Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.71	117.36
102.47	103.08	102.77
126.75	127.52	127.13

Život i stil

09.04.2017 u 22:05

Dekorativne tehnike iz Ukrajine

Tehnike narodnog stvaralaštva Ukrajine – vitinanke i petrivke – koje je za svoj umetnički izraz odabrala mlada umetnica Olesja Vakulenko (26) od ponedeljka će moći da vidi publika u Srbiji. Na izložbi „Srce Ukrajine” u Etnografskom muzeju u Beogradu biće predstavljeni načini izražavanja iz ukrajinske narodne dekorativne umetnosti i slikarstva. Izložba će biti otvorena do 22. aprila. Vitinanke su šarenoliki papirni ukrasi za kuću. Nastaju sečenjem makazama ili izrezivanjem nožem, a pojavili su se sredinom 19. veka u selima. Najčešće su se nalazili na zidovima, prozorima, policama, kaljevim pećima, kaminima... Preovlađuju geometrijski i biljni motivi kao i antropogene i zoomorfne figure. Prilikom izrade papir se presavija dva, četiri i osam puta, što daje čvrstu strukturu

Beograd

07.04.2017 u 23:30

Putopis kroz život Mome Kapora

Izložba „Momo, par lui meme” predstavljena je u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije, povodom 80 godina od rođenja pisca i slikara Mome Kapora. Postavku je otvorio Nikola Kusovac, istoričar umetnosti. On se prisetio njihovog putovanja u Hilandar, posle kojeg je Kapor napisao knjigu „Hronika izgubljenog grada”. – Kada su ga pitali koliko je vremena proveo u Hilandaru, rekao je „Jedan dan i jednu noć, ceo život”. Moma je iz tih razgovora sa monasima izvukao najbitnije i napisao knjigu. Tačno je znao šta postaje građa za buduću sliku ili knjigu – rekao je Kusovac, objasnivši svojom pričom kako je slikarsko obrazovanje odredilo pisca Momu Kapora. Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević podsetio je na renesansnu prirodu Kaporovog talenta i sve ono čime se ovaj

Život i stil

07.04.2017 u 22:00

Ideja je ključ dobre fotografije

Radove Rubena Salgada, fotografa iz Španije, objavljuju „Tajm”, „Njujork tajms”, „Špigl”, „Independent”, a radno angažovanje iza objektiva omogućava da mu kancelarija bude čitav svet. Portreti meštana sela u Mjanmaru (nekadašnja Burma), u čije domove struja dolazi isključivo noću, i to uz pomoć solarne energije koja se akumulira tokom dana u posebnim pločama, obezbedili su mu prvo mesto na prestižnom „Sonijevom” takmičenju za najbolju fotografiju 2015. godine. Kadrovi koje je zabeležio pre tri godine i priče tih ljudi – šta za njih znači „dolazak svetlosti” – fascinirali su ga, pa je rešio da mu fotografisanje solarnih portreta ostane dugoročni projekat. U galeriji instituta „Servantes” u Beogradu od subote i naša publika moći će da pogleda 30 fotografija nastalih ne samo u azijskim selima

Kultura

07.04.2017 u 16:00

Ukusi klasa Grejsona Perija

Novi Sad – Posle izložbe slavnog Dejmijana Hersta „Nova religija” koju je publika videla jesenas, u Novi Sad stiže postavka još jednog velikog britanskog i svetskog savremenog umetnika. Grejson Peri, keramičar, skulptor, grafičar, dobitnik Tarnerove nagrade (2003), najprestižnijeg britanskog priznanja za umetnost, predstaviće se izložbom tapiserija „Taština malih razlika”. Izložba će večeras u 20 sati biti otvorena u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine i trajaće do 20. maja, saopšteno je juče na konferenciji za novinare. Dela ovog umetnika, koji je poznat i po tome što istražuje pitanja rodnog identiteta i ima svoj ekscentrični, ženski alter ego Kler, stižu, kao i u slučaju Hersta, posredstvom Britanskog saveta i kompanije KPMG, uz podršku Ministarstva kulture, pokrajinskih

Beograd

04.04.2017 u 23:25

Događaj na asfaltu

U „Galeriji 212” u Vlajkovićevoj ulici predstavljen je najnoviji ciklus radova slikara i grafičara Miroslava Arsića. Postavka nosi naziv „Događaj na asfaltu” i obuhvata slike nastale u protekle tri godine. – Motiv motocikla ili kacige, koji je Arsić uveo još krajem šezdesetih godina prošlog veka u tumačenju univerzalne teme o brzini života modernog čoveka i njegovoj prolaznosti, prisutan je i danas. Za razliku od pređašnjih radova, sada imamo kompozicije pročišćenog likovnog izraza – objasnila je Jelena Gajić, istoričar umetnosti. Prema njenim rečima, ovi radovi u tehnici akrilik na platnu sažimaju petodecenijsko stvaralačko iskustvo radoznalog i istraživačkog Arsićevog duha. Teme koje obrađuje aktuelne su i danas. Miroslav Arsić rođen je u Požarevcu. Diplomirao je na Akademiji

Beograd

01.04.2017 u 08:58

Lepota pećina istočne Srbije

Ćud pećina istočne Srbije već dve decenije upoznaje umetnički fotograf Stanko Kostić. To svoje iskustvo ovekovečio je objektivom, a fotografije i panoe predstavio na izložbi u Galeriji nauke i tehnike SANU. Postavka nosi naziv „Lepota pećina – milioni godina tihovanja i stvaranja”, a otvorio ju je dr Dragan Milovanović, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta. Dočaravajući o kakvom se bogatstvu radi, on je svojevrsnu čast ukazao kamenu koji obitava u pećinama. – Kamen je najlepši dar prirode. On uvek ima zadatu formu, dok zajedničkim delovanjem kamen i voda stvaraju čudnovati svet unutar pećina – objasnio je ovaj stručnjak, podsećajući da je Kostićevo tanano i oštro oko zapazilo tu jedinstvenu harmoniju prirode, kojoj se treba vratiti da bismo opstali. O značaju postavke čija

Beograd

28.03.2017 u 23:25

Hiljadu ždralova donosi sreću

Prema verovanju, hiljadu papirnih ždralova donosi sreću, a onome ko ih savije ispuniće se jedna želja. Legenda kaže da ove lepe dugonoge ptice na svojim leđima nose duše pokojnika na nebo. Značenja koja se vezuju za ždralove su dugovečnost, mir i blagostanje. Njihova simbolika pojavljuje se u raznim kulturama, od antičke Grčke do Dalekog istoka, a zauzimaju značajno mesto i u egipatskoj i keltskoj mitologiji. Petnaest vrsta ovih velikih ptica naseljava sve kontinente osim Južne Amerike i Antarktika. Različitog su izgleda, u zavisnosti od vrste i boje. To je umetnici Katarini Ljubinković Zorkić, kako kaže, dalo slobodu da napravi likovnu priču „Hiljadu ždralova” koju je predstavila u galeriji „Singidunum”. Jedan segment izložbe prikazao je seriju akvarela na pirinčanom papiru, a sledeći su

Beograd

28.03.2017 u 23:17

Pola veka filma „Skupljači perja”

Povodom pola veka od nastanka filma „Skupljači perja”, kultnog ostvarenja reditelja Aleksandra Petrovića, Muzej Jugoslavije u saradnji sa kompanijom „Avala film Way” i Jugoslovenskom kinotekom organizovao je izložbu i projekciju filma u muzejskom zdanju u Botićevoj ulici. U holu ispred bioskopske sale kustoskinja Jovana Nedeljković i muzejski savetnik Momo Cvijović pripremili su postavku na kojoj publika može da vidi šešir koji je u filmu imao Bekim Fehmiju, originalni plakat filma, televizor koji u jednoj sceni filma nosi glavni glumac, autentične fotografije sa Filmskog festivala u Puli, kada su se Tito i Jovanka Broz susreli sa glumcima iz filma 26. jula 1967, kao i prilikom susreta režisera i direktora filma sa Titom na ostrvu Vanga, 2. avgusta iste godine. Specijalna gošća

Beograd

27.03.2017 u 23:07

Ljubavni krah u „Kavezu”

Izložba fotografija pod nazivom „Kavez” čiji je autor Danilo Mataruga predstavljena je u „Mikser hausu”. Umetnik ovom postavkom prikazuje svojevrsnu ispovest ljudi koji su doživeli krah i osetili bol zbog kraja ljubavne veze. On ukazuje na to da u savremenom dobu tolerancija, ljudskost, nežnost, empatija, a posebno ljubav gube na svojoj težini. – Želeo sam da prikažem poslednju emociju, poslednju „kap u čaši”, poslednji čin jednog emotivnog kolapsa u kome je neko potpuno smiren, drugi začuđen, neko srećan, a neko u potpunom mraku i totalnom očajanju. Modele sam obukao u gaze s perjem, namazao njihova tela bojama koje podsećaju na ratne, želeći tako da simbolišem ranjivost sa jedne, a iskonske i životinjske potrebe s druge strane – objasnio je Mataruga. Najveće životne i ljudske

Beograd

27.03.2017 u 23:02

Velikani grafičkog dizajna

U Velikoj galeriji Kulturnog centra „Grad” predstavljen je izdavački opus Savete i počivšeg Slobodana Mašića u okviru programa „Velikani grafičkog dizajna”. Osim kultnih nezavisnih izdanja, izloženi su digitalni albumi, književni časopisi i gotovo sva izdanja koja su Mašići objavili u više edicija. Izdavačka delatnost ovog bračnog para započela je 1966. godine prvim nezavisnim izdanjem pod nazivom „Pustinja”. Bila je to zbirka pesama Marije Čudine, netipičnog formata, sa ručno savijanim stranicama, koja je sadržala Šejkine ilustracije. Mašići su sami finansirali sva izdanja od kojih su neka bila prilično popularna. Izdavačka delatnost trajala je do 2012. godine. Tokom trajanja postavke biće upriličeni i razgovori o ulozi njihove izdavačke delatnosti, a KC „Grad” će

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: izložbe