Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Riznica

11.04.2017 u 12:16

Daća u Kikindi

Stići u Kikindu vozom to je sasvim obična stvar; da biste je upoznali treba u nju da idete kolima, u svatove. Ovako vas dočekuje obična stanica kao i drugde i afere carinarnice, kao svud u državi. Jedina senzacija to je romantični omnibus u blatu pred stanicom, koji ovde zovu „anibus“ i koji vas vuče po dugim ulicama, što pričaju da su sve naše varoši volele da budu sela. Duž beskonačne ulice redovi lipa. Jedan ogroman mlin, možda najveći u državi, pa bezbrojne seljačke ulice onih kvartova koje ovde zovu „frtalji“. To ovde nije makar šta, ljudi iz „frtalja“ znače naročitu nijansu Srbina i radikala. Zatim se ukazuju velike i lepe zgrade, bioskop sa slikama Mia Mej, bircuzi po ćoškovima i crkveni toranj. Malo dalje lepe zgrade, gimnazije, suda, opštine i ogromna pijaca. Ali to nije

Riznica

28.10.2016 u 13:44

Amor u Crikvenici

Plavi kvarnerski zaliv, na severu našeg Jadrana, između starih naših planina Velebita i Učke, odveć je poznat mnogima, da bi ga trebalo dugo opisivati. To usko i mirno more, između otoka i hrvatskog krša, često izgleda kao planinsko jezero, bistro do dna, otkada u njemu presta vreva saobraćaja. U njega padaju istina dim rijeke i sušaka i kanali fabrika, ipak ga naši gorski vetri i bure, tresu sa dna i tako očiste, da je svako jutro pod lepim primorskim selima, čisto i providno kao potok i plavo kao nebo, ili zeleno kao pašnjak. Ceo je dan taj vrletni i kameniti kraj, jedan zračan mešano brdski i jezerski vidik, koji svaki sat menja boju i razveseljava oči i misli, a more to i ne huči, nego žubori. Za slabe i oronule kao morsko kupalište ovaj basen naročito za to dolazi u obzir, što

Riznica

15.06.2016 u 15:47

Naš Temišvar

Novine su danas donele vest da su rumunski studenti, prilikom poslednjih demonstracija, razrušili srpsku crkvenu opštinu u Temišvaru. Među varošima, koje smo izgubili svakako za uvek, ima nekoliko punih melanholije, koje su ostale sasvim blizu našoj granici, pa ćemo se češće setiti, dok vreme ne učini svoje da ih zaboravimo. Daleke i čiste, brđanske varošice pod slovačkim planinama, sa svojim đacima rackim, koji su odlično prevodili pandekta svojim bogatašima, što leže po grobljima tamo, pod kamenim pločama, ispisanim crkveno slavjanski, svojim žitaricama u dubokoj vodi Dunava, privezanim uz krčme alaske, gde se pevalo samo srpski već se davno čini da su postojale samo u starinskim našim romanima. Jedino nas stare, prazne crkve, koje ne mogu da se sele sećaju da je sve to bilo život i

Srbija

18.04.2016 u 21:00

Srbi iz Banata ratovali po celoj Evropi

Zrenjanin – Vreme Habzburške i Austrougarske monarhije svakako spada i u srpsku istoriju, ali onaj deo koji je bio skrajnut u našoj novijoj istoriografiji. Okolnosti se ipak menjaju i sve se više shvata da je reč i o položaju znatnog dela Srba, a tome važan doprinos daje i Istorijski arhiv Zrenjanin. Pored izuzetno uspele izložbe „Torontalska županija i njeno nasleđe” prošle godine, ova ustanova je nedavno promovisala i knjigu „Laudonova regimenta”. Autor izložbe i pisac dela je mladi istoričar Filip Krčmar. Ernest Gideon fon Laudon rođen je 1717. u današnjoj Letoniji, a kao siromašni plemić i stranac stupio je u vojnu službu Austrije i za račun Beča vojevao u Ratu za austrijsko nasleđe i Sedmogodišnjem ratu. Tu je izgradio zavidnu reputaciju i stekao nadimak „vojnički otac”. Njegova

Riznica

27.03.2016 u 15:43

Žombolj na točkovima

I Ovih dana je potpisana konvencija sa Rumunijom, po kojoj varošica Žombolj i još neka sela u severnom Banatu, prelaze u Rumuniju, u zamenu za neka mesta naseljena našim življem. Stvar po sebi izgleda i razumljiva i povoljna za nas. O Žombolju se u državi malo zna a i to malo nije naročito zgodno da probudi žalost za tim mestom osobito kad mesto njega dobijamo, kako je javljeno osam hiljada Srbalja, namučenih i izgubljenih u tuđini. Stvari, međutim, iz bliza, često su sasvim druge, nego što ih zvanični izveštaji predstavljaju i zato je „Politika” izašla na lice mesta. Putovati po Banatu, bilo je nekad jako obična i dosadna stvar, ali se to izmenilo. To je postao kraj čudnih i ogromnih političkih kalambura, socijalnih komedija i ljudske bede. Tu su ogromna imanja, čitave oblasti,

Kultura

24.03.2016 u 21:05

Crnjanski je idealan filmski junak

U Kulturnom centru Srbije u Parizu 17. marta prikazan je dokumentarni film „Crnjanski…” reditelja Danila Bećkovića. Slavica Petrović, direktor centra, pozdravila je prilično brojnu publiku, iako se to veče poklapalo sa otvaranjem Salona knjiga. Ipak, bilo je onih koje je znatiželja za Crnjanskim dovela u centar grada. Bila je to izuzetna prilika da se sagleda njegov život posle manje od trideset godina kada je ovde bio u žiži po prevodu njegovih „Seoba”. Film je prikazan u okviru „Festivala Evropa oko Evrope”, koji je osnovala Irina Bilić i koja je posle projekcije rekla da on ravnopravno predstavlja autorski film malih i velikih evropskih kinematografija, kao i da je film o Crnjanskom pravi kreativni istraživački dokumentarni film. Film je toplo pozdravljen, a njegov autor Danilo

Riznica

31.01.2016 u 17:45

Grobnica Čarnojevića

Izaći iz Kikinde vozom, to je sasvim obična stvar. Da bi izlazak bio u stilu svega što ste videli i čuli, treba da izađete, iz nje u zoru, sa pijanim kočijašem, koji će zapadati iz bare u baru, tako da osetite čar kikinđanske levče, psovke i rakije od dudinja. Kola će vam ispratiti razdraženi belovi i probuđene guske, a pljusak vode, što bije do konjskih sapi sa kopita, daće vam iluziju poplave i ravnice. I zbilja čim stignete na kraj sela navešćete se na banatsku ravnicu, kao na more. Nigde lepšeg neba od tih nebesa, plavih, zelenih, žutih srebrnih, punih bezbrojnih zornjača. U daljini su naseobine agrarne reforme, koje idem da vidim, afere i grofovska imanja. Beskrajan vetar, kao nad pučinom. Kikinda ostaje u pijankama, klevetama, partijskim svađama i gluposti, ali gubi

Kultura

13.01.2016 u 22:00

Književno delo Miloša Crnjanskog

Izdavačku kuću „Svet knjige” iz Beograda, koja je objavila ove godine šezdesetak novih naslova – čini jedan čovek: Stevo Ćosović. On čita i romane, i pesničke zbirke, i knjige eseja. Odlazi u štampariju da iskontroliše štampanje i sačeka prve primerke knjige. Kada mu dođu gosti, sam posluži kafu i piće. „Svet knjige” objavio je tri knjige nedavno preminulog akademika Radovana Vučkovića. U knjizi „Problemi, pisci, dela VII” autor donosi eseje i studije o temama iz savremene srpske književnosti. Objavljena je u zajedničkom izdanju sa Matičnom bibliotekom iz Istočnog Sarajeva. U knjizi „Književno delo Miloša Crnjanskog” Radovan Vučković daje sistematizovan i sveobuhvatan pregled literarnog dela Miloša Crnjanskog, od „Maske” do „Embahada”. Autor, uvidom u poetiku Crnjanskog,

Društvo

29.07.2015 u 08:15

Kako je iz Johanesburga Crnjanski stigao u Prevešt

Prevešt kod Rekovca – Kada žitelje levačkog sela Prevešt pitate po čemu je njihov kraj poseban, spomenuće vam manastir Kalenić i Miladina Milosavljevića. O čuvenom manastiru pisano je mnogo i često, a penzionisani učitelj je levačko „skriveno blago”. Dina, kako ga od milošte zovu zemljaci, pripada onoj retkoj vrsti ljudi i po obrazovanju i po interesovanjima. Ceo radni vek proveo je za katedrom...

Kultura

02.12.2013 u 22:00

Poezija Miloša Crnjanskog

Jubilej kakav je 120 godina od rođenja Miloša Crnjanskog, rečeno je na konferenciji za novinare na Filološkom fakultetu u Beogradu, predstavlja dobar povod za nova sistematska preispitivanja i rasvetljenja njegovog, već odavno klasičnog dela moderne srpske književnosti. O međunarodnom naučnom skupu: „Miloš Crnjanski: Poezija i komentari”, koji je posvećen isključivo poeziji velikog srpskog liričara...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: crnjanski miloš