Европско сећање на Палмиру

Ово је прва изложба у Европи која је у оквиру пројекта „Рањена археологија”” посвећена античкој Палмири подвргнутој жестоком разарању 2015. од Исламске државе. У реализацији пројекта учествовали су Фондација „Аквилеја”, чији је председник Антонио Занарди Ланди, дипломатски саветник председника Италије, и Дирекција музеја покрајине Фријули Венеција Ђулија, а кустоси су Марта Новело и Кристијано Тијуси, који истичу да је њихов циљ био да се прикажу грађани античког римског света. 

Тако изложени експонати, који се могу видети, приказују форме свакодневног живота и рада, заједничке људима антике од Палмире до Аквилеје, од Ниша до Константинопоља. С обзиром на то да су трговци из Палмире имали своје бродове у италијанским лукама којима су допремали свилу са Истока, онда је јасно да су много тога од утицаја са Запада односили својој кући.

Када се прође кроз капију Националног археолошког музеја у Аквилеји застакљени ходник одводи посетиоце право у неколико повезаних сала где су, први пут на једном месту, изложени оригинални експонати, скулптуре, стеле, детаљи са некропола и таблице из Палмире који се чувају у музејима Јерусалима, Рима, Ватикана, Милана, или и у приватним колекцијама. Уз њих су упоредо представљени и археолошки предмети из Аквилеје. Изложбу употпуњују фотографије „Погледи на Палмиру” Елија Чола које су настале пре недавних разарања. Ту су мапе и цртежи путника намерника који су својевремено овековечили поједина здања и могу допринети у евентуалној будућој реконструкцији. То свакако даје наду и представља несумњиво сведочанство попут цртежа гробнице у Палмири који је урадио у 18. веку Луис-Франсоа Казас, француски сликар, вајар, архитекта и археолог.

– Најзначајнија дела Палмире везана су за велике гробнице богатих породица које су разасуте кроз град и много пута похаране што је допринело преношењу вредних експоната и на друге локације. Већина музеја широм света данас има неки од ових примерака у својој колекцији. Захваљујући тој дифузији артефаката Палмирини некадашњи житељи су сада постали грађани света. Без обзира на њихове оријенталне црте и грубе фронталне позиције портрети из Палмире имају заједничку форму и начин на који су људи широм римског царства раније приказивали себе у гробницама. Фунерарна (она која се односи на надгробна споменичка обележја) уметност у свим римским градовима представља локално друштво, његово функционисање и традицију и даје информације о социјалним околностима источног метрополиса – истиче кустоскиња Марта Новело и, потом, подвлачи у каталогу чињеницу:

– Лица на остацима из Палмире би лако могла да се повежу са портретима из Аквилеје. Они су различити у смислу формалног стила, али имају сличности и исту културну позадину и иконографске моделе. Одећа и тоге које су носили људи из Палмире, трговци или административци и накит слични су онима у Аквилеји. Извесне аналогије су доказ да урбани модели могу да се нађу у различитим деловима римског царства. На скулптурама и портретима и Палмире и Аквилеје ова два града репрезентују културно јединство које ова изложба жели да нагласи и да покуша да зацели превелике ране које је светско културно наслеђе задобило у скорашње време.

Основна нит која доминира на поставци јесте подсећање на рањивост културне баштине, али и на сличност Истока и Запада.

– Поносни смо да Аквилеја има нову изложбу у оквиру серије „Рањена археологија“ чији је циљ да се пажња посвети местима уништеним терористичким нападима широм света. Запоседање Палмире од Исиса у мају 2015. и последично уништавање значајних споменика били су једна од најболнијих трагедија за светску културну баштину. То такође важи и за убијање археолога Калида ел Асада 18. августа 2015. који је бринуо о антиквитетима у Палмири. По његовом имену су сада названи поједини одељци у музејима широм Италије. У Риму је својевремено постојала Палмиранска заједница што је потврђено неким римским остацима који су сачувани у Капитолинском музеју, а ти експонати су сада присутни у Аквилеји – написао је у каталогу кустос Кристијано Тијуси.

Аквилеја, Палмира и владарка Зенобија

Аквилеја је основана 181. п. н. е. на северу Италије и била је један од највећих градова Римског царства и једна од најважнијих античких лука на Јадранском мору, полазиште главних трговачких, културних и војних путева. Античка Палмира, смештена у оази у сиријској пустињи, око 200 километара североисточно од Дамаска, била је значајна станица на Путу свиле од Медитерана до Кине. Процват доживљава почетком 2. века н. е. и била је повлашћена у оквиру Римског царства. У 3. веку н. е. дошло је до кризе и Валеријан је за намесника Сирије и владара Палмире поставио Одената који је страдао у атентату. Власт је у име његовог малолетног сина преузела удовица Зенобија која и данас инспирише уметнике. Она је лако заузела Египат и припојила целокупну Сирију. Ипак 272. н. е. цар Аурелијан је повратио своје територије, Зенобији је поштедео живот и удао је за једног Римљанина. У данашњој Аквилеји поред изузетно очуване Базилике налази се на отвореном простору скулптура савременог сиријског уметника Елијаса Намана, који живи и ради у Италији, настала 2016. и зове се „Сећање на Зенобију”.Антрфиле

Шта је порушено у Палмири

За сада је познато да су током опсаде разнети древни Храм бога Баала, локалног врховног божанства, најзначајнији споменик Палмире, и мањи храм Баал Шамина, стари скоро 2.000 година. Срушени су и један од неколико чувених тријумфалних лукова, за које се претпоставља да датирају из истог периода, као и неколико погребних кула које су биле још једна од карактеристика Палмире. Девастиран је и стари војни комплекс који је саграђен за време Диоклецијана у касном трећем веку нове ере. Сви ови споменици током претходних сто година већ су конзервирани неколико пута. Постоји нада да се могу обновити.