Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Kultura

06.04.2019 u 21:00

Propadamo sa osmehom

General koji neprekidno razmišlja o samoubistvu, ministar koji se, prilikom posete zatvoru, samoinicijativno zaključa u jednu od ćelija, četvorica hrvatskih penzionera koji kradu leš Franje Tuđmana kako bi naterali vladu da ga razmeni za tela njihovih sinova izginulih u „otadžbinskom ratu” i nailaze na jednako odlučnu i ojađenu grupu srpskih vršnjaka sa kovčegom Slobodana Miloševića... Ove tri priče, koje se prepliću na više nivoa – a svaki je čudniji i nadrealniji od prethodnog – ukrštajući sudbine razočaranih malih ljudi i korumpiranih, bahatih političara, okosnica su crnohumorne komedije u hrvatsko-srpskoj koprodukciji „Koja je ovo država” reditelja Vinka Brešana, autora više uspešnih i nagrađivanih ostvarenja („Kako je počeo rat na mom otoku”, „Maršal”, „Sveštenikova deca”). Film

Kultura

02.04.2019 u 17:00

Neumorna avanturistkinja u dva veka

Negde sredinom februara, pošto je u Berlinu na 69. Berlinalu primila „Zlatnu kameru” za sveukupnu karijeru, francuska rediteljka, scenaristkinja, dokumentaristkinja, fotografkinja, producentkinja i montažerka – legendarna Anjes Varda, u poslednjem intervjuu za „Politiku”, kao da je nešto naslućivala, izjavila je: „Spremna sam da kažem zbogom”. Ta njena rečenica uznemirujuće se urezala u pamćenje, smestila se u onoj datoteci u kojoj se čuvaju sve primisli o prolaznosti života, ali i o večnom trajanju ukoliko je život ispunjen stvaralaštvom i konkretnim delima. U slučaju Anjes Varde, te neumorne „kume francuskog Novog talasa”, to večno trajanje obezbeđeno je činjenicom da je za 65 godina svoje plodne karijere snimila 54 filma i televizijskih projekata i time postala nezaobilazni deo ne samo francuske

Kultura

27.03.2019 u 18:00

Seldranova poruka na Dan svetskog teatra

Pre nego što sam kročio u pozorište moji učitelji su već bili tamo. Sagradili su svoje kuće i svoje poetike na ostacima sopstvenog života, zapisao je Karlos Seldran, ugledni kubanski reditelj, dramaturg, dramski pedagog i univerzitetski profesor, u tradicionalnoj poruci povodom obeležavanja Svetskog dana pozorišta koja će biti pročitana večeras u mnogim teatrima širom planete. – Kada sam shvatio da je moj poziv i moja sudbina da nastavim njihovim stopama, takođe sam uvideo da od njih nasleđujem dirljivu i jedinstvenu tradiciju: da živim u sadašnjosti i da jedino očekivanje treba da mi bude da dosegnem prozirnost neponovljivog trenutka u kojem se susrećem s drugim bićem u tami pozorišta, zaštićen pukom istinitošću gesta i reči koja nešto otkriva, naveo je Seldran i dodao: – Moja

Kultura

23.03.2019 u 19:30

Sloboda izražavanja u totalnom siromaštvu

Dušan Makavejev mi je bio velika podrška tokom prethodnih petnaest godina, jer je sa svojom suprugom dolazio na premijere mojih filmova! I već 2003. me je učlanio u Evropsku filmsku akademiju posle gledanja mog filma „Kasting”! Za jednog filmskog umetnika u slobodnom statusu na socijalnoj margini – to je bila velika podrška! Nažalost, nije stigao da vidi ovaj film, kaže Goran Radovanović reditelj dokumentarca „Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali”, dvostruko nagrađenog na Festu (Politikina nagrada „Milutin Čolić” i nagrada u okviru domaćeg takmičarskog programa). Film će biti u bioskopima na jesen, krajem septembra, a do tada će se prikazivati na inostranim festivalima. Dobivši pre tri godine snimak, načinjen krišom u novosadskom bioskopu, gde je nakon projekcije filma „WR:

Kultura

11.03.2019 u 20:00

Može li oštrica umetnosti da pobedi zlo

„Samo se usudite da glumite”, reči su iz predstave „Putujuće pozorište Šopalović” Ljubomira Simovića, čiji su junaci Vasilije Šopalović i Jelisaveta Protić putujući glumci koji igraju i za vreme okupacije isto onako kao što pekari i dalje peku hleb, a vodeničari melju brašno. Simovićevo „Putujuće pozorište Šopalović” postavlja rediteljka Tatjana Mandić Rigonat na sceni Narodnog pozorišta u Nišu uz brojnu ekipu glumaca ovog ansambla. Premijera je večeras, na dan Narodnog pozorišta u Nišu. Premijernim izvođenjem „Šopalovića” ujedno će biti otvoren novi festival drame i pozorišta balkanskog kulturnog prostora „Teatar na raskršću” koji će do 19. marta u gradu na Nišavi okupiti pozorišne poslenike s ovih prostora. Kakvo Simovićevo „Putujuće pozorište Šopalović” najavljujete i zašto u

Kultura

03.03.2019 u 23:30

Totalitarizam ekonomske vrste

Slavni grčki reditelj i naturalizovani Francuz Konstantin Kosta Gavras (rođen u Atini 1933. od majke Grkinje i oca Rusa), autor filmova kakvi su „Zed”, „Opsadno stanje”, „Hana K.”, „Nestali”, „Muzička kutija”, „Amen”, „Kapital”, nedavno je u Sevilji, na 31. ceremoniji dodele „evropskih oskara” iz ruku, Vima Vendersa primio nagradu EFA Evropske akademije za film za sveukupno stvaralaštvo. Ovaj neumorni autor angažovanih filmova o ugnjetavanju, političkom militantizmu i istorijskim stranputicama, nezaobilazni je deo filmske istorije, ali i istorije beogradskog Festa, na kojem je 1974. godine bio više domaćin nego samo gost. I upravo se taj Fest pamti po tome što je konferencija za novinare Koste Gavrasa bila najposećenija ikada na našem festivalu. I Grčka i Francuska su njegove

TV revija

24.02.2019 u 11:10

Ja sam primer da su čuda moguća

Za Miloša Avramovića kolege kažu da je reditelj koji je uspeo da vrati publiku u bioskop. Njegov film „Južni vetar” do sada je videlo bezmalo milion gledalaca, što ga stavlja na prvo mesto liste najgledanijih filmova u istoriji srpske kinematografije i među najgledanije u istoriji nekadašnje jugoslovenske. Umetnik koji je krčio svoj rediteljski put po „američkom scenariju” od razvlačenja kablova do režiranja i pisanja scenarija, skromno kaže da mu je drago što je uspeo da izazove talas koji se preneo i na neke druge filmove poput „Kralja Petra”, „Taksi bluza”, da ponovo pokrene ljude koji su se odvikli od gledanja domaćih filmova. Priznaje da nije baš najsigurniji u čemu je tajna gledanosti krimi-priče na čiju je realizaciju čekao deset godina i koja će biti nastavljena kroz deset

Kultura

04.02.2019 u 16:55

Makavejev je car Dušan srpskog i jugoslovenskog filma

Porodica, prijatelji, kolege, poštovaoci uputili su poslednji pozdrav reditelju Dušanu Makavejevu na komemoraciji održanoj u Jugoslovenskoj kinoteci. Makavejev je preminuo 25. januara u Beogradu, a danas su komemoraciji u Jugoslovenskoj kinoteci prisustvovali Branka Petrić, Radoslav Zelenović, Zdravko Šotra, Svetozar Cvetković, Anita Mančić, Srdan Golubović, Srđan Karanović.... Okupljeni u Jugoslovenskoj kinoteci imali su priliku da vide odlomak iz filma „Rupa u duši” snimljenog kao deo serijala „Rediteljsko mesto” za Bi-Bi-Si Skotland, preneo je Tanjug. Među raznolikim rediteljima tog serijala bio je i Dušan Makavejev. Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić je potom pokazao kamen sa uklesanim potpisom Ingmara Bergmana koji Makavejev u Beograd doneo nakon što

TV revija

20.01.2019 u 13:19

Šetnja po tuđem ataru

Protekla godina za mene je bila najuspešnija. Sa serijom „Koreni” doživeo sam najveći uspeh u karijeri. A šta očekujem u ovoj?! Mnogo novog posla kojeg se ne plašim i u kojem ću uživati. A uspesi će doći. Ili neće. Videćemo. To je prolazna stvar. Ovako sumira godinu za nama Ivan Živković, reditelj koji se samo u protekle dve godine potpisao ispod nekoliko značajnih televizijskih projekata. Osim serije „Koreni” radio je „Ubice mog oca”, bio deo rediteljskog tima „Senke nad Balkanom”. Tokom bogate karijere bio je asistent Gorana Markovića, Srđana Dragojevića i Dragana Bjelogrlića, režirao serije „Pozorište u kući”, „Mile protiv tranzicije”, „Vere i zavere”... Deset godina nakon što je sa Goranom Šušljikom radio film „Hadersfild”, zajedno su uplovili u priču zvanu – „Koreni”. Da

Kultura

03.01.2019 u 20:00

Vorholov život kao inspiracija

Kojim god putem da krene Dunja Jocić uvek pokaže raskošan talenat, a državne granice i različite kulture joj nisu prepreka, već podsticaj. Sada živi i radi u Amsterdamu kao balerina, koreograf i rediteljka. U ranoj mladosti se dokazala kao uspešna gimnastičarka, a potvrdila se i u svetu filmske režije. Njen koreografski i igrački debi u Beogradu se dogodio 2007. na 11. Festivalu koreografskih minijatura sa delom „Bez cveća, molim”, kada je bila trostruko nagrađena. Godinu dana kasnije je u predstavi „Not me” na Belefu oduševila publiku. Ali tada je već gradila svoje pozicije na Zapadu gde je njena prva stepenica devedesetih bila Akademija za savremenu igru u Roterdamu u kojoj je učila na koreografijama čuvenog Hansa van Manena. Put je zatim odveo u Lil, u Nord teatar. U Groningenu je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: reditelj