Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: лекари

Здравље

28.05.2021 у 13:39

У Србији 1.200 људи годишње оболи од лимфома

Удружење пацијената оболелих од лимфома „Липа” обележило је данас Дан борбе против карцинома крви, наводећи да се у Србији та болест сваке године дијагностикује код 1.200 пацијената. Председница удружења „Липа” Маја Коцић рекла је да је лимфом међу првих 10 најучесталијих малигнитета и у свету и у Србији, као и најчешћи хематолошки канцер. „Лимфом је тешка и компликована малигна болест лимфоцита и може се јавити у било којој животној доби. То је такође најчешћи канцер који се јавља код тинејџера”, истакла је Коцић. Према њеним речима, пацијенти касне са одласком код лекара, јер тај карцином има неспецифичне симптоме, који могу бити и симптоми мање озбиљних стања, као што су безболни увећани лимфни чворови, најчешће на врату или испод пазуха, те необјашњиви губитак тежине, или

Здравље

27.05.2021 у 18:00

Борба с меланомом је борба против ветрењача

Катарина Чочовић, Удружење пацијената оболелих од меланома Подлегла сам саветима другарица да идем у соларијум ради добијања лепе, потамнеле коже. Чак осам година сам бар једном недељно, по 20 минута, ишла тамо како бих „припремила” кожу за лето. Таквим приступом омогућила сам себи добијање болести која је доживотна – меланома. Имала сам само 29 година. Нисам знала да то не треба да се ради и да од тога може да се добије најопаснији рак коже. Заједно с меланомом уследио је одлазак на неколико операција, на терапије уз помоћ икс и гама ножа, разна лечења… То је огромна борба против ветрењача. Већ шест година се борим с тим. Меланом ми се појавио у близини пазуха. Нисам знала шта је у питању. То је био младеж који се одједном увећао. Обратила сам се хирургу када је младеж почео да ми

Здравље

26.05.2021 у 15:17

Почиње национална студија о утицају ковида 19 на психу

За мање од две недеље, првих дана јуна, на врата многих породица у Србији покуцаће лекари и психолози који ће имати посебан задатак: да открију да ли је, и какве је, последице пандемија вируса корона оставила на здравље. Тако ће у нашој земљи почети велики, јединствени истраживачки пројекат, који је одобрио и који финансира Фонд за науку. Како објашњава руководилац овог пројекта, проф. др Нађа Марић Бојовић, психијатар, циљ студије је да се на репрезентативном узорку становника Србије испита учесталост психијатријских сметњи чији се настанак олако доводи у везу с ковидом 19 иако за то још увек нема довољно доказа. Истраживачи ће бити на терену целог лета, до септембра, а слоган овог истраживања јесте: постоји много претпоставки, али мало научних доказа како је пандемија утицала на

Писма читалаца

25.05.2021 у 10:34

Др Батут вратио дуг према народу

У златном Прагу на Карловом универзитету проф. др Јарослав Хлава, чувени патолог свога времена, планирао је одвајање микробиологије у посебну катедру, независну од патологије којом се бавио. Позвао је др Милана Јовановића Батута да прими дужност шефа нове катедре. Др Батут то није прихватио рекавши „да треба да врати дуг народу из којег потиче и којем све дугује”. И да оснује Медицински факултет у Београду. Проф. Хлава предводио је на Првом конгресу лекара и природњака, одржаном у Народном позоришту у Београду од 5. до 7. септембра 1904. године у спомен стогодишњици Првог српског устанка за ослобођење Србије, а под покровитељством краља Петра Првог у време крунидбених свечаности, најбројнију страну делегацију као почасни председник конгреса. Поздравивши конгрес најснажније је подржао

Здравље

25.05.2021 у 18:00

И психички поремећаји повезани су са стресом

Готово да нема особе која није изговорила реченицу да је под стресом. Ипак, већина не зна шта је заправо стрес и како се може изаћи као победник у сусрету с њим. Др Бојана Пејушковић (Фото: лична архива) Доцент др Бојана Пејушковић, психијатар из Института за ментално здравље, наглашава да је стрес општа реакција, односно скуп неспецифичних реакција организма на било који захтев за прилагођавање измењеним условима спољашње средине. Циљ је одржавање унутрашње хомеостазе која је неопходна за преживљавање. Оваква реакција представља „општи адаптациони синдром”. Онда када је организам приморан да користи све своје адаптивне, односно одбрамбене механизме, говори се о стресу, односно о општем адаптационом синдрому. Све што нас не убије – ојача нас, говорио је чувени филозоф

Друштво

21.05.2021 у 13:22

У ковид болници у Батајници 302 пацијента

У ковид болници у Батајници тренутно су хоспитализована 302 пацијента, од којих је 35 смештено на јединицу интензивне неге а 26 је интубирано, изјавила је данас директорка те болнице Татјана Аџић Вукићевић. Аџић Вукићевић је изјавила да је последње две недеље „значајан тренд пада броја оболелих” и да је током јучерашњег дана у тој болници било 26 пријема и око 40 отпуста излечених пацијената. „Сви болесници који се лече нису вакцинисани, испод један одсто њих је вакцинисано и ревакцинисано, и они имају далеко лакше клиничке слике”, казала је Аџић Вукићевић, преноси Танјуг. Она је навела да је у болници у Батајници од њеног отварања укупно збринуто око 8.200 ковид пацијената, и да је у време највеће попуњености капацитета „у погону било пет јединица интензивне неге са око 110

Магазин

21.05.2021 у 10:13

Лекари ампутирали пацијенту погрешну ногу

БЕЧ – На клиници у Фрајштату, у покрајини Горња Аустрија, догодила се стравична грешка лекарском тиму, који је једном 82-годишњем пацијенту ампутирао погрешну ногу. Пацијенту је требало ампутирати леву ногу, али му је грешком, пред операцију, маркирана погрешна нога, саопштио је директор клинике Норберт Фрич. Тек дан након операције, приликом замене завоја, откривено је да је ампутирана погрешна нога, преноси Танјуг. У току је истрага целог случаја, а задужена лекарка је, на сопствену жељу, суспендована. „Морамо открити како се догодила грешка. Желим јавно да се извиним”, казао је Фрич. Посебно трагично је што и сам пацијент, на основу бројних других болести које има, није био свестан да му је ампутирана погрешна нога. Он ни приликом маркирања ноге није био у стању да

Здравље

20.05.2021 у 18:00

Није лако живети с Кроновом болешћу

Љиљан Ђаковић, Удружење за Кронову болест и улцерозни колитис Све се догодило изненада у мојој шеснаестој години. Јавили су ми се болови у стомаку, губитак апетита, губитак тежине... Као хитан случај примљен сам у једну од београдских болница, а превелики број леукоцита указао је на јаку упалу. Сумња је пала на слепо црево. Тада је за мене почело сасвим ново животно искуство јер до тада никакве здравствене проблеме нисам имао. Уследила је хитна операција, одстрањено ми је слепо црево, али оно није било разлог мојих проблема. Након отпуста се настављају моји стомачни проблеми, хронични умор, слаб апетит... Примили су ме у болницу на Бежанијској коси, пролазио сам кроз разне дијагностичке методе, а након неколико недеља саопштена ми је дијагноза Кронове болести. Крајем седамдесетих

Друштво

19.05.2021 у 11:56

Због дијабетеса сваких 20 секунди у свету неко изгуби ногу

Свако је једном у животу имао рану на кожи, било од повреде, уједа инсекта или животиње, операције... Такве ране обично брзо зарасту и не остављају веће последице у виду ожиљака или функционалних поремећаја. Међутим, хроничне ране представљају већи проблем и има их велики број особа у свету. У такве ране се убрајају сва оштећења коже која не зарастају у периоду до три месеца од настанка проблема. У више од 90 одсто случајева хроничне ране су лоциране на доњим екстремитетима. Прим. др Срећко Босић, хирург и председник Српског удружења за лечење рана, објашњава да је рана заправо оштећење коже, највећег органа људског тела. Најчешће сама рана није локални проблем, што се види на примеру повреде стопала дијабетичара или пуцања проширене вене на потколеници. Многа обољења срца, крвних

Друштво

19.05.2021 у 11:46

Превише пацијената код лекара опште медицине

Пандемија ковида 19 показала је колики значај имају лекари опште медицине и колико је битно имати доктора који познаје целу породицу, кључна је порука обележавања 19. маја, Дана породичне медицине. Тренутно у Србији ради око 3.000 лекара опште медицине који се најчешће жале на то што их нема довољно и што су преоптерећени великим бројем пацијената. Прим. др Драгана Трифуновић Балановић, председница Секције опште медицине Српског лекарског друштва, наглашава за „Политику” да траже да им се омогући боља доступност пацијентима, односно да они када дођу код њих у ординацију имају више времена за преглед. – Битно је да им се посветимо и да наше консултације трају између 15 и 20 минута. Ми нисмо скретничари и способни смо да у нашим ординацијама пружимо услуге лабораторијских анализа,

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

17.06.2026 у 15:10

Календарски почетак лета: најдужа обданица у години стиже 21. јуна

17.06.2026 у 15:07

Железничар на португалску Брагу, Партизан чека бољег из меча Уна Страсен – Ла Фјорита

17.06.2026 у 15:05

Пипер: Ректор Ђокић Универзитет одвео у дебели минус

17.06.2026 у 14:54

Додик: Република Српска стабилна, плате и пензије константно расту

17.06.2026 у 14:52

На седници Скупштине Зајечара потврђени мандати одборницима

17.06.2026 у 14:40

Министар Станковић: Успешно окончан завршни испит за осмаке