Kup.	Prod.	Sred.
117.21	117.92	117.56
98.65	99.24	98.94
108.99	109.65	109.32

Društvo

15.05.2021 u 16:42

Pandemija donela više posla privatnom zdravstvu

Od kada je proglašena pandemija virusa korona u mnogim privatnim zdravstvenim ustanovama i laboratorijama pacijenata nikada nije bio više. Najviše se traže antigenska testiranja na kovid 19, određivanje nivoa antitela posle vakcinacije, laboratorijske analize, snimanja pluća, pregledi kod kardiologa, pulmologa i endokrinologa, ali i razne vrste manjih hirurških intervencija, kao i porođaji. U Asocijaciji privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije kažu za „Politiku” da su više posla u proteklih godinu dana imali veći medicinski sistemi kod kojih su dolazili pacijenti s kovidom 19, ali je i u internističkim granama medicine došlo do javljanja većeg broja bolesnika. – Kod njih i u laboratorijama, pogotovo onima koje rade testiranje na antitela, značajno se povećao obim posla.

Svet

22.03.2021 u 10:46

Grčka zahteva od lekara privatnika da pomognu javnom zdravstvu

ATINA – Grčka je naložila lekarima iz privatnog sektora u širem području Atine da pomognu javnom zdravstvenom sistemu u borbi protiv porasta zaražavanja kovidom-19, izjavio je danas grčki ministar zdravlja Vasilis Kikilijas. „Ministarstvo zdravlja je nedeljama upućivalo poziv privatnim lekarima, da pojačaju bolnice u Nacionalnoj zdravstvenoj službi tokom trećeg velikog talasa pandemije kovid-19. Nažalost, vrlo malo privatnih lekara je došlo”, rekao je Kikilijas, prenosi Tanjug. „Uzimajući u obzir vanredne uslove, Ministarstvo zdravlja to nalaže doktorima iz privatne prakse sa specijalizacijom iz pulmologije i lekarima opšte prakse”, poručio je ministar. Grčka je juče prijavila 1.514 novih slučajeva zaraze korona virusom i 41 smrtni slučaj, zbog čega je ukupan broj ljudi koji su

Društvo

02.02.2021 u 17:20

Umrežavanje privatne i državne prakse za bolje lečenje

Vlada Srbije je na inicijativu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) formirala Koordinaciono telo za digitaizaciju zdravstvenog sistema, čiji zadatak je da stvori uslove da se podaci o lečenju pacijenata u elektronskoj formi lakše razmenjuju među lekarima, i da se u taj sistem uključi i privatna lekarska praksa, saopštio je NALED. Ističe se kako Integrisani informacioni zdravstveni sistem nije ispunio očekivanja, jer je najveći broj podataka o pacijentima ostao „zarobljen” u pojedinačnim zdravstvenim ustanovama, umesto da budu dostupni svima. Koordinaciono telo bi trebalo da omogući da za godinu dana ta praksa bude promenjena. „Počeli smo da radimo na dve suštinske promene. Jedna je da se napravi zajednički program Vlade u vezi sa digitalizacijom zdravstva, kako

Društvo

19.11.2020 u 10:40

Zdravstvo na ivici, potrebna pomoć privatnog sektora i stomatologa

Procene su da će treći talas epidemije korona virusa u Srbiji dostići pik u narednih nekoliko dana i da će trajati oko dve nedelje, kaže koordinator Ministarstva zdravlja za kovid Slobodan Milisavljević i napominje da je u zdravstvenom sistemu veliki broj zaraženih, te da je uključivanje stomatologa i lekara iz privatnog sektora jedan od načina da se prevaziđe taj problem. Milisavljević je ukazao da epidemija kovida-19 u našoj zemlji traje duže od osam meseci i da je veliki broj zaraženih lekara, medicinskih sestara i tehničara, kao i nemedicinskih radnika što, naglasio je, nameće pitanje kako rešiti problem nedostatka osoblja. „Jedan od načina je da se uključe i stomatolozi i lekari iz privatnog sektora. U kontaktu sam i sa našim lekarima u inostranstvu koji su spremni da napuste

Ekonomija

28.09.2020 u 08:30

Plate u javnom sektoru za petinu veće nego u privatnom

Uvođenje platnih razreda u javnom sektoru najavljeno je za 2021, što znači da bi za osnovicu trebalo da bude uzeta minimalna mesečna zarada, koja se množi s koeficijentima za svako radno mesto. Ukoliko zdravstvena kriza opet ne odloži dovođenje u red plata u javnom sektoru, platnim razredima će biti obuhvaćeno više od 450.000 zaposlenih u ustanovama, državnim organima, javnim agencijama, školama i bolnicama. To praktično znači da bi za istu vrstu posla radnik, na primer vozač, bio isto plaćen nezavisno od toga da li radi u ministarstvu, opštini, školi ili nekoj državnoj agenciji. Zarade u javnom sektoru u proseku su oko 20 odsto veće nego u privatnom, a 10 procenata su veće u prvom tromesečju ove u odnosu na isti period prethodne godine. Prosečna plata u javnim preduzećima u prvom

Beograd

06.12.2018 u 13:53

Privatnici i na tramvajskim i trolejbuskim linijama

Elektrobusi koji Beograđane prevoze od Vukovog spomenika do novobeogradskog „Belvila” na liniji Eko1, vrsta su vozila u javnom prevozu na koje sugrađani nemaju gotovo nikakve zamerke. Jedna od retkih je što ekoloških autobusa nema više na ulicama. To bi trebalo da se promeni ubrzo jer već duže nadležni ponavljaju kako će glavni grad uskoro dobiti 80 novih elektrobusa. Oni će, kako je istaknuto, biti naslednici trolejbusa čija kontaktna mreža, navode gradski oci, „godinama ruži centar grada”. Ako prestonica planira da uskoro u istoriju pošalje trolejbuse, koji prestoničkim ulicama špartaju već 72 godine, otvara se pitanje – koja je onda svrha predloga dopuna Zakona o komunalnim delatnostima? Jer, ovim izmenama je predviđeno da se i privatnicima omogući da prevoze putnike trolejbusima i

Ekonomija

27.11.2018 u 22:00

Privatni sektor po platama zaostaje za javnim

Rast plata u javnom sektoru planiran za sledeću godinu ne odgovara rastu ekonomske snage zemlje. Neto plate u javnom sektoru će porasti u proseku devet odsto, a u privatnom upola manje – oko pet procenata. Zarade budžetskih korisnika opet su povećane više nego što je opravdano. To se desilo 2018, a planirano je i za 2019, rekao je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, ocenjujući budžet za narednu godinu. – Ne valja to što se suviše izdvaja za povećanje plata u odnosu na rast javnih investicija. Time se krši i potkopava privredni rast zemlje. Zašto bi plate u javnom sektoru rasle duplo brže nego u privatnom sektoru. U privatnom sektoru plate se određuju na tržištu srazmerno produktivnosti

Društvo

12.09.2018 u 22:00

Usluge kod privatnika nije lako refundirati

Zbog nemogućnosti da odu na pregled u zakonski određenom roku u državnim zdravstvenim ustanovama u prvih šest meseci ove godine 464 pacijenta platila su preglede kod privatnika, a novac im je za to refundirao Republički fond za zdravstveno osiguranje. Zahtevi za refundaciju troškova najčešće se podnose za laboratorijske analize, dijagnostiku poput snimanja na rendgenu, ultrazvučnom aparatu, dopleru, EMNG analazi, kao i za gastroskopiju i kolonoskopiju kod gastroenterologa i druge specijalističke preglede koji nisu mogli da budu pruženi u roku od 30 dana od trenutka kada se osoba javila zdravstvenoj ustanovi sa uredno izdatim uputom. U RFZO-u pojašnjavaju da refundacija nije moguća za zdravstvene usluge za koje je propisano utvrđivanje lista čekanja, kao što su snimanja na magnetnoj rezonanci

Ekonomija

03.04.2018 u 22:00

Pare od svadbe uložili u biznis

Rajka i Ivan S. su, umesto da posle venčanja odu na medeni mesec, novac dobijen od svatova iskoristili da počnu privatni biznis. Te 2011. godine registrovali su preduzeće za prodaju PVC stolarije i u posao uložili 7.000 evra. I danas rade, a do sada nisu uzeli ni dinar kredita. Po tome kako su počeli posao možda nisu izuzetak u Srbiji jer početnici u biznisu pare ne mogu da dobiju od banaka koje kreditiraju samo one koji imaju neku poslovnu istoriju, što podrazumeva postojanje završnog računa, a samim tim i kreditne sposobnosti. Tu je i država koja propagira preduzetništvo i daje pare za započinjanje biznisa. Inače, u raznim anketama, kao najveće prepreke za započinjanje sopstvenog posla ispitanici su naveli nepostojanje početnog kapitala, zatim troškove osnivanja i vođenja posla,

Ekonomija

27.08.2017 u 22:00

Privatne trgovačke marke osvajaju police

Nekada su bile na najnižim policama u supermarketima, potrošači su ih sumnjivo gledali uvek postavljajući isto pitanje – da li trgovačka robna marka (PL) može da bude istog kvaliteta kao i zvučni brendovi. Danas je slika potpuno drugačija. Popularnost privatne robne marke na policama godinama raste širom Evrope. Prema poslednjim podacima agencije „Nilsen” tržišni udeo trgovačkih brendova je dostigao rekorde u devet evropskih zemalja – Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Belgiji, Poljskoj, Austriji, Švedskoj, Norveškoj i Danskoj. Prvi put udeo ovih proizvoda u ukupnoj trgovini iznosi 30 i više procenata u 17 od 20 zemalja EU.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: privatnici

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће