Mlade kompanije stvaraju nova radna mesta

U najnovijem izveštaju Svetske banke o mogućnostima za povećanje privrednog rasta evropskih ekonomija u razvoju naglašava se značaj privatnog sektora. Stručnjaci ističu da bi države trebalo da ulažu više u inovacije, sprovode reforme kojima se podržavaju mlade kompanije, produbljuju finansijska tržišta i povećavaju ulaganja u istraživanje. Zastupa se stav da je, umesto u čitav sektor malih i srednjih preduzeća, potrebno ulagati u mlade, inovativne kompanije, jer upravo one stvaraju nova radna mesta. To bi, prema analizi, trebalo podržati unapređenjem pristupa izvorima finansiranja i to naročito dugoročnom i preduzetničkom kapitalu. Ipak, kao problem ističe se da u regionu ne postoji dovoljno finansiranja zato što su preduzetnički kapital i kapitalno finansiranje i dalje na neadekvatnom nivou razvoja. 
– Mnoga preduzeća u evropskom delu regiona u razvoju trenutno pribegavaju preraspodeli resursa u poslovanju i rade kao proizvodni pogoni inostranih kompanija, umesto da razvijaju sopstvene tehnologije. Na kraju, ulaganje u ljudski kapital presudno je za privlačenje i zadržavanje radnika sa visokim nivoom veština i preduzetnika – navodi Svetska banka. 
U Mreži za poslovnu podršku napominju da je struktura domaće privrede takva da ne odgovara razvoju inovacija i inovativnih rešenja. To jeste naš osnovni problem, smatra Dragoljub Rajić. 
– Kod nas dolaze kompanije da bi proizvodile ono što se na zapadu ne proizvodi ili zato što za to ne mogu da nađu radnu snagu. Drugi problem je nauka, koja je na niskom nivou razvijenosti kod nas. U Sloveniji se, recimo, dobar deo sredstava usmerava prema mladim preduzetničkim firmama, jer je prepoznato da su mladi nosioci ideja. Danas se tehnologija brzo menja, pa samo mlađe generacije imaju šansu da razvijaju nove proizvode, dok stariji već rade poslove koji su ukorenjeni u privredi, a i značajno manji procenat starijih ima interes da pokrene nešto inovativno – smatra Rajić. 
Inovativna preduzeća o kojima govori Svetska banka u analizi trebalo bi da podignu produktivnost i srpske privrede, ali ipak važno je znati da je udeo tih malih inovativnih firmi na zabrinjavajućem nivou kod nas. 
– One čine tek jedan do dva odsto od ukupnog broja firmi u zemlji, dok u Sloveniji postoji šest do sedam puta više takvih kompanija. To je tako jer Slovenci imaju ambijent za njihov razvoj, ali i univerzitete sa savremenim oblastima koje su u direktnoj vezi sa radom u kompanijama. Drugo, oni su očuvali jezgro industrije, pa su ga prilagodili savremenim tehnologijama. Uz sve to, na nivou njihove države postoje olakšice za podršku inovacijama, a i sem toga su u EU, pa mogu da konkurišu kod evropskih fondova – nabraja Rajić i dodaje da u Srbiji nema takve povezanosti sa visokotehnološkim kompanijama. 
– Kada pogledate naš inovativni IT sektor, sve to što imamo doneto je od spolja i razvijeno kroz model koji su napravili Amerikanci, Britanci, Nemci, Francuzi... Za tako nešto, ipak, bismo morali da imamo naša sredstva finansiranja, a sve to mora da bude podržano dok je u razvoju i od strane naših univerziteta. Potrebno je da na njima imamo mnogo više inkubatora gde će sarađivati kompanije i profesori – smatra Rajić, podsećajući da se upravo to ulaganje u ljudski kapital, o kojem govori Svetska banka, ali ujedno i individualni razvoj onih koji žele da se bave modernim tehnologijama.