Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
102.77	103.39	103.08
126.91	127.67	127.29

Beograd

20.09.2019 u 22:42

U galeriji Centra za kulturu Grocka otvorena je tematska izložba „Moje okruženje” upriličena u okviru manifestacije „Dani evropske baštine” sa temom „Umetnost i zabava – nasleđe u fokusu”. Postavka u Rančićevoj kući, koja je i sama „eksponat” kao zaštićeno kulturno dobro, obuhvata više desetina dečjih radova od predškolskog do srednjoškolskog uzrasta, odabranih po konkursnom pozivu Centra za kulturu Grocka i odluci žirija u sastavu umetnika mr Anamarija Vartabedijan, Aleksa Jovanović i Predrag Milošević. Likovni konkurs je osmišljen radi upoznavanja dece i mladih sa kulturnom baštinom i vrednostima lokalne zajednice, po kojima je Grocka, stara varoš kraj Dunava, odavno čuvena. Posle dodele prigodnih nagrada za najuspelije dečje radove, u okviru „Muzičke bašte” ustanove nastupio je „Acart

Beograd

19.09.2019 u 22:41

Krvotok i energija metropolisa

Gradovi imaju krvotok i energiju. Zbog toga su vrlo slični čovekovom organizmu. Naročito se to oseti kod metropola u kojima život ključa i svako traži svoj put ka izlazu iz lavirinta – kaže lekar Aleksandar Stanojević, koji je u saradnji sa galerijom „Štab” priredio izložbu fotografija u prostoru „BW Experience” u Knez Mihailovoj ulici. Postavka nosi naziv „Metropolis”. Autor je pokazao svoju posvećenost neoimpresionističkom pristupu arhitekturi. On je inspirisan savršenom tehnologijom izvođenja savremenih građevina. Stanojević ističe da su fotografije na podlozi od pleksiglasa. Jedinstvenim ih čini dobra kombinacija svetla, boje i forme. U njegovoj viziji su gradovi koji zadovoljavaju ljudske potrebe, oni nisu gutači ljudske snage, već njeni pokretači.

Kultura

19.09.2019 u 13:02

Marina Abramović stigla u Beograd i obišla MSU

Marina Abramović je stigla u Beograd i obišla Muzej Savremene umetnosti gde su u toku poslednje pripreme za njenu veliku evropsku retrospektivnu izložbu, saznaje Tanjug. Premijerno je prikazana 2017. godine u Modernom muzeju (Stokholm, Švedska), a zatim je putovala u Luizijana muzej moderne umetnosti (Humlebek, Danska), Heni Onstad Kunstsenter (Oslo, Norveška), Bundeskunsthale (Bon, Nemačka), Fondaciju Palaco Stroci (Firenca, Italija) i Centar za savremenu umetnost (Torun, Poljska). Izložba u Beogradu je poslednja stanica na turneji i nosi poseban značaj jer predstavlja povratak umetnice u grad svog rođenja gde je započela karijeru i gde je poslednji put samostalno izlagala 1975. godine, u Salonu Muzeja savremene umetnosti. Postavka hronološki prati sve faze višestrane pedesetogodišnje

Beograd

18.09.2019 u 22:40

Suprotstavljanje reda i haosa

Putovanja su najbolji životni učitelji. Prostore u kojima sam boravila slikam u bojama doživljenog. Dela koja nastaju su slike suprotstavljenih osobina moje ličnosti – reda i haosa. Putovanja mi služe i za uranjanje u sopstveni unutrašnji svet koji potom otkrivam na platnima – pojašnjava umetnica Rebeka Abdagić iz Sarajeva. Ona je premijerno beogradskoj publici predstavila slike u tehnici akril na platnu na izložbi u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić”. Radovi su nastajali u poslednje tri godine, a najstariji među njima rađeni su na likovnoj koloniji „Sopoćanska viđenja” gde je umetnica na platno prenela svoju percepciju manastira Sopoćani i to viđenje obnovljenog manastira u toplim i jakim tonovima, dok je na drugoj slici prikazan razrušen manastir u hladnim valerima. Slikarka inspirativnim

Beograd

18.09.2019 u 09:22

Kafane – najbolji spomenari

Kad kuća zbog ženinih pridika postane tesna, u kafani se nađe mesta. Za kafanskim stolom traži se uteha, odmara duša, planiraju poslovi, svode računi, grade prijateljstva… Jedino se ovde lako praštaju preke reči i žustre svađe. Dušu kafane dobro poznaje i Željko Sinobad, dugogodišnji foto-reporter kuće „Politika”. Dokumentarna izložba njegovih fotografija pod nazivom „Kafane” priređena je u galeriji Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković”. – Svaka kafana je jedna priča. Budi sećanja na jedno vreme i ljude koji su umeli da se druže, vesele i zajedno dele dobro i zlo kao da su porodica – kaže Sinobad. Na ovoj postavci prikazao je kafanski život još od 1984. godine i to iz različitih uglova. – Kad u redakciji ponestane inspiracije, novinari je potraže u kafani. Moje kolege i

Kultura

17.09.2019 u 14:00

Dela Dejana Mrđe otvaraju sezonu u Galeriji „Haos”

Galerija „Haos” počinje jesenju izložbenu sezonu večeras u 20 sati otvaranjem izložbe Dejana Mrđe, profesora arhitekture iz Londona, umetnika našeg porekla koji živi i stvara u Velikoj Britaniji. Pred posetiocima će se do 17. oktobra nalaziti raznovrsni mediji u kojima radi – reč je o crtežima velikog formata, slikama, skulpturama (instalacijama) i video-radovima. Njegovo stvaralaštvo, koje je prvi put moglo biti viđeno na jednoj, pre nekoliko godina organizovanoj, kolektivnoj postavci, pokriva nekoliko tema koje se uvezuju i pretapaju jedna u drugu – repeticija u crtežu, crtanje s drugima, crteži kratkog trajanja, crteži kao apstraktne mape, ritmovi u crtežu, crteži kao mapiranje migracije, pokret i repeticija u putovanju, vozovi, ritam i repeticija zvuka crtanja i vozova, kaže Borka

Beograd

17.09.2019 u 10:21

Sigurne muške kuće

U galeriji Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković večeras u 19 časova biće otvorena izložba fotografija Željka Sinobada, dugogodišnjeg foto-reportera kuće „Politika”, pod nazivom – „Kafane”. Zbog čega u tom hramu znanja, posmrtnom legatu plemenitog Endrua Karnegija, ne zna se, ali to je izbor priređivača, digitalnog časopisa „Grain” (Zrno) koji je već organizovao nekoliko sličnih izložbi velikana fotografije. Ne postoji bolje mesto za priču o kafani nego što je Beograd. Jer, prvu kafanu na tlu Evrope otvorili su Turci još 1522, godinu dana nakon što su osvojili Beli grad, i to negde na Jaliji, na današnjem Dorćolu. Posle onih u Meki i Kairu, ova naša bila je treća na svetu. U Carigradu je, na primer, prva kafana otvorena tek 20 godina docnije, a Beč je na sličnu mušku radost morao da

Društvo

16.09.2019 u 21:30

Kultura odevanja na razmeđu vekova

Smederevo/Požarevac – U Muzeju u Smederevu u toku je izložba „Odevanje u smederevskom kraju – tradicionalni i evropski kostim u fotografskoj i likovnoj građi od sredine 19. veka do 1918. godine”. Postavku čini izbor fotografija i dela likovne umetnosti na kojima su Smederevci i Smederevke, kao i žitelji okolnih sela, u odeći karakterističnoj za ovu sredinu u drugoj polovini 19. veka i u prve dve decenije 20. veka. Eksponati potiču iz zbirki Muzeja u Smederevu, Etnografskog muzeja u Beogradu, iz fonda Muzeja nauke i tehnike, a tu je i nekoliko fotografija iz porodičnih albuma. Likovni materijal je zastupljen sa jednim originalnim delom – portretom nepoznate Smederevke, rad Arsenija Petrovića nastao oko 1844. godine, a ostalo su reprodukcije slika iz druge polovine devetnaestog

Beograd

16.09.2019 u 10:14

Dugo putovanje kući

KLjUČNA REČ ILI KATEGORIJA Nasuprot verovanju,nije nasumično izabran Dugogodišnje izgnanstvo, zatim povratak u otadžbinu, ali ne i pod svoj krov, ostavili su duboke tragove na duši kneginje Jelisavete Karađorđević, ali se to na njoj ne da primetiti. Ono malo stvari što joj je ostalo iz prethodnog života, kćer kneza Pavla i kneginje Olge sačuvala je kao zaostavštinu. Jedan njen deo izložen je u Istorijskom muzeju Srbije. Prvi put u istoriji ove institucije, izložena je postavka posvećena živoj ličnosti, pod nazivom „Dugo putovanje kući”. – Želeli smo da predstavimo dve paralele koje su obeležile Jelisavetin život. Ona je poslednje dete doma Karađorđevića rođeno u monarhiji, 1936. godine. S druge strane je sve ono što se dešavalo posle puča 1941, kada je porodica kneza Pavla

Beograd

15.09.2019 u 14:35

Teo i Žumanac – prijatelji na (s)ceni

Možete li da zamislite psa, mačku, papagaja i ribicu u istoj prostoriji, a da na sve strane ne „leti perje”? Ako ste pomislili da je to nemoguće, prevarili ste se. Ova družina se okupila na istom mestu – na izložbi portreta kućnih ljubimaca „Prijatelji na (s)ceni” u galeriji Centra za obrazovanje „Božidarac”. Teo i Žumanac su pas i mačka i, osim što su zajedno pozirali za slikanje, ovaj nesvakidašnji par živi zajedno u stanu. Njihovi vlasnici kažu da se dobro slažu i da im oplemenjuju život. Deo postavke koju čine portreti tridesetak mezimaca, među kojima su najbrojnije mace i kuce, nastale su na sceni „Božidarca”. Objektivom ih je ovekovečio profesionalni fotograf Branko Marković, profesionalni fotograf i urednik „instagram” naloga „Škljoc ljubimac”. – Ideja je bila da

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: izložbe