Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Zdravlje

14.05.2021 u 18:00

Začarani krug bolesnih bubrega i hipertenzije

Visok krvni pritisak ostavlja posledice na mnoge organe, ali posebno oštećuje bubrege. Ako se na hipertenziju nadoveže i šećerna bolest, onda su komplikacije i veće. Statistički podaci pokazuju da bubrežni bolesnici češće dobijaju moždane i srčane udare, posebno ako imaju i neregulisan krvni pritisak. Trećina hroničnih bubrežnih bolesnika umre od nekog kardiovaskularnog oboljenja, pre nego što dospe na dijalizu ili dobije lekove. Dr Predrag Radojković, specijalista interne medicine i kardiologije, upozorava da bubrežna bolest većinom napreduje podmuklo, pa veliki broj pacijenata sazna za nju u trenutku kada je oboljenje toliko odmaklo da se više ne može izbeći dijaliza. Najčešće se prilikom nekog rutinskog pregleda ili laboratorijske analize uoče znaci bubrežne bolesti kao što su:

Zdravlje

13.05.2021 u 18:00

Gorki talog depresije

Jovana Gligorijević, novinarka nedeljnika „Vreme” O svom iskustvu života s depresijom i paničnim poremećajem pisala sam i pričala mnogo. Više nego što oni koji me vole misle da treba, ali sasvim dovoljno da u isto vreme budu i ponosni na mene. U decembru 2013. dobila sam pravu dijagnozu i pogrešnu terapiju. U oktobru 2014. shvatila sam da ta terapija baš i ne radi. U januaru 2015. promenila sam psihijatra. Od jula 2017. ja sam osoba kojoj antidepresivi više nisu potrebni. Kao gorki talog depresije još uvek sa sobom nosim ogromnu količinu anksioznosti, ali empirijski je utvrđeno da se moji najgori strahovi i scenariji koje vrtim u glavi ostvaruju u tačno nula odsto slučajeva. I tako, malo se tresem, malo se gušim, ali važno je da sam živa i zdrava! Ovde moram da napravim mali

Zdravlje

06.05.2021 u 09:50

Do 2025. godine svako drugo dete imaće neki vid alergije

Alergije predstavljaju jednu od najčešćih hroničnih nezaraznih bolesti današnjice. Manifestuju se u vidu alergija na hranu, atopijskog dermatitisa, alergijskog rinitisa i astme. Na učestalost javljanja pored genetske predispozicije utiču i faktori sredine kao što su: rani kontakt sa alergenom, pušenje cigareta u kući, aerozagađenje, virusne infekcije u najranijem uzrastu... Zna se da ako oba roditelja imaju neku alergijsku (atopijsku) bolest, šansa da je dete „ispolji” iznosi 75 odsto, ako alergiju ima samo jedan roditelj šansa je 50 odsto, a ako roditelji nemaju atopijskih bolesti mogućnost da dete razvije neku atopijsku bolest je 27 odsto. Dr Aleksandra Vukov (Foto: lična arhiva) Kako ističe dr Aleksandra Vukov, pedijatar, pulmolog i alergolog, smatra se da

Zdravlje

06.05.2021 u 18:00

Na putu do rešenja važno je verovati i ne odustajati

Predsednik sam Udruženja samohranih roditelja i porodica dece sa invaliditetom „Plava školjka”. Kada sagledam svoj život do sada, a imam 55 godina, shvatam da sam celim svojim bićem, umom i srcem – verovala! Vera je jačala, rasla i davala mi snagu nasuprot mnogobrojnim preprekama koje život donosi. Važno je „prebaciti” pogled preko problema i tražiti rešenje, ma koliko ono bilo neizvesno. Nikad ne treba odustati – već verovati… Verujem i znam da će se i moja ideja na kojoj radim poslednjih pet godina realizovati. To je „Kuća nade”. Verujem da će dobri ljudi prepoznati koliko je važno pomoći 25 porodica da sigurno imaju dva puta godišnje besplatan boravak i pet terapija za dete u našoj „Kući nade” u Banji Koviljači. Naši „biseri” su iz cele Srbije. Verujem da će mnogi odlučiti da

Zdravlje

29.04.2021 u 18:00

Čekajući da se život vrati u normalne tokove

Moje ime je Aleksandra Starčević i već deset godina živim u vanrednim okolnostima moje dijagnoze – multiple skleroze (MS). Kada se vratim unazad i setim se trenutka tog saznanja, sva se stresem. Kakva je to bolest, zbog čega nastaje, ima li lekova koji pomažu, da li ću dočekati starost i u kakvom ću stanju biti? Bila sam prestravljena i s gomilom pitanja na koja nisam imala odgovore, a nisam znala nikoga ko je oboleo od toga da mi kaže nešto ili makar razveje strah, mrak, objasni, uteši. Imala sam sreću da sam se, nakon kratkog lutanja, obratila na pravu adresu, Društvu multiple skleroze Srbije, u kojem sam prošla kroz pojedinačne porodične, grupne, kreativne i sve moguće terapije i druge vidove podrške. I, najvažnije, upoznala sam se i povezala s drugim obolelima. Poslednjih godinu dana

Zdravlje

27.04.2021 u 18:00

Demencija – jedna od posledica moždanog udara

Danijela Davidov Kesar Jedna od ozbiljnih posledica moždanog udara može biti pad intelektualnih funkcija obolelog, što se naziva vaskularno kognitivno oštećenje. Ukoliko su oštećenja mozga vaskularne prirode teža, obolela osoba nije u stanju da obavlja aktivnosti svakodnevnog života kao što su održavanje lične higijene, hranjenje, kupanje, oblačenje, komuniciranje, kretanje, plaćanje računa, i tada se postavlja dijagnoza vaskularne demencije. Prethodni moždani udar jedan je od najsnažnijih prediktora nastanka vaskularnog kognitivnog oštećenja, jer povećava rizik za demenciju tri do šest puta. Dr Aleksandra Pavlović (Foto: lična arhiva) Kako ističe dr Aleksandra Pavlović, neurolog, docent na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu i član Odbora

Zdravlje

26.04.2021 u 14:49

U prvoj fazi bolesti antivirusni lek umesto antibiotika

Profesor na Katedri za farmakologiju sa toksikologijom, Medicinskog Fakulteta u Nišu, dr Srđan Pešić koji već godinu dana prati protokole lečenja kovida u Srbiji smatra da je lečenje kovida antibioticima u prvoj fazi bolesti ne samo pogrešno već može biti i štetno. Profesor objašnjava da antibiotike tokom bolesti treba davati pacijentima sa teškom kliničkom slikom, gde se dokaže bakterijska infekcija i teška upala pluća, a pre toga, kako kaže, nikako jer to šteti pacijentu i njegovom imunitetu. „Suština je davati antivirusne lekove ukoliko ih imamo, a kod nas postoje dva, favipiravir koji se daje u prvih pet dana i remdesivir koji se daje kod jako teških pacijenata koji su na kiseoničnoj potpori”, navodi Pešić za Tanjug. Prema njegovim rečima primena antibiotika u našoj zemlji je

Zdravlje

22.04.2021 u 18:00

Zadovoljstvom življenja potisnuti tešku dijagnozu

Imam 41 godinu. Radim u porodičnoj firmi kao supervizor. Volim kad sam zauzeta i u poslu. Obožavam da vozim automobile. Bavila sam se gimnastikom i atletikom kao devojčica, ali nakon detinjstva više se ne bavim sportom. Ali sada i jedan krug vožnje automobilom po gradu ume da mi „zakači” osmeh na lice. Volim i Novi Sad. Mislim da je to grad po mojoj meri. Najviše volim da šetam na Štrandu jer me obala Dunava opušta. Moja porodica je tokom građanskog rata izbegla iz Hrvatske. I mislila sam da je to najgora stvar u mom životu i da nakon toga ništa više neće biti tako teško. A onda sam sa samo 36 godina dobila dijagnozu kolorektalnog kancera. Bila sam na moru sa sestrom kada sam proživela epizodu jakih i neizdrživih bolova koji su trajali po pet sati. Imala sam pre toga pogrešne

Zdravlje

20.04.2021 u 18:00

Metabolička oboljenja talože masti u jetri

Masna jetra predstavlja jedno od najčešćih oboljenja današnjice, a više je prisutno u Severnoj Americi nego u Evropi. Ipak, i u našoj zemlji veliki broj ljudi pati zbog ovog problema. Reč je o nakupljanju masti u jetri koje je veće od pet odsto u odnosu na ukupnu težinu jetre. Vrlo često se ovaj problem „pomeša“ sa nekim drugim problemima jetre. Iako dijagnozu masne jetre uglavnom dobiju ljudi koji dosta konzumiraju alkohol, često se dešava da se kod ljudi utvrdi postojanje takozvane nealkoholne masne jetre, a to može da bude pridruženo nekim drugim metaboličkim oboljenjima ili predoboljenjima. Češće se javlja kod žena u srednjem životnom dobu. Dr Saša Perić (Foto: lična arhiva) Potpukovnik primarijus dr Saša Perić, gastroenterolog Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju

Zdravlje

15.04.2021 u 18:00

Dijabetes valja kontrolisati da on ne bi kontrolisao vas

Imam 20 godina, od čega sa dijabetesom živim već punih 12. Završila sam Osmu beogradsku gimnaziju, a trenutno sam na drugoj godini studija na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na smeru za španski jezik, književnost i hispansku kulturu. Dijabetes sam dobila 2008. godine kada sam imala osam godina, a otkrila sam ga sasvim slučajno, proveravanjem krvne slike. Odmah po dobijanju rezultata, upućena sam na dalje analize sa sumnjom da imam tu bolest. Jutarnja glikemija je bila malo povišena, a OGTT test je pokazao da se glikemija vraća u normalu, ali ne dovoljno brzo, zbog čega sam tri godine imala dijagnozu neklasifikovanog dijabetesa. Tokom te tri godine, kao neklasifikovan tip nisam imala pravo ni na kakav potrošni materijal za dijabetes o trošku RFZO-a, pa je to iziskivalo

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: lečenje