Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Društvo

12.03.2022 u 11:16

Albanci panično kupuju brašno i ulje na severu Kosmeta

Kosovska Mitrovica - Kriza u Ukrajini, koja se pomno prati na Kosovu, gde svi strahuju da bi se ratna dešavanja mogla preneti i na ovo inače trusno područje, dovela je do toga da posebno Albanci prazne prehrambene prodavnice na severu Kosmeta. Najviše je traženo brašno i ulje kojeg, sudeći po rafovima prodavnicama u Kosovskoj Mitrovici, ima dovoljno. Puni su i rafovi sa šećerom, solju, mlekom i mlečnim proizvodima,… Juče je poseban atak s južne strane bio na zejtin, a kako je za „Politiku” kazao vlasnik marketa u centru Kosovske Mitrovice, Albanci su ga kupovali na pakete. ‒ Kod nas je zejtin od 200 do 220 dinara, dok je u južnoj Mitrovici jutros otišao na čak tri i po evra. Kupuju i brašno, šećer, ali i kvasac i pecivo. Moram da kažem da Srbi nisu u panici kakva vlada kod Albanaca – tvrdi

Magazin

09.03.2022 u 08:46

Do kada morate da iskoristite brašno da ne bi propalo

Neke namirnice je lako čuvati što duže, ali čuvanje brašna je pomalo neizvesno jer spada u praškastu namirnicu koju nije lako održavati. Iako deluje kao apcurd, da biste produžili rok brašnu možete ga čuvati u frižideru ili čak zamrzivaču. Čuvanjem brašna u frižderu možete da mu produžite rok i do godinu dana, dok ga držanjem u zamrzivaču možete produžiti i do dve-tri godine. Ključnu ulogu igra i vrsta brašna, a najdruže traje ono obično belo, dok integralno ima kraći rok. Jedan od najboljih pokazatelja da se brašno pokvarilo je miris. Ukoliko uočite da je brašno poprimilo užegao miris to je znak da se od njega morate oprostiti. Ali, ako je rok istekao, a brašno i dalje nema nikakvog mirisa možete da ga koristite neko vreme. Znak da se brašno pokvarilo može da bude i kada ono

Ekonomija

10.02.2022 u 21:12

Mlinari na gubitku zbog „zamrznutih” cena brašna

Udruženje mlinske, pekarske i testeničarske industrije Srbije „Žitounija” izrazilo je nezadovoljstvo zbog toga što industrijski mlinovi koji su članovi ovog udruženja snose sav trošak odluke Vlade Srbije o zamrzavanju cene brašna u malim pakovanjima od jednog do pet kilograma. Iz „Žitounija” navode u saopštenju da su i druge države uvele slične mere zaštite standarda stanovništva od rasta cena, uz tvrdnju da troškove tih mera snose vlade koje su donele takve odluke, prenosi Tanjug. Dodaju da ovo poslovno udruženje već dva meseca ministarstvima trgovine i poljoprivrede podnosi predloge za rešavanje problema gubitaka u većim industrijskim mlinovima proizvođačima malih pakovanja brašna. „Suština predloga je obezbeđivanje adekvatne naknade navedenim mlinovima, srazmerno isporučenim

Potrošač

22.12.2021 u 21:35

Unija pekara ne očekuje veće poskupljenje peciva

Najave da će niški pekari od Nove godine podići cene pekarskih proizvoda neće imati previše uticaja na druga lokalna tržišta, izjavio je za „Politiku” Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije. On je rekao da su u Nišu cene zaostajale za onima u Beogradu, centralnoj Srbiji i u Vojvodini i da se to može smatrati usklađivanjem. Ipak, dodao je, činjenica je da je u pekarstvu sve skuplje, od kesica za pakovanje do sirovina i energenata, i da je situacija teška. Podsetimo, Unija pekara u Nišu najavila je da će, od Nove godine, podići cene pekarskih proizvoda zbog rasta cena struje i većeg minimalca, što povlači i povećanje iznosa za doprinose, pa će troškovi po radniku biti veći za 5.000 dinara. Ovi troškovi, dodaju, poskupljuju i cenu pekarskih proizvoda. „Od Nove godine

Ekonomija

24.11.2021 u 20:41

Pekari će dobiti brašno po subvencionisanim cenama

Proizvođači hleba od juče mogu da se prijave za kupovinu brašna „T-500” po subvencionisanim cenama iz robnih rezervi. Istovremeno je završena i razmena merkantilne pšenice za brašno koja je organizovana preko Republičke direkcije za robne rezerve. Država je nedavno zbog rasta cena žita i hleba, i to dva puta – od 1. septembra do 1. novembra, ponovo posle dve godine aktivirala Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „T-500”. Ranije je najavljeno da je planirana intervencija iz robnih rezervi od 30.000 tona brašna, po ceni od 33 dinara za kilogram, uključujući PDV. Pekarima je naloženo da u asortimanu imaju najmanje 30 odsto ove vrste hleba, što je deo odluke da se u narednih šest meseci cena osnovne vekne od pšeničnog brašna (tipa „sava”) ograniči na 46 dinara u

Ekonomija

23.11.2021 u 14:29

Počelo prijavljivanje pekara za subvencionisano brašno iz Robnih rezervi

Ministarstvo trgovine Srbije pozvalo je proizvođače hleba da se od danas prijave za kupovinu brašna iz Republičke direkcije robnih rezervi po subvencionisanoj ceni od 33 dinara za kilogram sa uključenim PDV-om. Za kupovinu brašna tipa „T-500” po subvencionisanoj ceni mogu da se prijave svi proizvođači koji su u momentu donošenja Uredbe, kojom je vlada Srbije uvela obaveznu proizvodnju i ograničila maksimalnu cenu hleb od tog brašna na 46 dinara, bili registrovani za tu delatnost. Kupovina brašna, kako je precizirano u pozivu Ministarstva trgovine, trajaće dok se ne utroše raspoložive količine brašna. Proizvođači hleba treba da prijave podnesu Uniji pekara Srbiji ili Privrednoj komori Srbije (PKS). Proizvođač hleba koji konkuriše mora biti registrovan za proizvodnju hleba i

Ekonomija

12.10.2021 u 17:21

Uz nedavno poskupljenje ulja veća i cena brašna

Lista hrane koja poskupljuje u domaćim radnjama sve je duža. Posle ulja, čija je cena nedavno i za sada samo kod nekih proizvođača prevazišla 200 dinara, nove cenovnike u maloprodaji ima i brašno. Cene pšeničnog brašna supermarketima u rasponu su od 68 do 79 dinara za kilogram. Ovo je posledica ubrzanog poskupljenja žita, a prema najnovijim podacima, tokom protekle nedelje dostiglo je svoj cenovni maksimum u ovoj ekonomskoj godini. Kupci su na berzi kilogram plaćali 28,5 dinara (bez PDV-a) što je najviša postignuta cena od početka žetve. Produktna berza iz Novog Sada objavila je da je ovako visok cenovni nivo poslednji put zabeležen u avgustu 2012. Slaba ponuda u protekle tri nedelje, dovela je do velike potražnje za ovom žitaricom. Zdravko Šajatović, direktor udruženja „Žitounija”,

Ekonomija

17.01.2021 u 09:21

Cene brašna stagniraju uprkos poskupljenju pšenice

Dok žitarice na svetskom tržištu dostižu cenovni maksimum a sve svetske berze prijavljuju novo poskupljenje pšenice, cene brašna u Srbiji i dalje stagniraju i nisu menjane nekoliko meseci. Zdravko Šajatović, predsednik Udruženja „Žitounije” rekao je za „Politiku” da nema naznaka da bi brašno moglo da poskupi, jer je ponuda velika zbog smanjenja tražnje ne samo u izvozu već i na domaćem tržištu. On ističe da je na tržištu žitarica i dalje mnogo neizvesnosti. Investicioni fondovi u Americi i dalje su aktivni i ulažu u ovaj sektor. Kada će se povući, to niko ne zna. Rezultat toga je gomilanje zaliha jer proizvođači, što je logično, odugovlače sa prodajom pšenice čekajući još bolju cenu. – I mlinovi, da su znali da će biti tako, u julu nabavili više sirovine po nižoj ceni. Ali to su

Ekonomija

09.12.2020 u 21:12

Problem s Makedonijom i BiH oko markica za brašno još traje

Poslovno udruženje „Žitounija” uputilo je predlog da Srbija pokrene inicijativu pred vladama Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine da ukinu svoje propise koji regulišu obavezu stavljanja evidencionih markica za brašno za ljudsku ishranu. U obrazloženju se navodi da su izvoznici brašna iz Srbije u prethodnom periodu imali izuzetno negativna iskustva s Makedonijom i da je obaveza stavljanja markica za brašno prilikom izvoza u tu zemlju često zloupotrebljavana i pretvarala se u ozbiljnu necarinsku barijeru. Neposredan rezultat toga bio je otežan i usporen izvoz i stvaranje nepotrebnih troškova. Inače, godišnji izvoz brašna u Severnu Makedoniju u proseku iznosi oko 45.000 tona, a ta zemlja je najveći kupac brašna iz Srbije. – Iako je sa Vladom Makedonije još 2018. dogovoreno da će

Ekonomija

26.11.2020 u 22:00

Mlinari predlažu dopunu sporazuma o slobodnoj trgovini s Turskom

Udruženje „Žitounija” uputilo je inicijativu da se dopuni trgovinski sporazum sa Turskom u delu koji se tiče ovog sektora i da se za izvoz brašna za ljudsku ishranu iz Srbije u tu zemlju odobri godišnja kvota od 10.000 tona. Kako je za „Politiku” rekao Zdravko Šajatović, direktor Udruženja „Žitounija”, ovo bi bila vrednost „ekvivalentna onoj koliko iznosi prosečni godišnji bescarinski uvoz mlinske opreme iz Turske u našu zemlju”. Domaće mlinarstvo je, kaže, u sve težoj poziciji jer izvoz brašna u druge države pada, pa bi otvaranje tržišta ove zemlje, na osnovu neke vrste reciprociteta, bilo korisno za proizvođače i celokupan sektor. – Količina koju predlažemo ne bi ugrozila tursku proizvodnju brašna. U ukupnoj potrošnji ovog proizvoda u toj državi učestvovali bismo sa svega 1,7

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: brašno