nepokolebljiv stav i time jasno postavi granice i pokaže lidersku ulogu – dodaje dr Pantić.

Pandemija kovida 19 dovela je do toga da veliki broj ljudi širom naše planete bude izložen značajnom stepenu hroničnog mentalnog distresa koji je pre svega bio posledica straha za sopstveno zdravlje i zdravlje najbližih.

– Još je rano da u potpunosti sagledamo posledice po fizičko i mentalno zdravlje koja je ova pandemija ostavila i u budućnosti će biti potrebno sprovesti velike i sveobuhvatne epidemiološke studije iz ove oblasti – zaključio je dr Pantić.