Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Zdravlje

23.01.2020 u 18:00

Pročitala intervju u novinama i promenila pogled na život

Snežana S. Milojević, Nacionalno invalidsko udruženje pacijenata sa stomom ILCO Srbija (Foto lična arhiva) U 21. godini, kada sam bila student beogradskog Ekonomskog fakulteta, pojavili su mi se simptom ulceroznog kolitisa, kao što su krv u stolici, poremećeno pražnjenje creva, dijareja, bolovi u stomaku, oslabljen apetit. Gubila sam na težini, bivala malaksala, imala povišenu temperaturu… Niko u porodici nije imao tu bolest. Kada sam pitala doktore šta je uzrok oboljenju, rečeno mi je: „To je na nervnoj bazi.” Živela sam opušteno, postala apsolvent na ekonomiji, igrala folklor, vodila uvek računa o ishrani, nisam pušila… Bolest je duže od decenije bila pod kontrolom zahvaljujući lekovima koje sam uzimala, ali se otprilike svake dve godine vraćala s neprijatnim

Zdravlje

16.01.2020 u 18:00

Na dijagnozu Kronove bolesti čekala sedam godina

Ja sam tipičan primer pogrešne dijagnostike. Dijagnoza Kronove bolesti postavljena mi je 2015. godine posle gotovo sedam godina jer lekari dugo nisu prepoznavali simptome oboljenja. Tada sam imala 21 godinu. Dugo niko od doktora nije ispitao moj problem s anemijom do kraja, niko nije hteo da proveri zbog čega imam dijareje i zašto se loše osećam. Kronova bolest spada u zapaljenske (inflamatorne) bolesti creva zajedno s ulceroznim kolitisom i neklasifikovanim kolitisom. To su hronične, neizlečive bolesti koje izazivaju dosta problema obolelima, tako da ne narušavaju kvalitet života. Obolele osobe se neretko povlače u sebe, dolazi do otuđenja i neprihvatanja okoline.

Zdravlje

14.01.2020 u 18:00

Posle pedesete veći rizik od nastanka šloga

Šlog je treći na listi uzroka smrti, ali i prvi razlog zbog čega ljudi trajno ostaju invalidi. Učestalost šloga u Srbiji u odnosu na ukupnu populaciju iznosi 2,36 odsto sa smrtnošću od 42,2 odsto. Posle pedesete godine rizik od nastanka moždanog udara se udvostručuje svakih 10 godina. Simptomi šloga su isti za sve tipove ovog oboljenja, ali razlika postoji u njegovom trajanju i težini. Moždani udar se najčešće ispoljava iskrivljenošću jedne polovine lica, problemima s govorom, trnjenjem, slabošću ili oduzetošću polovine tela. Tada dolazi i do otežanog hoda ili nemogućnosti da se čovek pomera, glavobolje i gubitka svesti. (Foto: M. Veličković) Docent dr Ljubica Nikčević, načelnik Službe za fizikalnu medicinu i ranu rehabilitaciju Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti

Zdravlje

26.12.2019 u 18:00

Od „kamene bolesti” boluju četiri pacijenata u Srbiji

Jelena Milošević, pacijentkinja obolela od FOP-a U Srbiji žive četiri osobe s dijagnozom FOP-a, takozvane kamene bolesti, usled koje dolazi do okoštavanja mišića, tetiva i vezivnog tkiva. Ja sam jedna od njih. FOP je izuzetno retka i progresivna bolest koja se javlja kod jedne osobe na dva miliona ljudi. Osnovni pokazatelj da dete možda ima FOP jesu čukljevi na palčevima na nogama s kojima se većina nas rađa, a otekline koje se javljaju kao znak okoštavanja često nalikuju tumoru. Imala sam devet godina kada mi je 1988. godine, posle dve operacije, dijagnostikovan FOP. Evidentirana sam kao prva i jedina osoba s ovom bolešću u tadašnjoj Jugoslaviji. Ugledni dečiji hirurg nam je rekao da se kod nas o FOP-u vrlo malo zna i preporučio da pokušamo da saznamo nešto više u svetu. Na ovome

Zdravlje

19.12.2019 u 18:18

Svojom knjigom o dijalizi pomagao drugim pacijentima

Bio sam student treće godine medicine kada se moja baba po ocu Milica ozbiljno razbolela. Našli su joj dva velika tumefakta („čvorića”) u trbuhu i bubrezi su prestali s radom. Onda je „veštački bubreg” postojao samo u najavama, pa je moja baba umrla 1971. godine. Moj otac se razboleo krajem 1987. Tada je već postojao pregled ultrazvukom i konstatovano je da ima policistične bubrege. Pokušalo se s dijalizom, ali bez efekta. Umro je u martu 1988. godine. S obzirom na to da se policistični bubrezi nasleđuju, obavio sam i ja pregled i lekari su utvrdili da imam isti problem. Tada sam shvatio da ću jednoga dana imati probleme s prestankom rada bubrega. Prva promena u analizama kod mene bila je povećana vrednost kreatinina. Kasnije je počela da raste i ureja. Kada sam imao 59 godina

Zdravlje

05.12.2019 u 18:00

Imunoterapija mu pomogla da ne uđe u sumornu statistiku

Bratislav Atanasković iz Kruševca, Udruženje „Punim plućima” (Foto: Lična arhiva) Novembar je mesec borbe protiv raka pluća od kojeg godišnje u Srbiji oboli oko 6.000 ljudi, a umre njih 4.600. Meni je pre dve godine dijagnostikovan upravo karcinom pluća. Imao sam sreću u nesreći da dobijem tip karcinoma koji mi je dao „ulaznicu” za lečenje imunoterapijom, i to iz donacije. To mi je pomoglo da ne budem samo još jedan broj u sumornoj statistici koja se odnosi na rak pluća. Prvu dozu imunoterapije sam dobio sredinom aprila 2018. godine. Nakon deset dana od tada osetio sam prvi boljitak, a već posle tri terapije, tumor se smanjio za polovinu. Prestali su bolovi, a ja sam polako mogao da se vratim svom pređašnjem životu, da se družim sa prijateljima i unukama. Pored

Zdravlje

05.12.2019 u 14:00

Nova aplikacija za onkološke pacijente

Nova aplikaciju za mobilne telefone ONKO namenjena je onkološkim pacijentima, članovima njihove porodice i svim zainteresovanim za lečenje malignih bolesti, a zahvaljujući njoj mogu da saznaju nešto više o raku, lečenju kancera i dragocenoj podršci tokom terapije. Po rečima dr Ane Jovićević, epidemiologa, inače iz Službe za organizaciju Instituta za onkologiju i radiologiju, aplikacija se preuzima na uobičajen način a zapravo je najnoviji korak u velikom poslu započetom 2016. pod pokroviteljstvo Ministarstva zdravlja, tačnije projektu nazvanom „Znanjem protiv raka”. – Tada je dogovoreno da mi stručnjaci različitih profila sa onkologije pokušamo da odgovorimo na sva pitanja koja bi zadovoljila potrebe i interesovanje pacijenata, počev od toga kako da se snađu u zgradi Instituta do

Zdravlje

22.11.2019 u 11:58

Međunarodni dan osoba sa cističnom fibrozom

Povodom Međunarodnog dana osoba sa cističnom fibrozom ječe je na Trgu Nikole Pašića organizovana akcija podele ruža sa ciljem da se celokupnom društvu približe problemi sa kojima se susreću oboleli od ove bolesti. Zajedno sa članovima Udruženja za pomoć i podršku osobama sa cističnom fibrozom Srbije, ruže sugrađanima delile su i načelnica Gradske uprave Sandra Pantelić i gradska sekretarka za informisanje Mirjana Pavičić. Beoinfo prenosi da je akcija organizovana na trgovima nekoliko gradova u Srbiji s namerom da se podigne svest o cističnoj fibrozi. – Želimo da skrenemo pažnju tako što u pet do 12 delimo ruže i poručujemo da je krajnje vreme da se skrene pažnja na nas, pacijente ove retke bolesti. Pacijentima nije dostupna većina redovne terapije, koja je veoma skupa, a

Zdravlje

21.11.2019 u 18:00

Živeti dišući na slamčicu

Jelena Mandić, Udruženje za pomoć i podršku osobama sa cističnom fibrozom Srbije Cistična fibroza, nasledna, multisistemska, hronična, nezarazna i neizlečiva, progresivna i fatalna bolest, spada u retka oboljenja. Gusta lepljiva sluz otežava disanje i varenje, tako što začepljuje unutrašnje organe (posebno pluća i probavni trakt). Procenjuje se da se u svetu između 70.000 i 100.000 ljudi nosi sa ovom bolešću, ali teško je navesti tačan broj jer pacijenti u zemljama bez razvijene zdravstvene zaštite umiru pre postavljanja dijagnoze. Prema statistici, jedno od 2.500 novorođenčadi stiže na svet sa cističnom fibrozom. U Srbiji ima oko 250 obolelih, ali se smatra da je taj broj znatno veći jer usled nedovoljne obučenosti lekara, bolest često nije prepoznata. Danas je postavljanje rane

Zdravlje

20.11.2019 u 09:10

Obolelima od melanoma dodatno komplikuju lečenje

Lečenje obolelih od melanoma, najopasnijeg raka kože, u Srbiji je bolje nego što je bilo prethodnih godina, ali ne u onoj meri kako bi to trebalo da bude, istakao je juče profesor dr Željko Mijušković, član Izvršnog odbora Udruženja dermatovenerologa Srbije. On je istakao da struci nije jasno zašto pacijenti ne mogu o trošku države da dobiju dva leka koji imaju manje neželjenih dejstava, a čijim korišćenjem oboleli mogu duže da žive. – Ne razumem zašto to nije moguće, jer je cena dva leka ista kao jednog medikamenta. Ranije su pacijenti dobijali poliohemioterapiju sa više lekova što je imalo neželjenih efekata i zbog toga su brže odustajali od lečenja. Kod kombinovane terapije pacijenti dobijaju dva leka i imaju kvalitetniji život – dodao je dr Mijušković. Apsurdno je i što

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pacijent