Мала срчана пумпа не дозвољава срцу да стане

Први пут у Србији у Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње” примењена је нова технологија, постављање срчане мини-пумпе „импела”, која омогућава да особа са смањеном функцијом леве срчане коморе након акутног инфаркта миокарда, кардиотомије или са синдромом лоше способности срчаног мишића може да преживи, прегура неколико сати или дана док се не изведе одговарајућа спасоносна интервенција.

Овај савремени циркулаторни систем омогућава безбедније извођење интервентних процедура и операција у критичним ситуацијама.

Имплантацију „импела” мини-пумпе, у свету први пут пласиране 2019. године, извео је дедињски тим стручњака на челу са интервентним кардиологом др Сашом Хинићем, а под вођством угледног професора из Чешке др Јана Белохлавека, који је у току две године извео око 80 оваквих процедура.

Др Саша Хинић (Фото: Институт Дедиње)

Како истиче др Саша Хинић, педесетогодишњем пацијенту је постављена поменута срчана пумпа, чији је основни задатак да омогући несметан рад на крвним судовима срца, односно лечење коронарне болести интервентном методом, а да се у исто време смањи могућност смртног исхода, који је код тако тешких пацијената с лошом срчаном снагом могућ.

Мала срчана пумпа, која се пласира преко артерије у препони, катетером се доводи до леве коморе. Она има мали мотор којим се управља споља и пумпа крв из леве коморе у аорту. У кардиогеном шоку, на пример, срце не ради и тај пацијент у 90 одсто случајева умире. Међутим, имплантацијом ове пумпе код таквог пацијента смртни исход је могуће избећи јер пумпа не дозвољава срцу да стане. Захваљујући овој модерној технологији, обезбеђује се активан рад леве коморе и одржавање нормалног крвног притиска, а оваква адекватна циркулаторна подршка спречава непредвидиве и опасне ситуације, попут срчаног застоја и наглог пада притиска, који угрожавају живот пацијента. Набавку пумпе обезбедио је Републички фонд за здравствено осигурање.

– Извођење ове методе се планира и у другим центрима у Србији, Институту за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици и Клиничком центру Србије. Тешко је проценити колико је потребно урадити оваквих процедура код нас, али се претпоставља да ће то бити неопходно за 20 до 30 људи у неком наредном периоду. Пумпа која се угради пацијенту није намењена да остаје дуготрајно у телу пацијента, већ кратко време, до 20 дана, како би особа преживела лечење акутног инфаркта срца. Када се пумпа скине, код неког срце нормално почне да ради, код неког мора да уследи замена другим савременим пумпама (које код старијих од 75 година остану као трајно решење), а негде је опција трансплантација срца. Дакле, мини-пумпа је вид премошћавања до трајне одлуке о лечењу болесника – истиче др Хинић.

Наш саговорник појашњава да је захваљујући модерној технологији интервентним кардиолозима олакшан посао јер није исто када им стигне пацијент са инфарктом срца код ког су стабилизовани параметри или који је презнојен, са систолним притиском од 60 до 70, јер тада приликом отварања инфарктне артерије крв не може да прође, па долази до тромбозе стента, а посао се враћа на почетак. Битно је да се тада повећа притисак на 100 или 110 како би се направио нормалан проток крви. То не може да се уради без механичких помагала.

– Уколико особа има лошу генетику, то јест ако му је неко у фамилији боловао од ових обољења у млађем животном добу, мора раније да поведе рачуна о факторима ризика. Познато је да више оболевају они који имају дијабетес, лош холестерол, гојазност, пуше цигарете… Најважније је да грађани Србије почну да се баве примарном превенцијом како бисмо смањили број људи који ће да оболе од кардиоваскуларних болести. А они који су већ имали неке проблеме, чим дође до бола у грудима, морају да се јаве најближој кардиолошкој служби. Они морају да се лече на најсавременији начин. Наш институт ради сваки дан и збрињава најкомплексније болеснике из земље и региона – сматра др Хинић.

Проблем је што они који су већ преживели инфаркт срца често не поштују мере такозване секундарне превенције. То значи да и даље не воде рачуна о правилној исхрани, да су физички неактивни, конзумирају цигарете.

– Када пацијенту кажемо да мора дневно да шета минимум шест километара како би сагорео масти, он то доживљава као нешто веома лоше. Не схватају да те масти једино могу да се сагоре брзом шетњом. Једноставно, као нација имамо лоше навике. За разлику од нас у Јапану скоро уопште немају инфаркте срца. У неким земљама ако школски психолог примети да је дете гојазно, зове родитеље на разговор. Тога код нас нема јер је заблуда да је буцмасто дете здраво и слатко. Није дете криво, већ родитељ који има погрешне ставове. А онда дођемо у ситуацију да нам већ са 20 или 25 година стижу млади пацијенти са акутним инфарктом срца – упозорава др Хинић.