Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Zdravlje

01.04.2021 u 18:00

Mnogima zbog korone nije na vreme otkriven rak pluća

Zdrav čovek ima mnogo želja, a bolestan samo jednu. Ovo nije moja misao, setio sam se nje kada sam počeo da razmišljam o onome što mi se dogodilo. U aprilu 2018. godine bio sam aktivan, veseo, čio, spremao se za prepodnevnu šetnju jer je bio lep dan. I onda bez ikakvog nagoveštaja izgubio sam moć govora. Kao lekar i pacijent bio sam svestan, orijentisan i pored velikog straha i zbunjenosti zbog stanja u kome se nalazim, razmišljao sam šta to može da znači. Prva pomisao je bila da je reč o tranzitornom ishemičnom ataku. Nisam smeo ni da pomislim da je „nešto u mozgu”. Zahvaljujući brzoj intervenciji Hitne pomoći i lekara na VMA, gde mi je urađen skener, konstatovana je promena na mozgu po tipu metastaze, kao posledica primarnog raka pluća, a ispostavilo se posle bronhoskopije, veoma

Zdravlje

30.03.2021 u 15:37

Lupanje srca i bol u grudima zbog kovida 19

Da kovid 19 nije samo bolest koja može da zahvati pluća, već da utiče i na srce i krvne sudove postalo je poznato vrlo brzo na početku pandemije. Osobe koje već imaju neku dijagnozu kardiovaskularnih oboljenja izložene su većem riziku da obole od teške forme. Kardiološke aspekte kovida 19 za „Magazin” objašnjava dr Branko Beleslin, kardiolog UKC, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i član Medicinske akademije Srpskog lekarskog društva. Dr Branko Beleslin On prvo podseća da uticaj virusnih infekcija na srce nije nova pojava i nije karakteristična samo za virus korona. Infekcije izazvane virusima gripa, enterovirusa ili HIV-a, takođe, mogu da izazovu oštećenje srčanih ćelija i krvnih sudova. Na primer, virus gripa, kod 10 do 15 odsto pacijenata može da dovede

Zdravlje

30.03.2021 u 18:00

Rak debelog creva je izlečiv uprkos metastazama

Rak debelog creva, poznatiji kao kolorektalni karcinom, druga je najčešća vrsta karcinoma kod muškaraca (iza raka pluća) i treća kod žena (iza raka dojke i pluća). Godišnje u svetu oboli skoro dva miliona ljudi, a njih milion izgubi bitku sa ovom teškom bolešću. Rak debelog creva je češći nego što ljudi misle jer od njega može da oboli praktično svako, iako se najčešće javlja kod osoba starijih od 50 godina, podjednako kod oba pola. U Srbiji godišnje dijagnozu ove bolesti dobije 4.500 ljudi, a umre više od 3.000. Tačan uzrok nastanka ove vrste raka nije u potpunosti jasan. Na nastanak raka utiču nasledni faktori i faktori sredine, način ishrane i stil života. To je oboljenje kod koga ćelije debelog creva postaju izmenjene i počinju nekontrolisano da se dele, stvarajući tumor. Ove

Zdravlje

25.03.2021 u 18:00

Život s mišićnom atrofijom podrazumeva mnoga odricanja

Moje najranije sećanje na bolest jeste procedura biopsije mišića da bi mi se uspostavila dijagnoza: spinalna mišićna atrofija (SMA) tip 3. Imala sam tri godine. Iste godine rodila se i moja mlađa sestra Anica, za koju se kasnije utvrdilo da takođe boluje od istog tipa SMA. To je genetska progresivna neuromišićna bolest i pored toga što oboleli vremenom gube sposobnost da hodaju ili tu sposobnost nikada nisu ni imali, suočavaju se i s problemima varenja hrane, gutanja i disanja. Postoje četiri tipa SMA: tip 1, tip 2, tip 3 i tip 4, od kojih je tip 1 najteži, a tip 4 najblaži i najređi. Nikada nećete naći dve osobe sa spinalnom mišićnom atrofijom koje imaju potpuno istu kliničku sliku. Neki nikada ne prohodaju, nekima su jači gornji, nekima donji ekstremiteti, neki nikada nisu uspeli da sede

Zdravlje

23.03.2021 u 18:00

Korona može da pokrene i autoimune bolesti

Sezona alergijskih kijavica (rinitisa) krenula je već krajem februara, s početkom cvetanja drveća: breze, leske, jove... Uobičajeno je da krajem februara i u martu imamo u vazduhu povišenu koncentraciju polena drveća, zatim od maja do juna stiže sezona cvetanja trava, dok se to dešava kod korova krajem leta, u avgustu i septembru. Pacijenti koji već godinama imaju tegobe u sezoni cvetanja biljaka znaju da treba da uzimaju svoju redovnu sezonsku terapiju (nesedativne antihistaminike, lokalne intranazalne sprejove kortikosteroida). Klasični i poznati simptomi polenske kijavice su učestalo kijanje, svrab, curenje bistre tečnosti iz nosa, kao i zapušenost nosa, moguć osećaj grebanja u grlu i svrab u ušima, a tu su i simptomi poput svraba očiju, suzenja, grebanja u oku... Dr Sanvila

Zdravlje

22.03.2021 u 13:37

Fibroza pluća je ozbiljna komplikacija

Poznato je da je veliki broj ljudi s kovidom 19 otpušten iz bolnica bez procene stepena njihovog oporavka. Dosadašnje iskustvo, međutim, ukazuje da se kod značajnog broja pacijenata (između 30 i 50 odsto) dugotrajne tegobe održavaju nakon preležane bolesti. Brojni simptomi, neretko praćeni i poremećajima plućne funkcije, nalazima u krvi i promenama koje se na plućima otkrivaju na radiografijama i skeneru grudnog koša nazivaju se dugotrajni kovid. Na ovu pojavu ukazuje dr Dragana Jovanović, supspecijalista pulmologije i onkologije, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, u penziji i član Medicinske akademije Srpskog lekarskog društva. Ona zato ukazuje da je važno da se posle otpuštanja iz kovid bolnice pacijenti prate, jer to omogućava da se sagleda kako ide oporavak i u kojoj

Pisma čitalaca

18.03.2021 u 17:47

Povećana moralna odgovornost lekara

Davno sam napustio „Žutu kuću”, ali sam zapamtio načelo Rimskog prava: „Iustitia est ius suum quique tribuere”, to jest „Pravda je svakom svoje dati”. U „Belekspo centru” na Novom Beogradu primio sam i drugu vakcinu. Po drugi put sam se zadivio savršenstvom organizacije vakcinisanja. Kao pratilac, primetio sam da je ovaj postupak savršeno organizovan i u Domu zdravlja „Zvezdara”. U obe ove ustanove ulazio sam s bojazni da ću zateći izmorene i stoga natmurene zdravstvene poslenike. Prijatno sam iznenađen da oni postupaju uljudno kao da su se tek vratili s godišnjeg odmora. Kao građanin imam grižu savesti zbog njihovog nepriznatog žrtvovanja za zdravlje i život naroda. Jedino što mogu da učinim za njih je da postupim po pravilu starinskog običajnog prava: „Greh je prećutati dobro delo”.

Zdravlje

18.03.2021 u 18:00

Borba za dostojanstvo ljudi s ahondroplazijom

Pripadnik sam populacije ljudi koji su tokom istorije često bili predmet podsmeha i poruge zbog svoje bolesti. Rođen sam s ahondroplazijom. To je jedna od 6.000 trenutno evidentiranih retkih bolesti na svetu. Ujedno, ona je i stanje. Zbog nje su moje ruke i noge izrazito kratke. Prsti na rukama i nogama, sem što su kratki, i deformisani su. Ne postoji kost u organizmu koju posedujem a da je pravilno razvijena. Sve je to zbog mutacije na hromozomu FGFR3, koji je zadužen za rast i razvoj kostiju. Otkad znam za sebe moj život je moja borba za dostojanstvo. Kao i svaka druga osoba s ahondroplazijom, bio sam izložen raznim pogrdnim nazivima. Patuljak, kepec, midžet česte su kvalifikacije kojima se osobe s ahondroplazijom tokom života žigošu. Te kvalifikacije nisu ni mene zaobišle. To posebno

Zdravlje

16.03.2021 u 15:19

Produženi kovid je velika nepoznanica

Mnogi pacijenti koji su bili zaraženi virusom korona i šest meseci nakon što su preboleli kovid pate od različitih posledica, zbog kojih nisu sposobni da se vrate ranijem životnom ritmu i poslu. Smatra se da oko 10 odsto obolelih ima neku vrstu produženog kovida. – Još uvek je nepoznanica kako taj sindrom nastaje i postoji neizvesnost da li će se ljudi koji ga imaju do kraja oporaviti, a pitanje je i da li smo u Srbiji spremni da se suočimo s postkovid sindromom – ukazuje na novi aspekt problema s kojim se susrećemo u pandemiji pukovnik prof. dr Dragan Mikić, načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti VMA i redovni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva. O ovoj bolesti, posle godinu dana, zna se mnogo više: prenosi se s čoveka na čoveka respiratornim putem;

Zdravlje

16.03.2021 u 18:00

Srce može da „preskače” i zbog stresa

Aritmije ili nepravilan srčani rad mogu da budu opasne po život pacijenta zbog čega je važno da se ljudi kod kojih se ovaj problem otkrije ponašaju u skladu sa savetima kardiologa. Kada postoji ubrzan srčani rad, govori se o tahikardiji, a kada neko ima bradikardiju – onda se misli na usporen srčani rad. Dr Nebojša Krstić (Foto: lična arhiva) Kako ističe dr Nebojša Krstić, kardiolog iz Kliničkog centra Niš, aritmije se dele prema poremećaju u stvaranju i u sprovođenju impulsa. Prema mestu nastanka dele se na one koje nastaju u pretkomori i na one koje nastaju u komori srca. – Takozvane tentrikularne ili komorske ekstrasistole (VES) prevremene su kontrakcije srca nastale aktivacijom ektopičnog fokusa koji se nalazi negde u komorama ili kruženjem impulsa. Nekada

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pacijent