Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Beograd

20.05.2019 u 21:21

Medicinski kadrovi fale i u centru i u predgrađu

Nedostatak kadrova u zdravstvu o kome se već duže vreme govori vidi se i u prigradskim naseljima. Upravo je nedovoljan broj medicinskog osoblja glavni krivac na koji prstom upiru iz Sekretarijata za zdravstvo, kada se pokrene tema nedostupnosti zdravstvene zaštite u mestima udaljenim od centra grada. Znatno manji problem je, kažu, to gde se ambulante nalaze i koliko su one daleko pacijentima. – Kompletan sistem zdravstvene zaštite suočava se sa nedostatkom kadrova, što se vidi i u gradu i u prigradskim naseljima. U Beogradu, prema trenutnim podacima domova zdravlja, nedostaju 34 pedijatra, a službama opšte medicine 60 lekara. Ukupan broj ostalih specijalista koji su potrebni domovima zdravlja u Beogradu je 77, s tim što je veliki broj lekara trenutno na specijalističkim studijama –

Zdravlje

13.05.2019 u 15:04

Ne zanemarujte upalu bešike

Količina tečnosti koju pijemo dok nas muči upala bešike i drugih uroloških oboljenja ima velikog uticaja na to kako ćemo se sa njima izboriti. Najčešći uzrok pojave cistitisa su bakterije, i to u više od 80 odsto slučajeva ešerihija koli, ali upalu izazivaju i bakterija pseudomonas klabsiela, stafiolok, kao i polno prenosive bakterije kao što je klamidija. Upala bešike i mokraćnih kanala mnogo se češće javlja kod žena, jer je mokraćni kanal, uretra, kraći nego kod muškaraca. Međutim upala bešike i te kako zna da namuči i muškarce. Simptomi ove upale su češće mokrenje, nekada i noću, kao i bol pri mokrenju, koji može da se oseća samo u predelu bešike, ali može da se širi i u mali stomak i karlicu. Neki pacijenti se žale na osećaj pečenja, a kod izraženijih infekcija, može da se pojavi i krv u

Društvo

30.04.2019 u 14:20

Srbi i Danci najveći hipohondri u Evropi

Čak 15,5 odsto ili 1,1 milion Srba kod lekara opšte prakse odlazi deset i više puta godišnje, što je našu zemlju svrstalo na drugo mesto u Evropi po broju hipohondara. Istraživanje „Eurostata” pokazalo je da su veći hipohondri od nas Danci, jer 28,6 odsto stanovnika te države posećuje doktora više od 10 puta godišnje. Ako se pitaju lekari, u više od 90 odsto slučajeva pacijenti dolaze nepotrebno, a kada im kažete da su hipohondri, samo odmahuju glavom i ne žele da prihvate činjenicu da nisu bolesni. Prim. dr Nevenka Dimitrijević, predsednica Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva, ističe da pravi hipohondri dolaze u ordinaciju s kompletnom pričom o bolesti koju misle da imaju, jer su već sve što su mogli na internetu „izguglali”, imaju plan gde žele da se leče, koje lekove

Društvo

29.04.2019 u 10:20

Nema više trajnog oduzimanja licenci lekarima

Lekarima više neće moći trajno da bude oduzeta licenca za rad, predviđeno je novim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti koji je nedavno stupio na snagu, prenosi Tanjug. Dozvolu za rad mogu da izgube samo privremeno do brisanja iz kaznene evidencije. Primera radi, ukoliko je lekar za neko krivično delo osuđen na kaznu do godinu dana zatvora, po sili zakona iz kaznene evidencije briše se nakon pet godina od izvršenja kazne i tada mu se vraća dozvola za rad i može da počne nesmetano da radi. Direktor Lekarske Komore Srbije dr Milan Dinić kaže da je trajno oduzimanje licence bila nepravda prema lekarima, jer svaki građanin ima pravo na rehabilitaciju. „Više ne postoji mogućnost da lekar trajno izgubi dozvolu za rad, već privremeno po odluci suda i dok ne bude izbrisan iz kaznene

Društvo

20.04.2019 u 22:00

Poklon lekaru od 462 evra više nije mito

Da li je korupcija ako pacijent lekaru odnese piće, parfem, bombonjeru ili, možda, neki skuplji poklon? Po svemu sudeći, sada je to sasvim legitimno. Jer, po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti koji je usvojen 3. aprila, lekari sada smeju da prime nenovčane poklone u vrednosti do 462 evra. Do te računice jasno se dolazi jer propisi predviđaju da zdravstveni radnici u Srbiji smeju da prime nenovčani poklon čija pojedinačna vrednost ne prelazi pet odsto prosečne plate, što je 2.726 dinara (23 evra), a ukupna vrednost ne prelazi prosečnu neto platu od 54.521 dinara (462 evra). Dakle, po tome se više neće tretirati kao korupcija ako pacijenti lekare nagrade poklonima, ali i dalje ostaje stavka da nikako ne smeju da traže i dobiju novac. Sve ovo navedeno je u stavu 234. Zakona o zdravstvenoj

Društvo

19.04.2019 u 14:55

Lekari će smeti da prime poklon u vrednosti od 54.521 dinar

Novousvojenom odredbom Zakona o zdravstvenoj zaštiti zdravstveni radnici u Srbiji će ubuduće smeti da prime poklon, koji nije izražen u novcu ili hartijama od vrednosti. Predviđeno je da pojedinačna vrednost iskazivanja zahvalnosti ne prelazi pet odsto prosečne plate, što je 2.726 dinara, odnosno 23 evra, a ukupna vrednost ne prelazi prosečnu neto platu. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa za januar 2019. godine iznosila je 54.521 dinara (462 evra). To znači da se više neće tretirati kao korupcija (krivična dela primanje i davanje mita) ako pacijenti lekare nagrade poklonima u pomenutim vrednostima, ali nikako u novcu. Taj izuzetak od pravila da lekari ne smeju ni da traže ni da prime novac, poklon, uslugu ili bilo

Društvo

05.04.2019 u 20:30

Dopunski rad lekara i u ustanovama u kojima rade

Od sredine aprila pacijenti koji budu želeli da plate određeni pregled kod lekara ili snimanje na nekom aparatu, to će moći da urade i u državnim zdravstvenim ustanovama. Zakon o zdravstvenoj zaštiti koji je prekjuče usvojen omogućava dopunski rad zdravstvenim radnicima u matičnoj kući u popodnevnim satima, odnosno kada završe svoju smenu. Lekari, sestre i tehničari moći će da odluče da trećinu radnog vremena rade dopunski u sopstvenoj državnoj ustanovi, a upravni odbori bolnica i domova zdravlja odlučivaće o cenovniku pregleda. U Ministarstvu zdravlja pojašnjavaju da će pacijenti moći da plate za sve usluge, osim za one za koje postoje liste čekanja. Zdravstveni radnici moći će dopunski da rade trećinu radnog vremena u matičnoj ustanovi i u još tri privatne ordinacije. Cene pregleda biće

Hronika

23.03.2019 u 16:37

Lažnim izveštajima lekar pomagao osuđeniku da odloži zatvorsku kaznu

Sudija za prethodni postupak Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg suda u Beogradu danas je odredio pritvor do 30 dana lekaru N.P. i policijskom službeniku A.Ž, saopšteno je iz tog suda. Sud je nakon saslušanja osumnjičenih doneo rešenje kojim je odredio pritvor zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke. Osumnjičenom N.P. se stavlja na teret izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u produženom trajanju, a osumnjičenom A.Ž. izvršenje krivičnog dela trgovina uticajem u produženom trajanju. Prema osumnjičenoj B.Đ, nije predloženo određivanje pritvora, kao ni prema osumnjičenom I.V. koji se nalazi na izdržavanju kazne zatvora. Protiv navedenog rešenja osumnjičeni i njihovi branioci imaju pravo žalbe u

Zdravlje

04.03.2019 u 18:32

Lekari nemaju vremena za pacijenta

Da li imate poverenja u svog lekara? Sudeći po najnovijim istraživanjima sve je više pacijenata koji počinju da sumnjaju u savete lekara, ali je i sve veći jaz između lekara i pacijenta. Stručnjaci okruženi elektronikom i pritisnuti administrativnim poslovima sve manje pažnje posvećuju čoveku koji je došao zbog zdravstvenog problema kod njih, prenosi „Njujork tajms”. „Uvek sam voleo svog doktora opšte prakse, kad god sam došao u njegovu ordinaciju osmehivao se, pitao me za decu, diskutovali smo o fizičkim aktivnostima, trčanju u njegovom i košarci u mom slučaju. Tokom dve decenije poverili smo jedan drugom i ambicije da postanemo pisci. Ipak, sumnjam u njega kao stručnjaka. Na primer, požalio sam se da me boli vrat, najverovatnije zbog dugog sedenja ispred računara. Predložio je da

Društvo

25.02.2019 u 15:20

Raste broj dece obolele od retkih tumora i alergijskih bolesti

Nekada retki tumori i retke sistemske bolesti danas se sve češće javljaju kod dece. U porastu su i alergijske bolesti, ali i poremećaj imuniteta. O svemu tome govoriće se narednih pet dana na 51. tečaju za edukaciju lekara, zdravstvenih radnika i saradnika „Aktuelni problemi u pedijatriji 2019”, koju organizuje Institut za majku i dete, prenosi Tanjug. Direktor Instituta za majku i dete Radoje Simić kaže da se danas sve promenilo i da se kod dece dijagnostikuju bolesti za koje se ranije smatralo da od njih obolevaju samo odrasli. „Neke retke vrste tumora, neke retke sistemske bolesti su sada mnogo češće nego ranije. U porastu su alergijske bolesti i bolesti poremećaja imuniteta. Sve se promenilo. Međutim, sada se lakše dijagnostikuju bolesti i lečenje je uspešnije”, rekao je Simić

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: lekari