Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Zdravlje

28.05.2021 u 13:39

U Srbiji 1.200 ljudi godišnje oboli od limfoma

Udruženje pacijenata obolelih od limfoma „Lipa” obeležilo je danas Dan borbe protiv karcinoma krvi, navodeći da se u Srbiji ta bolest svake godine dijagnostikuje kod 1.200 pacijenata. Predsednica udruženja „Lipa” Maja Kocić rekla je da je limfom među prvih 10 najučestalijih maligniteta i u svetu i u Srbiji, kao i najčešći hematološki kancer. „Limfom je teška i komplikovana maligna bolest limfocita i može se javiti u bilo kojoj životnoj dobi. To je takođe najčešći kancer koji se javlja kod tinejdžera”, istakla je Kocić. Prema njenim rečima, pacijenti kasne sa odlaskom kod lekara, jer taj karcinom ima nespecifične simptome, koji mogu biti i simptomi manje ozbiljnih stanja, kao što su bezbolni uvećani limfni čvorovi, najčešće na vratu ili ispod pazuha, te neobjašnjivi gubitak

Zdravlje

27.05.2021 u 18:00

Borba s melanomom je borba protiv vetrenjača

Katarina Čočović, Udruženje pacijenata obolelih od melanoma Podlegla sam savetima drugarica da idem u solarijum radi dobijanja lepe, potamnele kože. Čak osam godina sam bar jednom nedeljno, po 20 minuta, išla tamo kako bih „pripremila” kožu za leto. Takvim pristupom omogućila sam sebi dobijanje bolesti koja je doživotna – melanoma. Imala sam samo 29 godina. Nisam znala da to ne treba da se radi i da od toga može da se dobije najopasniji rak kože. Zajedno s melanomom usledio je odlazak na nekoliko operacija, na terapije uz pomoć iks i gama noža, razna lečenja… To je ogromna borba protiv vetrenjača. Već šest godina se borim s tim. Melanom mi se pojavio u blizini pazuha. Nisam znala šta je u pitanju. To je bio mladež koji se odjednom uvećao. Obratila sam se hirurgu kada je mladež počeo

Zdravlje

26.05.2021 u 15:17

Počinje nacionalna studija o uticaju kovida 19 na psihu

Za manje od dve nedelje, prvih dana juna, na vrata mnogih porodica u Srbiji pokucaće lekari i psiholozi koji će imati poseban zadatak: da otkriju da li je, i kakve je, posledice pandemija virusa korona ostavila na zdravlje. Tako će u našoj zemlji početi veliki, jedinstveni istraživački projekat, koji je odobrio i koji finansira Fond za nauku. Kako objašnjava rukovodilac ovog projekta, prof. dr Nađa Marić Bojović, psihijatar, cilj studije je da se na reprezentativnom uzorku stanovnika Srbije ispita učestalost psihijatrijskih smetnji čiji se nastanak olako dovodi u vezu s kovidom 19 iako za to još uvek nema dovoljno dokaza. Istraživači će biti na terenu celog leta, do septembra, a slogan ovog istraživanja jeste: postoji mnogo pretpostavki, ali malo naučnih dokaza kako je pandemija uticala na

Pisma čitalaca

25.05.2021 u 10:34

Dr Batut vratio dug prema narodu

U zlatnom Pragu na Karlovom univerzitetu prof. dr Jaroslav Hlava, čuveni patolog svoga vremena, planirao je odvajanje mikrobiologije u posebnu katedru, nezavisnu od patologije kojom se bavio. Pozvao je dr Milana Jovanovića Batuta da primi dužnost šefa nove katedre. Dr Batut to nije prihvatio rekavši „da treba da vrati dug narodu iz kojeg potiče i kojem sve duguje”. I da osnuje Medicinski fakultet u Beogradu. Prof. Hlava predvodio je na Prvom kongresu lekara i prirodnjaka, održanom u Narodnom pozorištu u Beogradu od 5. do 7. septembra 1904. godine u spomen stogodišnjici Prvog srpskog ustanka za oslobođenje Srbije, a pod pokroviteljstvom kralja Petra Prvog u vreme krunidbenih svečanosti, najbrojniju stranu delegaciju kao počasni predsednik kongresa. Pozdravivši kongres najsnažnije je

Zdravlje

25.05.2021 u 18:00

I psihički poremećaji povezani su sa stresom

Gotovo da nema osobe koja nije izgovorila rečenicu da je pod stresom. Ipak, većina ne zna šta je zapravo stres i kako se može izaći kao pobednik u susretu s njim. Dr Bojana Pejušković (Foto: lična arhiva) Docent dr Bojana Pejušković, psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje, naglašava da je stres opšta reakcija, odnosno skup nespecifičnih reakcija organizma na bilo koji zahtev za prilagođavanje izmenjenim uslovima spoljašnje sredine. Cilj je održavanje unutrašnje homeostaze koja je neophodna za preživljavanje. Ovakva reakcija predstavlja „opšti adaptacioni sindrom”. Onda kada je organizam primoran da koristi sve svoje adaptivne, odnosno odbrambene mehanizme, govori se o stresu, odnosno o opštem adaptacionom sindromu. Sve što nas ne ubije – ojača nas, govorio je

Društvo

21.05.2021 u 13:22

U kovid bolnici u Batajnici 302 pacijenta

U kovid bolnici u Batajnici trenutno su hospitalizovana 302 pacijenta, od kojih je 35 smešteno na jedinicu intenzivne nege a 26 je intubirano, izjavila je danas direktorka te bolnice Tatjana Adžić Vukićević. Adžić Vukićević je izjavila da je poslednje dve nedelje „značajan trend pada broja obolelih” i da je tokom jučerašnjeg dana u toj bolnici bilo 26 prijema i oko 40 otpusta izlečenih pacijenata. „Svi bolesnici koji se leče nisu vakcinisani, ispod jedan odsto njih je vakcinisano i revakcinisano, i oni imaju daleko lakše kliničke slike”, kazala je Adžić Vukićević, prenosi Tanjug. Ona je navela da je u bolnici u Batajnici od njenog otvaranja ukupno zbrinuto oko 8.200 kovid pacijenata, i da je u vreme najveće popunjenosti kapaciteta „u pogonu bilo pet jedinica intenzivne nege sa

Magazin

21.05.2021 u 10:13

Lekari amputirali pacijentu pogrešnu nogu

BEČ – Na klinici u Frajštatu, u pokrajini Gornja Austrija, dogodila se stravična greška lekarskom timu, koji je jednom 82-godišnjem pacijentu amputirao pogrešnu nogu. Pacijentu je trebalo amputirati levu nogu, ali mu je greškom, pred operaciju, markirana pogrešna noga, saopštio je direktor klinike Norbert Frič. Tek dan nakon operacije, prilikom zamene zavoja, otkriveno je da je amputirana pogrešna noga, prenosi Tanjug. U toku je istraga celog slučaja, a zadužena lekarka je, na sopstvenu želju, suspendovana. „Moramo otkriti kako se dogodila greška. Želim javno da se izvinim”, kazao je Frič. Posebno tragično je što i sam pacijent, na osnovu brojnih drugih bolesti koje ima, nije bio svestan da mu je amputirana pogrešna noga. On ni prilikom markiranja noge nije bio u stanju

Zdravlje

20.05.2021 u 18:00

Nije lako živeti s Kronovom bolešću

Ljiljan Đaković, Udruženje za Kronovu bolest i ulcerozni kolitis Sve se dogodilo iznenada u mojoj šesnaestoj godini. Javili su mi se bolovi u stomaku, gubitak apetita, gubitak težine... Kao hitan slučaj primljen sam u jednu od beogradskih bolnica, a preveliki broj leukocita ukazao je na jaku upalu. Sumnja je pala na slepo crevo. Tada je za mene počelo sasvim novo životno iskustvo jer do tada nikakve zdravstvene probleme nisam imao. Usledila je hitna operacija, odstranjeno mi je slepo crevo, ali ono nije bilo razlog mojih problema. Nakon otpusta se nastavljaju moji stomačni problemi, hronični umor, slab apetit... Primili su me u bolnicu na Bežanijskoj kosi, prolazio sam kroz razne dijagnostičke metode, a nakon nekoliko nedelja saopštena mi je dijagnoza Kronove bolesti. Krajem sedamdesetih

Društvo

19.05.2021 u 11:56

Zbog dijabetesa svakih 20 sekundi u svetu neko izgubi nogu

Svako je jednom u životu imao ranu na koži, bilo od povrede, ujeda insekta ili životinje, operacije... Takve rane obično brzo zarastu i ne ostavljaju veće posledice u vidu ožiljaka ili funkcionalnih poremećaja. Međutim, hronične rane predstavljaju veći problem i ima ih veliki broj osoba u svetu. U takve rane se ubrajaju sva oštećenja kože koja ne zarastaju u periodu do tri meseca od nastanka problema. U više od 90 odsto slučajeva hronične rane su locirane na donjim ekstremitetima. Prim. dr Srećko Bosić, hirurg i predsednik Srpskog udruženja za lečenje rana, objašnjava da je rana zapravo oštećenje kože, najvećeg organa ljudskog tela. Najčešće sama rana nije lokalni problem, što se vidi na primeru povrede stopala dijabetičara ili pucanja proširene vene na potkolenici. Mnoga oboljenja

Društvo

19.05.2021 u 11:46

Previše pacijenata kod lekara opšte medicine

Pandemija kovida 19 pokazala je koliki značaj imaju lekari opšte medicine i koliko je bitno imati doktora koji poznaje celu porodicu, ključna je poruka obeležavanja 19. maja, Dana porodične medicine. Trenutno u Srbiji radi oko 3.000 lekara opšte medicine koji se najčešće žale na to što ih nema dovoljno i što su preopterećeni velikim brojem pacijenata. Prim. dr Dragana Trifunović Balanović, predsednica Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva, naglašava za „Politiku” da traže da im se omogući bolja dostupnost pacijentima, odnosno da oni kada dođu kod njih u ordinaciju imaju više vremena za pregled. – Bitno je da im se posvetimo i da naše konsultacije traju između 15 i 20 minuta. Mi nismo skretničari i sposobni smo da u našim ordinacijama pružimo usluge laboratorijskih

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: lekari