Књижевно дело Милоша Црњанског

Издавачку кућу „Свет књиге” из Београда, која је објавила ове године шездесетак нових наслова – чини један човек: Стево Ћосовић. Он чита и романе, и песничке збирке, и књиге есеја. Одлази у штампарију да исконтролише штампање и сачека прве примерке књиге. Када му дођу гости, сам послужи кафу и пиће.

„Свет књиге” објавио је три књиге недавно преминулог академика Радована Вучковића. У књизи „Проблеми, писци, дела VII” аутор доноси есеје и студије о темама из савремене српске књижевности. Објављена је у заједничком издању са Матичном библиотеком из Источног Сарајева. У књизи „Књижевно дело Милоша Црњанског” Радован Вучковић даје систематизован и свеобухватан преглед литерарног дела Милоша Црњанског, од „Маске” до „Ембахада”. Аутор, увидом у поетику Црњанског, осветљава његов однос према традицији и авангарди, а засебно су анализирана његова дела – песме, приче и романи, драме, путописи и мемоари, као и преводилачки рад. Исти издавач објавио је и књигу професора Вучковића „Земље и градови” (Дневник путовања).

У едицији „Савремена проза”, у којој се штампају књиге српских прозних писаца, објављено је пет романа и седам књига приповедака. Аутори су: Љиљана Рашевић Видојевић, Иванка Косанић, Наташа Бартула, Здравко Згоњанин, Љиљана Лукић, Угљеша Рајчевић, Данило Капор, Голуб Јашовић, Милош Ј. Савић, Милица Опачић, Ђоко Остојић и Милан Буњевац. „Свет књиге” објавио је и двадесет нових песничких књига које потписују: Божидар Глоговац, Биљана Радевић, Милко Грбовић, Балша Рајчевић, Бошко Ломовић, Ружица Комар...

Позната немачка песникиња Констанце Петерсман представљена је песничким избором „У вртовима Плејада”. Књига је објављена двојезично, на немачком и српском и језику, у преводу Мића Цвијетића. Двојезично, на српском и енглеском језику, објављена је и књига хаику поезије Милене Дрпе. Изузетно је значајна и књига Бранка Стојановића: „Проза позног Капора, 2000–2010”.

Тематици из грађанског рата у Босни и Херцеговини (1992–1995), посвећене су књиге Радована Кецојевића, Војислава Новића и Милоша Ј. Савића. Кецојевић („И крв је горела”) пише о муслиманско-хрватском нападу на колону ЈНА у Тузли 15. маја 1992, када су мучки убијена 224 војника. Његово сведочење поткрепљено је чињеницама, пошто је као стручно лице (пиротехничар), био директни учесник догађаја. Војислав Новић у својој књизи („Да се прича и памти”) пише о укупној трагици и о судбинама појединаца у међунационалном сукобу на подручју Дервенте и Посавине. Милош Ј. Савић („Истине и обмане”) описује ратну атмосферу на сарајевској Грбавици 1992. године.

Другом светском рату посвећена је монографија академика Динка Давидова, коју је „Свет књиге” објавио на енглеском језику под насловом „Independent State of Croatia – Total Genocide 1941–1945”. Реч је о преводу књиге чије је српско издање објављено 2013, у којој се аутор бави истраживањем злочина геноцида над српским народом у Независној Држави Хрватској. О злочинима хрватских усташа над Србима у Другом светском рату пишу и Данило Ђерић („Херцеговина – колијевка на камену”) и Жарко Марић („Невидљиви сигнали”).

У заједничком издању са Институтом за славистику из Граца и Универзитетском библиотеком из Бањалуке објављен је зборник радова, под насловом: „Андрићева Проклета авлија”, који доноси научне радове више од 70 проучавалаца Андрићевог књижевног дела.