Ponedeljak, 22.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.04	117.75	117.39
	102.16	102.77	102.47
	126.3	127.06	126.68

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: godišnjica

Društvo

25.11.2019 u 17:41

Obeležena 101. godišnjica prisajedinjenja Vojvodine Srbiji

Novi Sad – Vojvodina je ušla u svoj drugi vek sa Srbijom. Istorijsko prisajedinjenje iz 1918. godine svečano je obeleženo u Novom Sadu, gde je jedna od ovih odluka i doneta, a tim povodom je Radio-televizija Vojvodine simbolično pustila svoj signal iz nove zgrade u Sremskoj Kamenici, Muzej Vojvodine otvorio je izložbu „Vojne kape i šlemovi”, a predstavnici grada Novog Sada i udruženja građana tradicionalno su položili cveće i vence na fasadu zgrade na novosadskom Trgu slobode broj 3, gde je u svečanoj sali nekadašnjeg hotela „Grand Majer” Velika narodna skupština donela istorijsku odluku. Pre 101 godinu, 25. novembra 1918, Srbi i drugi mahom slovenski narodi iz tadašnjih austrougarskih oblasti Bačke, Banata i Baranje odlučili su o priključenju kraljevini Srbiji. Dan ranije – 24. novembra te

Društvo

17.11.2019 u 09:31

Muška Marija

U ono doba kada se Saveznici nisu mogli dogovoriti da nam pomognu što u ljudstvu, municiji i svemu ostalome, Kraljevina Srbija je, krajem 1915, propala. U onom južnom delu naše na kratko pokorene otadžbine, koji su zaposeli Bugari, nije više bilo nikakvih vesti o našoj vojsci niti sa Krfa, a još manje sa severa Afrike. Iako je Bugarska bila uveliko članica Crvenoga krsta, potpuno svaka srpska vojna pošta, koja je išla preko pomenute humanitarne organizacije, bila bi javno uništena, a nesrećni primaoci morali su još da plate okupacionu globu. Oni koji nisu imali novca da plate tu globu, bili bi što batinama, kundacima i cokulama tučeni skoro do smrti. Ovo nisu činili samo vojnici po naredbi, već i oficiri i podoficiri... Naši izgnanici su i pored svega ovog imali jednu jedinu nadu da će im

Društvo

11.11.2019 u 12:33

Venci na Francuskom vojnom groblju povodom Dana primirja

Polaganjem venaca na Francuskom vojnom groblju u Beogradu, Francuska ambasada obeležila je danas Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Vence su osim ambasadora Francuske Žan Luj Falkonija položili i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, predstavnici ambasada drugih zemalja, Vojske Srbije, mnogobrojnih udruženja... Ambasador Francuske rekao je istakao da je pre jednog veka, a godinu dana posle Velikog rata prvi put obeležen Dan primirja. „Posle četiri godine patnje, smrti, potpisani su sporazumi o primirju, opsadno stanje ukinuto, počela je demobilizacija, društveni i politički život se polako vraća, ratnici se vraćaju kućama i otkrivaju da se Francuska tokom četvorogodišnjeg rata promenila, ali se promenila i Srbija koja u tom periodu

Svet

09.11.2019 u 15:48

Nemačka kancelarka pozvala Evropu da štiti demokratiju

BERLIN – Nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala je danas Evropu da brani „slobodu i demokratiju” koje su sve više i više na udaru. „Vrednosti na kojima počiva Evropa, sloboda, demokratija, jednakost, pravna država i ljudska prava, ne podrazumevaju se i uvek ih treba braniti”, rekla je Merkel na proslavi 30 godina od pada Berlinskog zida u crkvi Pomirenja. Ta crkva je izgrađena na mestu stare crkve koju je komunistička istočnonemačka vlada srušila jer se nalazila na „ničijoj zemlji” između Istočnog i Zapadnog Berlina. „U budućnosti je neophodno delovanje. Berlinski zid pripada prošlosti i uči nas da nijedan zid koji ograničava ljude i slobodu ne može biti dovoljno visok ni dovoljno dugačak da se ne može preći”, rekla je Merkel, i sama rođena u Istočnoj Nemačkoj, prenela je

Svet

09.11.2019 u 10:32

Na današnji dan pre tri decenije pao Berlinski zid

BERLIN – Na današnji dan pao je Berlinski zid koji je od 1961. simbolično delio dve Nemačke, a 1989. hiljade ljudi iz Istočne Nemačke se okupilo oko zida zahtevajući od stražara da otvore kapije. Kada je uveče kapija otvorena, zid je pao, a stotine zapadnih Berlinaca je dočekalo svoje istočne sugrađane. Te večeri se plesalo, a već sutradan je počelo njegovo pravo, fizičko rušenje, prenosi Tanjug. Pad Berlinskog zida postao je simbol ujedinjenja Nemačke, pada komunističkog režima u istočnom delu zemlje, ali i u celom istočnom bloku. Zid je bio i simbol Hladnog rata, pa je njegovim nestankom srušena i „gvozdena zavesa” između komunističkog istoka i demokratskog, kapitalističkog zapada. Evropska unija ubrzo je preuzela politiku ujedinjenja celog kontinenta, a svet je poneo „talas optimizma”

Svet

13.08.2019 u 13:25

Godišnjica izgradnje Berlinskog zida

BERLIN – U Nemačkoj se obeležava 58. godišnjica početka gradnje Berlinskog zida, 155 kilometara duge granice koja je odvajala sektor tri zapadna saveznika u Zapadnom Berlinu (američki, britanski i francuski) od sovjetskog. Prilikom pokušaja prelaska Berlinskog zida, za 28 godina postojanja, život je izgubilo najmanje 140 osoba, prenosi Tanjug. Predstavnik savezne vlade za područje bivše Nemačke Demokratske Republike (DDR) Kristijan Hirte ukazao je na bolne rane koje je podela Nemačke ostavila iza sebe. „Početak gradnje zida pre 58 godina crni je dan u nemačkoj istoriji i mi smo veliki dužnici svima onima koji su doprineli da taj zid padne”, rekao je Hirte, koji je iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Na današnji dan 1961. godine je, po nalogu vođstva tadašnje Nemačke

Svet

09.08.2019 u 15:29

Dan kada je Jeljcin izabrao Putina

MOSKVA – Na današnji dan pre 20 godina, prvi predsednik samostalne Rusije Boris Jeljcin saopštio je u televizijskom obraćanju naciji ime osobe koja je „sposobna da konsoliduje društvo i da nastavi da sprovodi reforme, oslanjajući se na najšire političke snage”, a radilo se o Vladimiru Putinu. Njegov izbor je tada mnoge začudio: naslednik je imao 46 godina, nije bio poznat široj javnosti u zemlji, a još manje u inostranstvu. „Danas sam doneo odluku o ostavci Vlade Sergeja Vadimoviča Stepašina. U skladu sa Ustavom, obratio sam se Državnoj dumi sa zahtevom da imenuje Vladimira Vladimiroviča Putina za vršioca dužnosti predsednika Vlade Rusije”, tako je počelo obraćanje Borisa Jeljcina u avgustu 1999. godine, pola godine pre čuvene rečenice „Umoran sam, odlazim”. Iako je Jeljcin naglasio da do

Društvo

05.08.2019 u 14:14

Parastos stradalim Krajišnicima i Dalmatincima u Oluji

U crkvi Svetog Marka u Beogradu danas je održan parastos Srbima stradalim u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji „Oluja”, a zatim su rodbina i prijatelji položili cveće na spomen srpskim žrtvama stradalim u ratovima 1999- 2000. godine na prostoru bivše Jugoslavije u Tašmajdanskom parku. Predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije Miodrag Linta kaže da je zločina bilo na sve strane i da je preduslov za mir da se odustane od lažnih priča o agresiji Srba, da se uspostave isti standardi za suđenja za ratne zločine i da se poštuju sve žrtve, srpske, hrvatske, bošnjačke, albanske. „U Hrvatskoj vlada besmisleni, lažni mit koji je potvrđen sramnom Deklaracijom o domovinskom ratu, a koja kaže da su Srbija i Srbi izvršili agresiju na Hrvatsku, a da je Hrvatska vodila

Društvo

21.07.2019 u 19:22

Nepokorni istraživač tajne života

Niti koje povezuju Francuze i Srbe čvršće su i dublje od bratstva po oružju, iskovanog u Velikom ratu. To potvrđuje i životni put biologa Ivana Đaje, akademika, rektora Univerziteta u Beogradu, naučnika koji je postavio temelje eksperimentalne fiziologije i biohemije u jugoistočnoj Evropi. Obrazovanjem i vaspitanjem baštinio je najviše vrednosti dva naroda kojima je poreklom pripadao. Ostavio je dragocen stvaralački i ljudski trag, koji je dugo bio nepravedno zametnut. Rođen je na današnji dan pre 135 godina u normandijskom gradu Avru. Njegov otac Božidar, Srbin iz Dubrovnika, bio je pomorski kapetan, a majka Delfina izdanak ugledne francuske porodice Depoa. Kada je Ivanu bilo šest godina, otac odlučuje da se iz mira i blagostanja Normandije s porodicom preseli u turbulentnu kraljevinu

Svet

20.07.2019 u 16:08

Obeležena godišnjica neuspelog atentata na Hitlera (FOTO)

Nemačka je danas, na 75. godišnjicu neuspelog atentata na Hitlera, u Berlinu odala počast zaverenicima, a kancelarka Angela Merkel poručila je da postoje trenuci u kojima je neposlušnost obaveza i dodala da treba izvući pouke iz prošlosti. „Mi moramo da održavamo sećanje i odajemo počast. Mi moramo da se pobrinemo za to da pouke iz prošlosti ne izblede”, rekla je Merkelova u istorijskom bloku zgrada Bendler, u kvartu Tirgarten, u kojem se danas nalazi Ministarstvo odbrane Nemačke. Na tom mestu su 20. jula 1944. godine pogubljeni organizatori i izvršitelji neuspelog atentata na Adolfa Hitlera okupljeni oko pukovnika Klausa Šenka Grafa fon Štaufenberga

Prethodna Sledeća

Početna / Tagovi

22.06.2026 u 20:46

Vučić: Čekaju nas važni dani, građanima ćemo ponuditi hrabra rešenja

22.06.2026 u 20:43

Pretres stanova Aleksandra Radića pozivanja na nasilnu promenu ustavnog uređenja

22.06.2026 u 20:41

Erdogan Pezeškijanu: Turska pozdravlja sporazum Irana i SAD

22.06.2026 u 20:29

Saks: Sankcije NIS-u nezakonite, jedna zemlja ne bi trebalo da maltretira druge zemlje

22.06.2026 u 20:20

Pucnjava u Montrealu: Napadač ubio policajca, pa neutralisan

22.06.2026 u 20:12

Dodatni pad cena nafte nakon odluke SAD da Iran može da izvozi energente