Evropsko sećanje na Palmiru

Ovo je prva izložba u Evropi koja je u okviru projekta „Ranjena arheologija”” posvećena antičkoj Palmiri podvrgnutoj žestokom razaranju 2015. od Islamske države. U realizaciji projekta učestvovali su Fondacija „Akvileja”, čiji je predsednik Antonio Zanardi Landi, diplomatski savetnik predsednika Italije, i Direkcija muzeja pokrajine Frijuli Venecija Đulija, a kustosi su Marta Novelo i Kristijano Tijusi, koji ističu da je njihov cilj bio da se prikažu građani antičkog rimskog sveta. 

Tako izloženi eksponati, koji se mogu videti, prikazuju forme svakodnevnog života i rada, zajedničke ljudima antike od Palmire do Akvileje, od Niša do Konstantinopolja. S obzirom na to da su trgovci iz Palmire imali svoje brodove u italijanskim lukama kojima su dopremali svilu sa Istoka, onda je jasno da su mnogo toga od uticaja sa Zapada odnosili svojoj kući.

Kada se prođe kroz kapiju Nacionalnog arheološkog muzeja u Akvileji zastakljeni hodnik odvodi posetioce pravo u nekoliko povezanih sala gde su, prvi put na jednom mestu, izloženi originalni eksponati, skulpture, stele, detalji sa nekropola i tablice iz Palmire koji se čuvaju u muzejima Jerusalima, Rima, Vatikana, Milana, ili i u privatnim kolekcijama. Uz njih su uporedo predstavljeni i arheološki predmeti iz Akvileje. Izložbu upotpunjuju fotografije „Pogledi na Palmiru” Elija Čola koje su nastale pre nedavnih razaranja. Tu su mape i crteži putnika namernika koji su svojevremeno ovekovečili pojedina zdanja i mogu doprineti u eventualnoj budućoj rekonstrukciji. To svakako daje nadu i predstavlja nesumnjivo svedočanstvo poput crteža grobnice u Palmiri koji je uradio u 18. veku Luis-Fransoa Kazas, francuski slikar, vajar, arhitekta i arheolog.

– Najznačajnija dela Palmire vezana su za velike grobnice bogatih porodica koje su razasute kroz grad i mnogo puta poharane što je doprinelo prenošenju vrednih eksponata i na druge lokacije. Većina muzeja širom sveta danas ima neki od ovih primeraka u svojoj kolekciji. Zahvaljujući toj difuziji artefakata Palmirini nekadašnji žitelji su sada postali građani sveta. Bez obzira na njihove orijentalne crte i grube frontalne pozicije portreti iz Palmire imaju zajedničku formu i način na koji su ljudi širom rimskog carstva ranije prikazivali sebe u grobnicama. Funerarna (ona koja se odnosi na nadgrobna spomenička obeležja) umetnost u svim rimskim gradovima predstavlja lokalno društvo, njegovo funkcionisanje i tradiciju i daje informacije o socijalnim okolnostima istočnog metropolisa – ističe kustoskinja Marta Novelo i, potom, podvlači u katalogu činjenicu:

– Lica na ostacima iz Palmire bi lako mogla da se povežu sa portretima iz Akvileje. Oni su različiti u smislu formalnog stila, ali imaju sličnosti i istu kulturnu pozadinu i ikonografske modele. Odeća i toge koje su nosili ljudi iz Palmire, trgovci ili administrativci i nakit slični su onima u Akvileji. Izvesne analogije su dokaz da urbani modeli mogu da se nađu u različitim delovima rimskog carstva. Na skulpturama i portretima i Palmire i Akvileje ova dva grada reprezentuju kulturno jedinstvo koje ova izložba želi da naglasi i da pokuša da zaceli prevelike rane koje je svetsko kulturno nasleđe zadobilo u skorašnje vreme.

Osnovna nit koja dominira na postavci jeste podsećanje na ranjivost kulturne baštine, ali i na sličnost Istoka i Zapada.

– Ponosni smo da Akvileja ima novu izložbu u okviru serije „Ranjena arheologija“ čiji je cilj da se pažnja posveti mestima uništenim terorističkim napadima širom sveta. Zaposedanje Palmire od Isisa u maju 2015. i posledično uništavanje značajnih spomenika bili su jedna od najbolnijih tragedija za svetsku kulturnu baštinu. To takođe važi i za ubijanje arheologa Kalida el Asada 18. avgusta 2015. koji je brinuo o antikvitetima u Palmiri. Po njegovom imenu su sada nazvani pojedini odeljci u muzejima širom Italije. U Rimu je svojevremeno postojala Palmiranska zajednica što je potvrđeno nekim rimskim ostacima koji su sačuvani u Kapitolinskom muzeju, a ti eksponati su sada prisutni u Akvileji – napisao je u katalogu kustos Kristijano Tijusi.

Akvileja, Palmira i vladarka Zenobija

Akvileja je osnovana 181. p. n. e. na severu Italije i bila je jedan od najvećih gradova Rimskog carstva i jedna od najvažnijih antičkih luka na Jadranskom moru, polazište glavnih trgovačkih, kulturnih i vojnih puteva. Antička Palmira, smeštena u oazi u sirijskoj pustinji, oko 200 kilometara severoistočno od Damaska, bila je značajna stanica na Putu svile od Mediterana do Kine. Procvat doživljava početkom 2. veka n. e. i bila je povlašćena u okviru Rimskog carstva. U 3. veku n. e. došlo je do krize i Valerijan je za namesnika Sirije i vladara Palmire postavio Odenata koji je stradao u atentatu. Vlast je u ime njegovog maloletnog sina preuzela udovica Zenobija koja i danas inspiriše umetnike. Ona je lako zauzela Egipat i pripojila celokupnu Siriju. Ipak 272. n. e. car Aurelijan je povratio svoje teritorije, Zenobiji je poštedeo život i udao je za jednog Rimljanina. U današnjoj Akvileji pored izuzetno očuvane Bazilike nalazi se na otvorenom prostoru skulptura savremenog sirijskog umetnika Elijasa Namana, koji živi i radi u Italiji, nastala 2016. i zove se „Sećanje na Zenobiju”.Antrfile

Šta je porušeno u Palmiri

Za sada je poznato da su tokom opsade razneti drevni Hram boga Baala, lokalnog vrhovnog božanstva, najznačajniji spomenik Palmire, i manji hram Baal Šamina, stari skoro 2.000 godina. Srušeni su i jedan od nekoliko čuvenih trijumfalnih lukova, za koje se pretpostavlja da datiraju iz istog perioda, kao i nekoliko pogrebnih kula koje su bile još jedna od karakteristika Palmire. Devastiran je i stari vojni kompleks koji je sagrađen za vreme Dioklecijana u kasnom trećem veku nove ere. Svi ovi spomenici tokom prethodnih sto godina već su konzervirani nekoliko puta. Postoji nada da se mogu obnoviti.