Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.45	103.07	102.76
126.6	127.36	126.98

Zdravlje

02.06.2020 u 18:00

Bolovi zbog upale žučne kese ili pojava kamena u ovom organu neki su od najčešćih zdravstvenih tegoba zbog kojih građani traže savet lekara. Osobe koje unose veće količine masti sklone su formiranju kamena u žuči. Faktori rizika za pojavu zdravstvenih problema sa žučnom kesom jesu gojaznost, genetika, ishrana bogata mastima i šećerima, veće vrednosti triglicerida u krvi, određene hronične bolesti, a treba imati na umu da žene češće obolevaju od muškaraca. Žučna kesa se operiše laparoskopskom metodom, u opštoj anesteziji, a pacijent ostaje u bolnici jedan dan Dr Radmila Ilić (Foto: D. D. K.) Kako ističe dr Radmila Ilić, hirurg u Kliničko-bolničkom centru „Dr Dragiša Mišović”, najčešće oboljenje žučne kese jeste zapaljenje, koje uglavnom nastaje zbog

Zdravlje

28.05.2020 u 18:00

Lekove bi trebalo da ima svaki pacijent

Jedna sam od 9.000 obolelih od multiple skleroze (MS) u Srbiji. „Podstanarka” u mojoj glavi, kako ja zovem multiplu sklerozu, prvi put mi je pokazala da postoji 2011. godine dok sam u rukama držala svoje drugo dete, devojčicu koja je tada imala oko godinu dana. Dešavalo mi se da sam imala osećaj da mi glava „padne” na ramena, kao da mi je vrat od gume. Nekoliko dana se to ponavljalo i prošlo. Godine 2014, od septembra do februara, videla sam duple, mutne slike i nisam osećala telo od stopala do vrata. Tada mi je dijagnostikovana multipla skleroza. Saznanje da imam bolest za koju sam jedino znala da obolele obara u invalidska kolica, za mene je bilo grozno. Moja deca od pet i šest godina, kojima sam potrebna u odrastanju, u tome da postanu ljudi, bili su jedino što sam videla u tom

Društvo

26.05.2020 u 18:00

Dupliran broj pacijenata koji se leče od multiple skleroze

Nakon 15 godina od uvođenja lekova prve generacije za lečenje multiple skleroze (MS), potencijalno teškog neurološkog oboljenje, država je odlučila da od 2020. godine na pozitivnu listu lekova uvrsti savremenu efikasnu terapiju koja do sada nije bila dostupna našim pacijentima. U Srbiji sa ovom bolešću živi oko 9.000 ljudi. Reč je o ozbiljnom autoimunom, neurodegenerativnom i zapaljenskom oboljenju koje napada centralni nervni sistem: mozak i kičmenu moždinu. Najčešće se javlja između 20. i 40. godine, ali se može manifestovati i u bilo kom drugom životnom periodu. Žene obolevaju dva puta češće od muškaraca. Jelena Drulović (Foto: Lična arhiva) U preliminarnoj analizi italijanski lekari su pokazali da nijedan od lekova koji se koriste za lečenje MS ne povećava posebno

Hronika

21.05.2020 u 11:34

Slučaj nesavesnog lečenja Jelice Panić: dvojica lekara brisana sa optužnice

Drugo osnovno tužilaštvo u Beogradu odustalo je od daljeg krivičnog gonjenja interniste Dragana Stanojevića i ginekologa Miodraga Stanića, protiv kojih se postupak vodio zbog nesavesnog lečenja Jelice Panić (25) iz Paraćina, koja je pre 10 godina preminula od komplikacija nastalih tokom intervencije u „Beoklinici”. Ovu odluku tužilaštvo je donelo na osnovu dokaza izvedenih tokom sudskog postupka, kao i imajući u vidu nalaz i mišljenje sudsko-medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u Nišu, rekla je za Tanjug portparol tužilaštva Milica Ljubičić. Nakon ovog veštačenja na optužnici je ostao samo anesteziolog Bratislav Stamenković. Panićeva je imala ginekološku intervenciju 9. juna 2010. u Opštoj bolnici „Beoklinika”, pod totalnom anestezijom. Međutim, tokom intervencije, Jelica je upala u

Društvo

21.05.2020 u 18:00

Kupovina lekova veliki udar na kućni budžet

„Oboleli od dijabetesa tipa 2 imaju dvostruko veći rizik od infarkta, šloga i srčane slabosti nego oni koji ovu bolest nemaju.” Ovu rečenicu će vam svaki lekar reći kada vam otkriju dijabetes. U početku, većina nas možda to i ne shvati ozbiljno, ali kada se prvi put nađete u slepoj ulici, onda se tako brzo setite svake te reči. Izvadite je iz malog mozga, gde je potisnuta, podsvesno – najverovatnije iz straha. Svaki dan možemo pročitati u novinama da je dijabetes tipa 2 u porastu širom sveta i može se reći da poprima razmere epidemije. U Srbiji doktori procenjuju da je obolelo više od 700.000 pacijenata, što znači da svaki deseti stanovnik naše zemlje ima dijabetes. Većina obolelih ima dijabetes tipa dva, koji nastaje kada telo ne koristi pravilno insulin i samim tim ne može da

Društvo

19.05.2020 u 18:00

Rak jajnika, podmukli neprijatelj žena

Svakog dana u našoj zemlji tri žene obole od karcinoma jajnika, a jedna umre od ovog najsmrtonosnijeg ginekološkog maligniteta. Rak jajnika zauzima neslavno sedmo mesto među malignitetima, a prema najnovijim statistikama, jedna od 78 žena suočava se s ovom dijagnozom. Petogodišnja stopa preživljavanja bolesnica, ako se bolest otkrije u ranoj fazi, veća je od 90 odsto, ali, nažalost, kada se rak jajnika dijagnostikuje u uznapredovalom stadijumu bolesti, preživljavanje pacijentkinja ne prelazi 30 odsto. U Srbiji svake godine od raka jajnika oboli oko 800 žena, dok godišnje život izgubi više od 450 žena. Ni u svetu situacija nije ništa bolja nego kod nas, jer se godišnje registruje 290.000 novih slučajeva, a 180.000 žena izgubi bitku s ovom bolešću. Karcinom ovarijuma uglavnom se

Društvo

14.05.2020 u 18:00

Stres kao okidač za pojavu reumatoidnog artritisa

Dijagnozu seropozitivnog reumatoidnog artritisa (RA) postavila mi je prof. dr Radmila Petrović na Institutu za reumatologiju Beograd krajem marta 1996. Godine, kada sam imala 42 godine. Imala sam prehladu i uprkos onoj narodnoj mudrosti da, „ako prehladu lečite, ona traje nedelju dana, ako je ne lečite, traje sedam dana”, posle nedelju dana mirovanja i lečenja meni je bivalo sve gore i gore. Budući da sam po struci lekar, prvo sam pomislila da imam infekciju koksaki virusom zbog izrazite malaksalosti i brzog zamaranja, ali kada sam uradila testiranje na antitela, bila su negativna. U međuvremenu, počeli su simetrično da mi otiču sitni zglobovi šaka i stopala i da me bole. Pojavila se jutarnja ukočenost zglobova koja je trajala jedan sat i duže. Imala sam bol i nemoć – slabost u ramenima.

Društvo

12.05.2020 u 18:00

Hronični zamor ne može da se izleči spavanjem

Bolovi u mišićima, produžena letargija, niska energija, nesanica i apatija, samo su neki od simptoma sindroma hroničnog zamora. Ovaj problem je često praćen psihosocijalnim tegobama poput depresije, anksioznosti, porodičnih konflikata. U ekstremnim slučajevima dovodi do takozvanog sindroma izgaranja. Prema američkim epidemiološkim podacima, sindrom hroničnog zamora postoji kod oko 836.000 do dva miliona Amerikanaca, ali ono što je najvažnije jeste da još 90 posto pacijenata sa istim tegobama nije oficijelno dobilo „šifru” te bolesti. Branislav Milovanović (Foto: Lična arhiva) Kako ističe profesor dr Branislav Milovanović, predsednik Udruženja za neurokardiologiju Srbije, uzroci ovog stanja su nedovoljno poznati. Kod pacijenata mogu da se jave i simptomi poput

Društvo

07.05.2020 u 18:00

Kad se u jednoj sekundi sruši čitav svet

Moj sin Konstantin Dimitrijević rođen je 11. februara 2017. godine u Pančevu, kao zdrav dečak, sa težinom od 3.600 grama. Trećeg dana od rođenja lekari su rekli da možemo da idemo kući, uz napomenu da dođemo za dva dana na kontrolu jer beba ima fiziološku žuticu. Kada smo otišli, saopštili su nam da beba mora ipak da ostane u bolnici jer ima vrednost bilirubina od 370 (dozvoljeno je 15). Posle šest dana boravka u pančevačkoj bolnici, moj sin je prevezen na Odeljenje neonatologije Instituta za majku i dete, pod sumnjom da ima nedovoljno razvijenu žučnu kesu. Tu smo ostali dve nedelje dok se nisu uradile potrebne analize. Već 7. marta odlazimo na snimanje magnetnom rezonancom da se utvrdi da li je tačna sumnja koju je pokazao ultrazvučni pregled – dijagnoza takozvane Bilijarne atrezije.

Svet

06.05.2020 u 09:32

Pronađena antitela koja sprečavaju prodor virusa

BERLIN – Nemački lekari postigli su veliki uspeh u potrazi za lekom protiv koronavirusa, pošto su uspeli da dokažu postojanje antitela koja sprečavaju prodor virusa u ćelije. „To je jasan napredak koji pokazuje da se nalazimo na pravom putu ka razvoju leka protiv kovida-19”, objasnio je Luka Cicin-Sain sa „Helmholc centra za istraživanje infekcija” u Braunšvajgu. List „Braunšvajger cajtung” navodi da su Cicin-Sain i njegov tim analizirali 6.000 različitih veštački napravljenih ljudskih antitela. Tom prilikom su pronašli više od 750 antitela koja se „kače” na koronavirus, što je preduslov za uspešnu borbu protiv njega. Sada će se testirati delotvornost antitela. Cilj naučnika je da pronađu lek kojim bi teško oboleli korona pacijenti mogli biti akutno lečeni. „Princip na

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: lečenje