Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Zdravlje

09.06.2020 u 18:00

Do definitivne dijagnoze uz pomoć magnetne rezonance i skenera

(Foto: Lična arhiva) Kada imaju neki zdravstveni problem za koji je potrebno uraditi određene dijagnostičke preglede, lekari pacijente obično pošalju na snimanje na magnetnu rezonancu (MR) ili na skener, kompjuterizovanu tomografiju (CT). Snimci urađeni na ovim aparatima pomažu lekarima u postavljanju tačne dijagnoze. Međutim, građanima nije sasvim jasno u kojim slučajevima je bolje otići na jedno snimanje, a u kojim situacijama je bolji pregled na drugom uređaju. Kako ističe profesor dr Gradimir Dragutinović, neuroradiolog, skener se koristi u brzoj dijagnostici (kod trauma, krvarenja u mozgu, disekacija aneurizme u abdomenu...). Koristi se u slučaju problema sa respiratornim aparatom (kod multitraume i vitalno ugroženih gde je nepoznata dijagnoza) i bolji je kod snimanja pluća.

Zdravlje

02.06.2020 u 18:00

Na operaciju zbog zapaljenja žučne kese

Bolovi zbog upale žučne kese ili pojava kamena u ovom organu neki su od najčešćih zdravstvenih tegoba zbog kojih građani traže savet lekara. Osobe koje unose veće količine masti sklone su formiranju kamena u žuči. Faktori rizika za pojavu zdravstvenih problema sa žučnom kesom jesu gojaznost, genetika, ishrana bogata mastima i šećerima, veće vrednosti triglicerida u krvi, određene hronične bolesti, a treba imati na umu da žene češće obolevaju od muškaraca. Žučna kesa se operiše laparoskopskom metodom, u opštoj anesteziji, a pacijent ostaje u bolnici jedan dan Dr Radmila Ilić (Foto: D. D. K.) Kako ističe dr Radmila Ilić, hirurg u Kliničko-bolničkom centru „Dr Dragiša Mišović”, najčešće oboljenje žučne kese jeste zapaljenje, koje uglavnom nastaje zbog

Zdravlje

28.05.2020 u 18:00

Lekove bi trebalo da ima svaki pacijent

Jedna sam od 9.000 obolelih od multiple skleroze (MS) u Srbiji. „Podstanarka” u mojoj glavi, kako ja zovem multiplu sklerozu, prvi put mi je pokazala da postoji 2011. godine dok sam u rukama držala svoje drugo dete, devojčicu koja je tada imala oko godinu dana. Dešavalo mi se da sam imala osećaj da mi glava „padne” na ramena, kao da mi je vrat od gume. Nekoliko dana se to ponavljalo i prošlo. Godine 2014, od septembra do februara, videla sam duple, mutne slike i nisam osećala telo od stopala do vrata. Tada mi je dijagnostikovana multipla skleroza. Saznanje da imam bolest za koju sam jedino znala da obolele obara u invalidska kolica, za mene je bilo grozno. Moja deca od pet i šest godina, kojima sam potrebna u odrastanju, u tome da postanu ljudi, bili su jedino što sam videla u tom

Društvo

26.05.2020 u 18:00

Dupliran broj pacijenata koji se leče od multiple skleroze

Nakon 15 godina od uvođenja lekova prve generacije za lečenje multiple skleroze (MS), potencijalno teškog neurološkog oboljenje, država je odlučila da od 2020. godine na pozitivnu listu lekova uvrsti savremenu efikasnu terapiju koja do sada nije bila dostupna našim pacijentima. U Srbiji sa ovom bolešću živi oko 9.000 ljudi. Reč je o ozbiljnom autoimunom, neurodegenerativnom i zapaljenskom oboljenju koje napada centralni nervni sistem: mozak i kičmenu moždinu. Najčešće se javlja između 20. i 40. godine, ali se može manifestovati i u bilo kom drugom životnom periodu. Žene obolevaju dva puta češće od muškaraca. Jelena Drulović (Foto: Lična arhiva) U preliminarnoj analizi italijanski lekari su pokazali da nijedan od lekova koji se koriste za lečenje MS ne povećava posebno

Hronika

26.05.2020 u 12:44

Postupci za lekarsku grešku ne smeju da traju dugo

Posle odustanka tužilaštva od daljeg krivičnog gonjenja interniste Dragana Stanojevića i ginekologa Miodraga Stanića, protiv kojih se postupak vodio zbog nesavesnog lečenja Jelice Panić (25) iz Paraćina, koja je pre deset godina preminula od komplikacija nastalih tokom anestezije, još jednom se postavilo pitanje dokazivosti lekarske greške. I ne samo to. Postavilo se pitanje da li sudski postupci moraju da traju i po čitavu deceniju, golgote koju za to vreme podnose članovi porodica preminulih, ali i postoji li međusobna solidarnost lekara u ovakvim slučajevima i da li je javnost sklona da optužuje bez konačne odluke suda

Društvo

23.05.2020 u 22:00

Hakeri ukrali podatke bubrežnih bolesnika

Posle hakerskog napada na nemačku centralu najvećeg svetskog dobavljača proizvoda i usluga za dijalizu i bubrežne bolesnike „Fresenius Medical Care” (FMC), posle dve nedelje, ovdašnje predstavništvo te kompanije objavilo je da su „nelegalno objavljeni lični podaci o manjoj grupi pacijenata iz više dijaliznih centara tog preduzeća u Srbiji”. Kako za „Politiku” potvrđuje Marijana Poznan, regionalni direktor za ljudske resurse u FMC-u, informacije o pacijentima iz Srbije objavile su neovlašćene osobe zbog čega je FMC podneo prijavu protiv nepoznatih napadača državnom tužiocu u Nemačkoj. Ona ističe da je istraga pomenutog slučaja u toku i da nije ovlašćena da govori o tome da li su ugroženi i podaci pacijenata iz još neke zemlje. Poznanova kaže da preduzeće sarađuje sa nadležnim organima kako bi

Svet

21.05.2020 u 21:57

Frezenijus: Objavljeni podaci pacijenata iz Srbije

BERLIN - Nemačka medicinska kompanija Frezenijus saopštila je da su objavljeni podaci o pacijentima iz Srbije iz sistema „Frezenijus Medikal ker”. Koncern je naveo da su posle nedavnog hakerskog napada na kompaniju, u javnost dospeli podaci pacijenata iz Srbije. „Frezenijus Medikal ker”, najveći svetski dobavljač proizvoda i usluga za dijalizu, svestan je da su podaci o pacijentima iz nekih dijaliznih centara kompanije u Srbiji objavljeni od strane neovlašćenih lica”, kaže se u saopštenju. Dodaje se da je istraga u ovom slučaju u toku. „Frezenijus Medikal ker” odmah je podneo prijavu protiv nepoznatih napadača državnom tužiocu u Nemačkoj. Kompanija je spremna da u potpunosti sarađuje s nadležnim organima. Pored toga, kompanija će kontaktirati pacijente koji su pogođeni nelegalnim

Društvo

21.05.2020 u 18:00

Kupovina lekova veliki udar na kućni budžet

„Oboleli od dijabetesa tipa 2 imaju dvostruko veći rizik od infarkta, šloga i srčane slabosti nego oni koji ovu bolest nemaju.” Ovu rečenicu će vam svaki lekar reći kada vam otkriju dijabetes. U početku, većina nas možda to i ne shvati ozbiljno, ali kada se prvi put nađete u slepoj ulici, onda se tako brzo setite svake te reči. Izvadite je iz malog mozga, gde je potisnuta, podsvesno – najverovatnije iz straha. Svaki dan možemo pročitati u novinama da je dijabetes tipa 2 u porastu širom sveta i može se reći da poprima razmere epidemije. U Srbiji doktori procenjuju da je obolelo više od 700.000 pacijenata, što znači da svaki deseti stanovnik naše zemlje ima dijabetes. Većina obolelih ima dijabetes tipa dva, koji nastaje kada telo ne koristi pravilno insulin i samim tim ne može da

Društvo

14.05.2020 u 18:00

Stres kao okidač za pojavu reumatoidnog artritisa

Dijagnozu seropozitivnog reumatoidnog artritisa (RA) postavila mi je prof. dr Radmila Petrović na Institutu za reumatologiju Beograd krajem marta 1996. Godine, kada sam imala 42 godine. Imala sam prehladu i uprkos onoj narodnoj mudrosti da, „ako prehladu lečite, ona traje nedelju dana, ako je ne lečite, traje sedam dana”, posle nedelju dana mirovanja i lečenja meni je bivalo sve gore i gore. Budući da sam po struci lekar, prvo sam pomislila da imam infekciju koksaki virusom zbog izrazite malaksalosti i brzog zamaranja, ali kada sam uradila testiranje na antitela, bila su negativna. U međuvremenu, počeli su simetrično da mi otiču sitni zglobovi šaka i stopala i da me bole. Pojavila se jutarnja ukočenost zglobova koja je trajala jedan sat i duže. Imala sam bol i nemoć – slabost u ramenima.

Društvo

12.05.2020 u 18:00

Hronični zamor ne može da se izleči spavanjem

Bolovi u mišićima, produžena letargija, niska energija, nesanica i apatija, samo su neki od simptoma sindroma hroničnog zamora. Ovaj problem je često praćen psihosocijalnim tegobama poput depresije, anksioznosti, porodičnih konflikata. U ekstremnim slučajevima dovodi do takozvanog sindroma izgaranja. Prema američkim epidemiološkim podacima, sindrom hroničnog zamora postoji kod oko 836.000 do dva miliona Amerikanaca, ali ono što je najvažnije jeste da još 90 posto pacijenata sa istim tegobama nije oficijelno dobilo „šifru” te bolesti. Branislav Milovanović (Foto: Lična arhiva) Kako ističe profesor dr Branislav Milovanović, predsednik Udruženja za neurokardiologiju Srbije, uzroci ovog stanja su nedovoljno poznati. Kod pacijenata mogu da se jave i simptomi poput

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pacijent