Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Ризница

11.04.2017 у 12:16

Даћа у Кикинди

Стићи у Кикинду возом то је сасвим обична ствар; да бисте је упознали треба у њу да идете колима, у сватове. Овако вас дочекује обична станица као и другде и афере царинарнице, као свуд у држави. Једина сензација то је романтични омнибус у блату пред станицом, који овде зову „анибус“ и који вас вуче по дугим улицама, што причају да су све наше вароши волеле да буду села. Дуж бесконачне улице редови липа. Један огроман млин, можда највећи у држави, па безбројне сељачке улице оних квартова које овде зову „фртаљи“. То овде није макар шта, људи из „фртаља“ значе нарочиту нијансу Србина и радикала. Затим се указују велике и лепе зграде, биоскоп са сликама Миа Меј, бирцузи по ћошковима и црквени торањ. Мало даље лепе зграде, гимназије, суда, општине и огромна пијаца. Али то није

Ризница

28.10.2016 у 13:44

Амор у Цриквеници

Плави кварнерски залив, на северу нашег Јадрана, између старих наших планина Велебита и Учке, одвећ је познат многима, да би га требало дуго описивати. То уско и мирно море, између отока и хрватског крша, често изгледа као планинско језеро, бистро до дна, откада у њему преста врева саобраћаја. У њега падају истина дим ријеке и сушака и канали фабрика, ипак га наши горски ветри и буре, тресу са дна и тако очисте, да је свако јутро под лепим приморским селима, чисто и провидно као поток и плаво као небо, или зелено као пашњак. Цео је дан тај врлетни и каменити крај, један зрачан мешано брдски и језерски видик, који сваки сат мења боју и развесељава очи и мисли, а море то и не хучи, него жубори. За слабе и оронуле као морско купалиште овај басен нарочито за то долази у обзир, што је

Ризница

15.06.2016 у 15:47

Наш Темишвар

Новине су данас донеле вест да су румунски студенти, приликом последњих демонстрација, разрушили српску црквену општину у Темишвару. Међу варошима, које смо изгубили свакако за увек, има неколико пуних меланхолије, које су остале сасвим близу нашој граници, па ћемо се чешће сетити, док време не учини своје да их заборавимо. Далеке и чисте, брђанске варошице под словачким планинама, са својим ђацима рацким, који су одлично преводили пандекта својим богаташима, што леже по гробљима тамо, под каменим плочама, исписаним црквено славјански, својим житарицама у дубокој води Дунава, привезаним уз крчме аласке, где се певало само српски већ се давно чини да су постојале само у старинским нашим романима. Једино нас старе, празне цркве, које не могу да се селе сећају да је све то било живот и

Србија

18.04.2016 у 21:00

Срби из Баната ратовали по целој Европи

Зрењанин – Време Хабзбуршке и Аустроугарске монархије свакако спада и у српску историју, али онај део који је био скрајнут у нашој новијој историографији. Околности се ипак мењају и све се више схвата да је реч и о положају знатног дела Срба, а томе важан допринос даје и Историјски архив Зрењанин. Поред изузетно успеле изложбе „Торонталска жупанија и њено наслеђе” прошле године, ова установа је недавно промовисала и књигу „Лаудонова регимента”. Аутор изложбе и писац дела је млади историчар Филип Крчмар. Ернест Гидеон фон Лаудон рођен је 1717. у данашњој Летонији, а као сиромашни племић и странац ступио је у војну службу Аустрије и за рачун Беча војевао у Рату за аустријско наслеђе и Седмогодишњем рату. Ту је изградио завидну репутацију и стекао надимак „војнички отац”. Његова пола века

Ризница

27.03.2016 у 15:43

Жомбољ на точковима

I Ових дана је потписана конвенција са Румунијом, по којој варошица Жомбољ и још нека села у северном Банату, прелазе у Румунију, у замену за нека места насељена нашим живљем. Ствар по себи изгледа и разумљива и повољна за нас. О Жомбољу се у држави мало зна а и то мало није нарочито згодно да пробуди жалост за тим местом особито кад место њега добијамо, како је јављено осам хиљада Србаља, намучених и изгубљених у туђини. Ствари, међутим, из близа, често су сасвим друге, него што их званични извештаји представљају и зато је „Политика” изашла на лице места. Путовати по Банату, било је некад јако обична и досадна ствар, али се то изменило. То је постао крај чудних и огромних политичких каламбура, социјалних комедија и људске беде. Ту су огромна имања, читаве области,

Култура

24.03.2016 у 21:05

Црњански је идеалан филмски јунак

У Културном центру Србије у Паризу 17. марта приказан је документарни филм „Црњански…” редитеља Данила Бећковића. Славица Петровић, директор центра, поздравила је прилично бројну публику, иако се то вече поклапало са отварањем Салона књига. Ипак, било је оних које је знатижеља за Црњанским довела у центар града. Била је то изузетна прилика да се сагледа његов живот после мање од тридесет година када је овде био у жижи по преводу његових „Сеоба”. Филм је приказан у оквиру „Фестивала Европа око Европе”, који је основала Ирина Билић и која је после пројекције рекла да он равноправно представља ауторски филм малих и великих европских кинематографија, као и да је филм о Црњанском прави креативни истраживачки документарни филм. Филм је топло поздрављен, а његов аутор Данило Бећковић

Ризница

31.01.2016 у 17:45

Гробница Чарнојевића

Изаћи из Кикинде возом, то је сасвим обична ствар. Да би излазак био у стилу свега што сте видели и чули, треба да изађете, из ње у зору, са пијаним кочијашем, који ће западати из баре у бару, тако да осетите чар кикинђанске левче, псовке и ракије од дудиња. Кола ће вам испратити раздражени белови и пробуђене гуске, а пљусак воде, што бије до коњских сапи са копита, даће вам илузију поплаве и равнице. И збиља чим стигнете на крај села навешћете се на банатску равницу, као на море. Нигде лепшег неба од тих небеса, плавих, зелених, жутих сребрних, пуних безбројних зорњача. У даљини су насеобине аграрне реформе, које идем да видим, афере и грофовска имања. Бескрајан ветар, као над пучином. Кикинда остаје у пијанкама, клеветама, партијским свађама и глупости, али губи

Култура

13.01.2016 у 22:00

Књижевно дело Милоша Црњанског

Издавачку кућу „Свет књиге” из Београда, која је објавила ове године шездесетак нових наслова – чини један човек: Стево Ћосовић. Он чита и романе, и песничке збирке, и књиге есеја. Одлази у штампарију да исконтролише штампање и сачека прве примерке књиге. Када му дођу гости, сам послужи кафу и пиће. „Свет књиге” објавио је три књиге недавно преминулог академика Радована Вучковића. У књизи „Проблеми, писци, дела VII” аутор доноси есеје и студије о темама из савремене српске књижевности. Објављена је у заједничком издању са Матичном библиотеком из Источног Сарајева. У књизи „Књижевно дело Милоша Црњанског” Радован Вучковић даје систематизован и свеобухватан преглед литерарног дела Милоша Црњанског, од „Маске” до „Ембахада”. Аутор, увидом у поетику Црњанског, осветљава његов

Друштво

29.07.2015 у 08:15

Како је из Јоханесбурга Црњански стигао у Превешт

Превешт код Рековца – Када житеље левачког села Превешт питате по чему је њихов крај посебан, споменуће вам манастир Каленић и Миладина Милосављевића. О чувеном манастиру писано је много и често, а пензионисани учитељ је левачко „скривено благо”. Дина, како га од милоште зову земљаци, припада оној реткој врсти људи и по образовању и по интересовањима. Цео радни век провео је за катедром...

Култура

02.12.2013 у 22:00

Поезија Милоша Црњанског

Јубилеј какав је 120 година од рођења Милоша Црњанског, речено је на конференцији за новинаре на Филолошком факултету у Београду, представља добар повод за нова систематска преиспитивања и расветљења његовог, већ одавно класичног дела модерне српске књижевности. О међународном научном скупу: „Милош Црњански: Поезија и коментари”, који је посвећен искључиво поезији великог српског лиричара...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: црњански милош