Do 2025. godine svako drugo dete imaće neki vid alergije

Alergije predstavljaju jednu od najčešćih hroničnih nezaraznih bolesti današnjice. Manifestuju se u vidu alergija na hranu, atopijskog dermatitisa, alergijskog rinitisa i astme. Na učestalost javljanja pored genetske predispozicije utiču i faktori sredine kao što su: rani kontakt sa alergenom, pušenje cigareta u kući, aerozagađenje, virusne infekcije u najranijem uzrastu... Zna se da ako oba roditelja imaju neku alergijsku (atopijsku) bolest, šansa da je dete „ispolji” iznosi 75 odsto, ako alergiju ima samo jedan roditelj šansa je 50 odsto, a ako roditelji nemaju atopijskih bolesti mogućnost da dete razvije neku atopijsku bolest je 27 odsto.

Dr Aleksandra Vukov (Foto: lična arhiva)

Kako ističe dr Aleksandra Vukov, pedijatar, pulmolog i alergolog, smatra se da svaka peta osoba na svetu ima simptome alergijskog rinitisa, kao i da će do 2025. godine svako drugo dete imati neki vid alergije.

Znaci alergije su raznovrsni i mogu se podeliti na one koji se manifestuju na koži (suva i koža koja svrbi) i na organima za disanje.

– Simptomi alergije koji se ispoljavaju u gornjim disajnim putevima su prepoznatljivi. To su kijanje u serijama, curenje bistre sekrecije iz nosa, zapušen nos, crvenilo i svrab u očima, grebanje u grlu, dok su simptomi donjih disajnih puteva nadražajni kašalj i otežano disanje. Simptomi alergije se razlikuju od znaka prehlade i drugih bakterijskih infekcija po gustom obojenom sekretu iz nosa, praćenim povišenom temperaturom, malaksalošću, opštom slabošću, kašljem sa iskašljavanjem – napominje dr Vukov.

Simptomi prehlade i drugih virusnih infekcija, ali i bakterijskih infekcija traju nekoliko dana do najviše dve nedelje, a simptomi alergije traju duže, obično nekoliko meseci tokom sezone alergena na koji su senzibilisani, i za razliku od virusnih i bakterijskih infekcija javljaju se u isto vreme svake godine.

– Kada imamo sumnju da dete ima alergiju na neki od alergena savetuje se alergološko testiranje. Ako beba ima promene na koži testiranje se može sprovoditi već u prvoj godini života, a za testiranje na inhalatorne alergene savetuje se da bude u trećoj godini. Prvo se radi trik testiranje na koži i rezultate imamo odmah, nakon 15 minuta. Testiranje nastavljamo testom iz krvi kojim se utvrđuje nivo spec IgE na alergen. Njihov nivo nam daje precizne podatke o tome da li osoba ima alergiju i kog je stepena. Najčešći nutritivni alergeni su oni na mleko, jaja, pšenično brašno, soju, kikiriki, ribu, kivi... Najčešće ispitivani inhalatorni alergeni su poleni drveća, trava i korova, grinje, gljivice, buđ, dlaka mačke i psa, duvan, perje... – ističe naša sagovornica.

Lečenje alergije ima nekoliko koraka. Prvi korak je izbegavanje izlaganja alergenima, ali s obzirom na to da se radi o inhalatornim alergenima to je vrlo teško, često i nemoguće. Sledeći korak je farmakoterapija. To su lekovi koji pacijentima smanjuju ili potpuno uklanjaju simptome.

– Obično se prvo uvode u terapiju antihistaminici, a zatim, ako se tegobe nastavljaju, i nazalni kortikosteroidi. Ako pacijent i pored upotrebljene terapije ima tegobe savetuje se imunoterapija.

Imunoterapija predstavlja desenzibilizaciju malim dozama alergena na koje organizam stvara antitela, da bi pri sledećem susretu sa alergenom reakcija bila slabija ili potpuno izostala – kaže dr Vukov.

Postoje dva načina davanja imunoterapije: SCIT ili SLIT. Prva je terapija takozvanim presezonskim vakcinama. Nekoliko vakcina se daje pre sezone polena i terapija traje tri godine.  Sa terapijom se počinje dva meseca pre očekivane sezone, a zatim se pravi pauza do sledeće sezone. SLIT je terapija kapima koje se stavljaju pod jezik i traje neprekidno tokom cele godine.

– Lečenje kapima se počinje od četvrte godine života, a presezonskim vakcinama od šeste godine života. Smatra se da nakon završene terapije u trajanju od tri godine deca nemaju simptome alergena za koji su dobijali terapiju, a odrasle osobe nemaju tegobe u narednih 20 godina – navodi dr Vukov.

Alergija se može lečiti od najranijeg uzrasta, već u prvoj godini života. „Reakcija” na nutritivne alergene se leči eliminacionom dijetom, to jest izbegavanjem uzimanja namirnica na koje se utvrdi da beba ima alergiju. Alergija na alergene iz spoljašnje sredine se leči antihistaminicima i nazalnim kortikosteroidima, kao i imunoterapijom. Dugotrajna alergija, posebno ako se ne leči, dovodi do trajnih promena na zidovima disajnih puteva (remodelovanje), što u kasnijem životu utiče na plućne funkcije i kvalitet života.

– Alergija se može javiti odmah po rođenju i to na mleko, ali se može pojaviti u vidu suve kože, to jest atopijskim dermatitisom. Nakon toga se mogu razviti simptomi alergijskog rinitisa. Javlja se kijanje, curenje bistre sekrecije iz nos, zapušen nos, crvenilo i svrab u očima, a kao poslednja u nizu razvoja alergije je alergijska astma. Ovakav razvoj alergije se naziva atopijski marš – pojašnjava dr Vukov.

Naša sagovornica savetuje smanjenje izlaganja alergenima, kao i boravak napolju posle kiše i vetra kada je koncentracija alergena najmanja, iako je sa decom to nekada vrlo teško izvodljivo.

Takođe, savetuje se da se započne terapija antihistaminicima dve nedelje pre očekivane sezone alergena, da bi organizam bio spreman kada počne sezona polena na koju je  pacijent senzibilisan. U zatvorenom prostoru situacija je teža, jer pored inhalatornih alergena koje unesemo spolja nalazi se i grinja. Ona je celogodišnji alergen i vrlo teško se može ukloniti iz prostora u kome živimo čak i pored svih mera čišćenja, dezinfekcije, uklanjanja tepiha, zavesa, prekrivača, draperija.

– Siguran način da se grinja ukloni iz prostora u kome živimo je upotreba prečišćivača vazduha čiji hepa-filter može da prečisti čestice veličine 0,003 mikrona, jer smo tada sigurni da je vazduh  prečišćen od svih spoljašnjih alergena i grinja – savetuje dr Vukov.