Младе компаније стварају нова радна места

У најновијем извештају Светске банке о могућностима за повећање привредног раста европских економија у развоју наглашава се значај приватног сектора. Стручњаци истичу да би државе требало да улажу више у иновације, спроводе реформе којима се подржавају младе компаније, продубљују финансијска тржишта и повећавају улагања у истраживање. Заступа се став да је, уместо у читав сектор малих и средњих предузећа, потребно улагати у младе, иновативне компаније, јер управо оне стварају нова радна места. То би, према анализи, требало подржати унапређењем приступа изворима финансирања и то нарочито дугорочном и предузетничком капиталу. Ипак, као проблем истиче се да у региону не постоји довољно финансирања зато што су предузетнички капитал и капитално финансирање и даље на неадекватном нивоу развоја. 
– Многа предузећа у европском делу региона у развоју тренутно прибегавају прерасподели ресурса у пословању и раде као производни погони иностраних компанија, уместо да развијају сопствене технологије. На крају, улагање у људски капитал пресудно је за привлачење и задржавање радника са високим нивоом вештина и предузетника – наводи Светска банка. 
У Мрежи за пословну подршку напомињу да је структура домаће привреде таква да не одговара развоју иновација и иновативних решења. То јесте наш основни проблем, сматра Драгољуб Рајић. 
– Код нас долазе компаније да би производиле оно што се на западу не производи или зато што за то не могу да нађу радну снагу. Други проблем је наука, која је на ниском нивоу развијености код нас. У Словенији се, рецимо, добар део средстава усмерава према младим предузетничким фирмама, јер је препознато да су млади носиоци идеја. Данас се технологија брзо мења, па само млађе генерације имају шансу да развијају нове производе, док старији већ раде послове који су укорењени у привреди, а и значајно мањи проценат старијих има интерес да покрене нешто иновативно – сматра Рајић. 
Иновативна предузећа о којима говори Светска банка у анализи требало би да подигну продуктивност и српске привреде, али ипак важно је знати да је удео тих малих иновативних фирми на забрињавајућем нивоу код нас. 
– Оне чине тек један до два одсто од укупног броја фирми у земљи, док у Словенији постоји шест до седам пута више таквих компанија. То је тако јер Словенци имају амбијент за њихов развој, али и универзитете са савременим областима које су у директној вези са радом у компанијама. Друго, они су очували језгро индустрије, па су га прилагодили савременим технологијама. Уз све то, на нивоу њихове државе постоје олакшице за подршку иновацијама, а и сем тога су у ЕУ, па могу да конкуришу код европских фондова – набраја Рајић и додаје да у Србији нема такве повезаности са високотехнолошким компанијама. 
– Када погледате наш иновативни ИТ сектор, све то што имамо донето је од споља и развијено кроз модел који су направили Американци, Британци, Немци, Французи... За тако нешто, ипак, бисмо морали да имамо наша средства финансирања, а све то мора да буде подржано док је у развоју и од стране наших универзитета. Потребно је да на њима имамо много више инкубатора где ће сарађивати компаније и професори – сматра Рајић, подсећајући да се управо то улагање у људски капитал, о којем говори Светска банка, али уједно и индивидуални развој оних који желе да се баве модерним технологијама.