Kup.	Prod.	Sred.
117.19	117.9	117.55
109.69	110.35	110.02
113.94	114.62	114.28

Mozaik

06.10.2020 u 20:00

Carstvo beloglavih supova

Skrovita, vrletna klisura reke Mileševke, jedan je od dragulja planine Jadovnik na teritoriji prijepoljske opštine. Uz Predeo izuzetnih odlika „Ozren – Jadovnik” i Spomenika prirode „Slapovi Sopotnice”, zahvaljujući Pančićevoj omorici najstarije je zaštićeno prirodno dobro ovog kraja. – Meštani su je uočili sedamdesetih godina prošlog veka, zato što raste na liticama do kojih je teško doći – kaže Vjekoslav Joksimović, član Udruženja građana „Jadovnik – oaza netaknute prirode” iz Prijepolja. Istraživanja su potvrdila da je baš ovde najjužnije nalazište kraljice svih endema Evrope. Na predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije, klisura je zaštićena 1976. godine kao Regionalni prirodni park, a izolovano nalazište omorike u dnu klisure zaštićeno je kao Strogi prirodni rezervat „Ravnište”. Nakon

Mozaik

29.09.2020 u 20:00

Čari slapova Sopotnice

Žubor vode reke Sopotnice, koja se poput biserne zavese rasula na severozapadnij strani planine Jadovnik, pročuo se nadaleko. Tako da je ove godine čudesne slapove, koji se izdvajaju među brojnim lepotama prijepoljskog kraja, dolazilo vikendom da vidi oko hiljadu ljudi. Prvi put je većina bila iz znatiželje, jer su oni koji su videli Sopotnicu o njoj oduševljeno pričali. Posle su se vraćali, poput Prvoslava Pavlovića iz Štavlja, da bi uživali u prizoru, fotografisali i da bi se okrepili, jer je ovde vazduh pun ozona, nevidljivog iscelitelja, koji u prirodi nastaje u olujama, a stvaraju ga i vodopadi. Decenijama su Sopotnicu planinari ljubomorno čuvali kao svoje utočište, sve dok na njihovu inicijativu, a na osnovu njenog izvorišta i brojnih vodopada i slapova, Zavod za zaštitu prirode Srbije

Mozaik

01.09.2020 u 20:00

Mistično Peštersko polje

Sibirska klima, čuveni sjenički sir, ovčija stelja prvo je na šta pomislimo kada se pomene Pešterska visoravan. Sve je to karakteristično za najveće kraško polje na Balkanu i jedno od najvećih u Evropi. Na ovoj visoravni, nadmorske visine oko 1.150 metara i površine oko 60 kvadratnih kilometra, nalazi se i Peštersko polje, najvažniji očuvani primer specifičnog vlažnog tresavskog staništa na Balkanu. – Pod specifičnim klimatskim, reljefnim, hidrografskim i drugim uslovima, ovde se formirao jedinstven kompleks barskih, močvarnih i tresavskih staništa. Brojne su zaštićene, retke i ugrožene vrste flore i faune, od kojih su neke registrovane jedino ovde u Srbiji, pa i u svetu (pešterski puž) – navode u Zavodu za zaštitu prirode, na osnovu čije studije je Peštersko polje dobilo status zaštićenog

Mozaik

21.08.2020 u 20:00

Izuzetno Tičije polje

Nepregledne livade i pašnjake Jadovnika i susednog mu Ozrena polako osvaja šuma, čuje se tek poneka klepetuša – zvona goveda i ovaca. U zaseoku Tičije polje dim se iz odžaka vije samo još iz jedne kuće. Čiste izvorske vode, samoniklo bilje, oštar planinski vazduh privlače planinare, turiste, ljubitelje prirode, a to budi nadu da će se život vratiti na ovaj prostor jugozapadne Srbije koji je zaštićen kao Predeo izuzetnih odlika „Ozren – Jadovnik”. Ovo područje je prepoznatljivog izgleda sa značajnim prirodnim, biološko-ekološkim, estetskim i kulturno-istorijskim vrednostima, koje se vremenom razvijalo kao rezultat uzajamnog delovanja prirode i tradicionalnog načina života lokalnog stanovništva. Kao takav, na teritoriji opštine Prijepolje, izdvojen je Predeo izuzetnih odlika „Ozren –

Magazin

19.08.2020 u 14:44

Ovako zamišljam raj

Više lepote prirode na manjem prostoru nema nadaleko, zapisao je davno jedan turista opčinjen bajinobaštanskim krajem. Gde se čarobna planina Tara naslanja na lepoticu Drinu, boje i mirisi osvajaju, a pogled s vidikovaca uživa. – Ja ovako zamišljam raj – reče Etkin Klark, direktor Evropske fondacije za zaštitu prirode i nacionalnih parkova, prilikom boravka u Nacionalnom parku „Tara”. Uistinu, mirna varoš Bajina Bašta pokraj Drine i državne granice ima okolinu za nezaborav. Čiste reke i impresivni kanjon, jedinstvenu Kućicu na Drini, atraktivna jezera Perućac i Zaovine, nepregledne četinarske šume i privlačne livade, nacionalni park s najviše medveda i Pančićevom omorikom, prastari manastir Raču, najkraću reku zvanu Godina, najposećeniju regatu, čak i jednu – vampirovu vodenicu.

Društvo

12.08.2020 u 18:00

Pančić za omorikom tragao dve decenije

Bajina Bašta – Tokom 19. stoleća tragao je uporni Josif Pančić za retkim biljnim vrstama po planini Tari, pa u lepom selu Zaovine, tačno pre 145 godina, otkrio jedinstven četinar, omoriku kasnije po njemu prozvanu. Godišnjica ovog otkrića obeležena je nedavno prigodnom izložbom na Mitrovcu. Postavka je deo prekograničnog projekta za očuvanje biološke raznolikosti u slivu Drine, finansiranog iz fondova EU, i okuplja šest opština sa obe strane reke (uz podršku ministarstava i institucija) u borbi za opstanak Pančićeve omorike i drugih retkih vrsta. Taj jedinstveni četinar (endemit Balkana) ugrožen je u ovo doba, osobito zbog klimatskih promena, ističu savremeni prirodnjaci upozoravajući da za pedesetak godina, bude li nebrige, Pančićeva omorika može potpuno nestati. Otuda vrednost pomenutog

Mozaik

11.08.2020 u 20:00

Mamci bukove prašume

Skrivena od očiju znatiželjnika, čuvana od sekira i motornih testera, na Mojstirsko-draškim planinama živi svoj život jedna od poslednjih bukovih prašuma u Srbiji. Tu se još uvek šepuri u ljubavnom zanosu veliki tetreb, svoj dom tu ima i mrki medved, dok se u Ibru praćakaju lipljan i mladica. Mojstirsko-draške planine nalaze se na krajnjem severoistočnom delu Prokletija, na teritoriji opštine Tutin. O tome kako „odavde sve odlazi, kubici i kubici drveta, kace sira i kajmaka, baloni prvoklasne rakije od divljih krušaka, a najviše ljudi”, pisala je još pre deset godina „Politika”. Guste šume ispresecane su brojnim prostranim pašnjacima. Posebnu prirodnu lepotu predstavljaju šumoviti planinski masiv poznat pod nazivom Ponor i klisura reke Ibar. Naselje Mojstir čine dva sela, Istočni i Zapadni

Društvo

07.08.2020 u 20:27

Helikopter leteo bez dozvole i ugrozio beloglave supove

Posle incidenta koji se nedavno dogodio u Specijalnom rezervatu prirode „Uvac”, gde je posle niskog leta helikoptera šest mladunaca beloglavog supa od straha pobeglo iz gnezda i upalo u kanjon, još uvek nije jasno kako je ovo moglo da se dogodi i ko je odobrio prelet preko područja u kojem živi ova zaštićena vrsta. U prvi mah se pojavila informacija da je Direktorat za civilno vazduhoplovstvo imao odobrenje Zavoda za zaštitu prirode Srbije da omogući letove u ovom području, ali su to u zavodu oštro demantovali. U odgovoru na pitanja „Politike” stoji da je ova institucija protiv letova helikoptera u koloniji. – Naš stav je da helikopterima nije dozvoljeno da lete nisko oko kolonija beloglavih supova. Zaštita beloglavih supova, na zaštićenom području Uvca, od niskih letova se može

Magazin

07.08.2020 u 12:00

Kajak avantura na mirnoj vodi

Tamo gde hučna planinska Đetinja izlazi iz svog impresivnog kanjona i najednom postaje šira i mirna, pregrađena velikom branom nadomak Užica, spreman je kajak dvosed. Za vožnju i uživanje po tom rečnom jezeru, vodenom stazom dugom oko jedan kilometar, od novog pontona-pristaništa uzvodno do Sunčanog vira. To je kajak pogodan i za početnike: vesla u ruke pa bez žurbe, s merakom, kroz mirne vode nemirne Đetinje. Pored trase i tunela nekadašnje „ćirine” pruge, podno uspravnih kamenih litica. Gde vetrić prijatno rashlađuje, a cvrkut ptica je jedini zvuk. Usred divlje i netaknute prirode, na svega jedan do dva kilometra od grada. Pomoć za početnike Upravo je vožnja kajakom novi turistički sadržaj, od ovog leta zastupljen u klisuri Đetinje. Atraktivan i u ovo nepovoljno vreme za rekreaciju i

Mozaik

04.08.2020 u 20:00

Legende o Vražjem kamenu

Prirodni fenomen Vražji kamen u dolini reke Pčinje, na jugoistoku Srbije, sve je popularniji na društvenim mrežama kao „đavolski atraktivno” mesto u trgoviškom kraju. – Predeo Vražjeg kamena izuzetna je prirodna vrednost geomorfološkog karaktera sa stenovitim odsecima, erozionim gredama i većim brojem ostenjaka nastalih selektivnim delovanjem procesa erozije. Kao takav upisan je u Inventar objekata geonasleđa Srbije kao Đavolji kamen, objekt geomorfološkog nasleđa – navode u Zavodu za zaštitu prirode Srbije (ZZPS), na osnovu čije studije je 2018. godine pokrenut postupak zaštite prirodnog područja druge kategorije kao Spomenik prirode „Vražji kamen – Prosečnik”. Dileme nema, Vražji kamen delo je reke Pčinje, koja je nekada davno tu prosekla stenu i procesom spiranja i odnošenja raspadnutog

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: priroda

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће