Priroda umesto analgetika

Znamo svi da je boravak u prirodi, van gradske vreve i svakodnevnih problema, blagotvoran i da pozitivno deluje na mnoge tegobe i poboljšava opšte zdravstveno stanje. Ipak, manje je poznato da „druženje” sa drvećem, travom, poljanama može da ublaži, čak i eliminiše bol. Zaista, najnovije istraživanje tima naučnika iz Beča, Birmingema i Berlina pokazuje da zelenilo deluje kao analgetik!

Beograd ne može da se pohvali dobrim plasmanom na listi gradova sa prihvatljivim procentom zelenih površina. Opšte je poznato da u širem centru preovlađuju beton, asfalt, čelik i staklo, čak se i ispod ono malo parkova planiraju podzemne garaže i poslovni prostor. I nema mnogo izgleda da će se to u skorijoj budućnosti promeniti nabolje jer takozvani investitorski urbanizam postaje masovna pojava.

Glavni grad je, ipak, i dalje okružen prelepom prirodom – planine, šume, živopisne doline reka još pružaju utočište od gužve i zagađenja. I da se vratimo na početak ove priče: novo istraživanje pokazuje da samo snimci prirode mogu ublažiti naš osećaj bola. A kako zelenilo smanjuje osećaj bola, pa čak i bez neposrednog dodira, objasnila je Sonja Sudimac sa Maks Plank instituta za ljudski razvoj u Berlinu, a njenu analizu preneo specijalizovani portal za klimatske promene „Klima 101”.

Brojne prethodne studije već su pokazale da boravak u prirodi smanjuje nivo stresa, krvni pritisak, pa čak i moždanu aktivnost povezanu sa stresom, ali nedavno istraživanje posebno se bavi time kako priroda utiče na bol. Rezultati ove studije, objavljene u prestižnom časopisu „Nejčer komjunikejšns”, pokazali su da gledanje kratkih, virtuelnih simulacija prirode može smanjiti osećaj bola. I to ne samo subjektivno, već i na nivou moždane aktivnosti. Pokazalo se da su ispitanici, dok su gledali snimke prirode, bol doživljavali kao manje intenzivan i manje neprijatan nego kada su gledali snimke urbane sredine ili kancelarije. Nekima je pogled na kancelarije možda i pojačavao bol, ali izgled i stanje radnog prostora nisu bili deo istraživanja.

Postoje dve glavne teorije koje pokušavaju da objasne zašto priroda ima pozitivan uticaj na nas. Jedna, teorija smanjenja stresa, tvrdi da ljudi, pošto su u toku hiljada godina živeli u prirodi, teže da se vrate nazad svom prirodnom staništu. Prema ovoj teoriji, čim stupimo u kontakt s prirodom, automatski dolazi do pada nivoa stresa – kako subjektivnog osećaja tako i fizioloških indikatora poput pulsa i krvnog pritiska.

Druga je teorija obnavljanja pažnje, koja tvrdi da priroda pomaže da se obnovi pažnja koja je iscrpljena svakodnevnim mentalnim naporima. Kada se nađemo u prirodnom okruženju, poput šume ili pored reke, naša pažnja se spontano usmerava na zvuke vode, lišća ili ptica bez ikakvog svesnog truda i tako se regeneriše. Za razliku od urbanog okruženja, u kom moramo stalno da budemo fokusirani i filtriramo informacije, priroda obnavlja našu pažnju, bez potrebe za aktivnim trudom.

U kontekstu bola, druga teorija izgleda relevantnije. Kada gledamo prirodne prizore, naša pažnja se usmerava na nešto prijatno i zato manje razmišljamo o bolu.

Ostaje ključno pitanje – kako bismo ove rezultate mogli da primenimo u svakodnevnom životu? Ako virtuelni prikaz prirode može da ublaži bol, bolnice i stomatološke ordinacije mogle bi da uvedu video ili audio snimke prirodnih ambijenata, pa čak i mirise, kao jednostavan i pristupačan način za ublažavanje bola kod pacijenata.

Pošto su u ovoj studiji korišćeni snimci virtuelne prirode, ne možemo sa sigurnošću reći da bi stvarna priroda imala isti efekat. Da bismo ovo ispitali, bilo bi potrebno sprovesti dodatne eksperimente u kojima bi ispitanici zaista boravili u prirodi, na primer, šetali kroz park ili šumu.

Takve eksperimente je, međutim, teže sprovesti jer nije moguće meriti moždanu aktivnost tokom boravka u prirodi. Jedna mogućnost bila bi da se moždana aktivnost meri pre i posle odlaska u zelenilo, ali je pitanje da li bi efekat prirode na mozak dovoljno trajao da bi se mogao izmeriti posle povratka nazad u veliki prljavi grad.

Istraživanja u ovoj novoj naučnoj oblasti, neuronauke životne sredine, sve više ukazuju na to da priroda može imati pozitivan uticaj ne samo na mentalno zdravlje, već i na zdravlje mozga. Buduća istraživanja mogu doneti naučno zasnovane podatke koji bi mogli da utiču na kreiranje politika kako u oblasti zdravstva tako u planiranju urbanog prostora.

Kada je reč o zdravstvenim politikama, ovakve studije pružaju naučnu osnovu za uvođenje takozvanih zelenih recepata. Reč je o terapiji koju propisuje lekar, a koja podrazumeva izlaganje prirodi (stvarnoj ili virtuelnoj) s ciljem smanjenja stresa, ublažavanja simptoma bolesti i opšteg poboljšanja mentalnog zdravlja. Ovakva praksa već postoji u zemljama poput Velike Britanije, Japana, Novog Zelanda i Kanade i pokazala se uspešnom, pogotovo kod onih pacijenata koji pate od stresa.

Naučni dokazi o zdravstvenim benefitima prirode mogu uticati i na politike uređenja gradova, kroz povećavanje broja zelenih površina u urbanim sredinama. Zelene površine ne samo da prečišćavaju vazduh i ublažavaju posledice klimatskih promena, već i blagotvorno deluju na naše fizičko i mentalno zdravlje.

Zato je jedan od ključnih ciljeva ovih istraživanja da doprinesu stvaranju gradova u kojima su parkovi, drvoredi i šumske zone ne samo estetski dodatak, već dostupni, funkcionalni prostori koji unapređuju zdravlje svih građana. Ulaganje u svako drvo, park ili šumski kutak jeste ulaganje u zdravlje građana, zaključuje se na portalu „Klima 101”.