Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Politika

01.11.2021 u 21:31

Projekat metroa je štetan

Odlučili smo da izađemo na beogradske izbore, iako mislimo da neće biti fer i pošteni, ali takvih slučajeva je bilo širom Evrope i sveta, pa to nije sprečavalo opoziciju da pobedi, kaže Dobrica Veselinović iz pokreta „Ne davimo Beograd”. Ističe da NDB smatra da je bojkot kao metod borbe iscrpljen, da oni žele da se bore za to, kako kaže, da Beograd bude dobar grad i da to čine i kroz institucije, pored protesta, peticija i drugih akcija. Šta je prelomilo da se odlučite za izlazak? Održali smo nekoliko krugova konsultacija i 80 odsto naših članova bilo je za učešće. Mislimo da je bojkot dao rezultat time što je ukazao na loše izborne uslove, sad je iscrpljen i ne bi mogao da se ponovi. Uostalom, smatramo da se efekti bojkota mere rezultatima na sledećim izborima. Cilj nam je da

Hronika

01.11.2021 u 20:24

Bilo bi pogubno za državu da advokati ponovo uđu u štrajk

U imenik Advokatske komore Beograda (AKB) u poslednje dve godine upisalo se oko dve hiljade advokata. Advokatura je time postala sigurna kuća za sve one koji nemaju gde. Mnogo je i penzionisanih koji su se upisali u advokatski imenik, a koji su prethodno obezbedili sebi dobre penzije. Previše je nekvalitetnog kadra i to mora da se menja, zaključuje advokat Momčilo Bulatović, u prvom razgovoru za medije po izboru za predsednika AKB. Ocenjuje da su advokati sami krivi što je njihova profesija izgubila ugled u društvu i što u njemu ima loš položaj. Priznaje da je u poslednje vreme bilo mnogo upliva politike u advokaturu, ali ne želi da komentariše ko je odgovoran za to. Boriće se, kaže, da profesija kojom se bavi pune tri decenije, ne bude neprijatelj nijedne grane vlasti već da bude

Kultura

01.11.2021 u 20:00

Kad zabruji tišina velikog Jednog

Knjiga Milice Bakić-Hejden „Hinduizam, mnogo buke oko Tog Jednog”, u izdanju „Geopoetike”, predstavlja problemski i istorijski uvod u hinduizam, u kojem se na sveobuhvatan način razmatraju svi bitni konstitutivni elementi ove velike svetske religije, kako je to naglasio recenzent izdanja prof. dr Milan Vukomanović. Ovo delo ne samo da predstavlja osnovne pojmove i ideje hinduizma već i savremene probleme kao što su politizacija i religijski nacionalizam. Milica Bakić-Hejden diplomirala je na Odseku anglistike na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde je i magistrirala. Posle studijskog boravka u Indiji i odbranjene doktorske disertacije, postala je predavač na Odeljenju za religijske studije Univerziteta u Pitsburgu. Njen naučnoistraživački rad obuhvata antropološke i religijske teme vezane

Kultura

29.10.2021 u 12:11

Crnjanski: Unutrašnja vatra kojoj se odoleti ne može

Kada čitalac uzme u ruke knjigu Gorane Raičevića Agon i melanholija: Život i delo Miloša Crnjanskog (Akademska knjiga, Novi Sad) ne može se oteti utisku da je reč o ogromnom poduhvatu: jer proučiti celokupno stvaralaštvo jednog umetnika i njegov uzbudljiv život pun preokreta, sagledati celu jednu burnu epohu i delo toga autora u istorijskom, poetičkom, društvenom i ideološkom ključu – zadatak je nemerljivo težak. Monografija Agon i melanholija svedoči o autorkinoj posvećenosti: to delo spada u red onih knjiga kakve se napišu jednom u životu. I to samo ako se, pored velikog znanja i talenta, ima dovoljno koncentracije, kondicije i snage za taj lavovski zamah. I to onda kada se dosegne ne samo intelektualni i duhovni vrhunac, nego i stanovita životna zrelost, ozbiljno iskustvo i autentična motivacija.

Kultura

28.10.2021 u 20:00

Srećan sam dok pišem prozu

Subotica – „...Književnost (je) poput barke u kojoj su reči sačuvane od potopa” – piše Slobodan Vladušić u novom, četvrtom romanu „Omama” i vraća se Milošu Crnjanskom, koji neočekivano brodi zamršenim svetom kriminala. Ovoga puta, Crnjanski je glavni lik, a o događajima pripoveda Miloš Verulović, vojni savetnik u Ambasadi Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Berlinu i heroj sa Kajmakčalana. Otuda je i Berlin treće decenije 20. veka takođe jedan od junaka romana kao mesto koje će, poput još nekoliko evropskih gradova, odlučujuće uticati na biografiju Crnjanskog. Tražeći radnika iz Srbije koji je netragom nestao, pisac nas omamljujući vodi kroz priču o traganju za njim od razuzdanosti najviših slojeva do bede gradskih predgrađa toliko duboke da potire i egzistencijalnost. U veštom obrtu

Kultura

27.10.2021 u 18:00

Bez kulture nas nema

Lidija i Sanja Bizjak, naše pijanistkinje koje već dugo žive i rade u Francuskoj, izvešće kao klavirski duo dugo očekivani koncert u Kolarčevoj zadužbini večeras u 20 časova, sa orkestrom „Muzikon”. Nastup je osmišljen u formi dve strane jedne muzičke medalje, tako što je prvi deo posvećen klasicizmu, a drugi dvadesetom veku. Na programu su dela Koželuha, Arnolda, Mocarta i Bartoka. Dan kasnije isti program moći će da čuje publika na otvaranju SOMUS-a, festivala koji traje do 31. oktobra u Somboru. Upravo je to povod da Lidija Bizjak, starija sestra u pomenutom klavirskom duu, govori za „Politiku” o premijerama koje ćemo čuti i o festivalu SOMUS, u čiju organizaciju je uključena zajedno sa suprugom, pijanistom Mihajlom Zurkovićem. Da dodamo da su sestre Lidija i Sanja Bizjak klavir učile

Kultura

27.10.2021 u 11:46

Sve su mi umetnosti rod, a pozorište mi je dom

Prošlo je 30 godina od poslednje režije sarajevskog reditelja Harisa Pašovića u Beogradu. U zemunskom Madlenianumu ove jeseni postavlja remek-delo Augusta Strindberga: svevremenu „Gospođicu Juliju” kao savremenu aktuelnu ljubavnu priču o rascepu u kojem se nalazi glavna junakinja, ali i ostali likovi. Scenograf je Aleksandar Denić, kostimografkinje Irma Saje i Vanja Ciraj Džudža, kompozitor Marko Grubić, koreograf Igor Pastor, dramaturg Jelena Paligorić Sinkević, lektor Ljiljana Mrkić Popović. Premijera će biti izvedena u petak uveče, 29. oktobra od 19.30 sati na Velikoj sceni zemunskog Madlenianuma. Naslovnu junakinju tumači slovenačka glumica Sara Dirnbek, a u glumačkoj ekipi su i Strahinja Blažić, Mina Pavlica, Katarina Bradonjić, Ksenija Repić, Sofija Kovačević, Nikola Knežević,

Kultura

26.10.2021 u 20:00

Zoran Radmilović nam je kao rod

Glumici Nataši Ninković jednoglasnom odlukom žirija na upravo završenom 30. festivalu „Dani Zorana Radmilovića” u Zaječaru pripala je prestižna nagradu za najbolje glumačko ostvarenje. Nataša Ninković nagrađena je za tumačenje Nere u predstavi „Tre sorele”, po tekstu Stevana Koprivice, u režiji Milana Karadžića i produkciji beogradskog Zvezdara teatra. Zaječarski žiri ovoga puta radio je u sastavu: dr Miroslav Radonjić, predsednik, dr Duško Ljuština i Milan Caci Mihailović. Riznici glumačkih priznanja Nataša Ninković ujedno je dodala i drugi „Zoranov brk”… Prvi je dobila za tumačenje Velike u predstavi „Transilvanija” Dragana Nikolića, u režiji Milana Karadžića. Iza ove suptilne dramske umetnice je izuzetna glumačka karijera. Rođena u Trebinju, završila Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu,

Politika

25.10.2021 u 20:52

Uveren sam da će svi izaći na izbore

Izborni uslovi svakako ne mogu biti glavni uzrok ovakve atmosfere u društvu, plašim se da je naš problem dublji, iskreno, nemam utisak da je međustranački dijalog pomogao u spuštanju tenzija, kaže Rasim Ljajić, predsednik Socijaldemokratske partije Srbije. Smatra da su evroparlamentarci koji su bili posrednici u međustranačkom dijalogu sublimirali sve predloge koje su čuli i dali kompromisni predlog, pa je uveren da će ovaj put kompletna opozicija izaći na izbore. U poslednjih godinu dana kao da ste se povukli iz politike, niste se oglašavali, a bilo je burno, nisu vas zvali ili ste sami tako odlučili? Sve što sam uradio, bilo je vrlo planski i organizovano. Povukao sam se iz državne politike posle 20 godina i posvetio se stranačkoj politici. Drugim rečima, morao sam da se

Politika

24.10.2021 u 20:30

Putinu je važno da Srbi znaju da je Rusija uz njih

Vladimir Iljič Tolstoj, istaknuti pripadnik „srpske grane” ove čuvene grofovske familije, već skoro punih deset godina savetuje predsednika Ruske Federacije Vladimira Vladimiroviča Putina u pogledu kulture, umetnosti i ruskog jezika. Kao potomak „bele emigracije” iz Novog Bečeja, veoma je vezan za našu zemlju, a u Srbiju je došao sa suprugom, uoči 80. godišnjice masakra u Šumaricama, da se pokloni žrtvama. Ne samo zbog toga, prihvatio sam poziv na čaj i razgovor u Ruskom domu u Beogradu, mestu gde se decenijama susreću srpska i ruska kultura. Čukununuk velikog ruskog književnika Lava Nikolajeviča Tolstoja na čelu je i Saveta za ruski jezik pri predsedniku Rusije, a takođe je sekretar predsednikovog Saveta za kulturu i umetnost. Odnedavno je na čelu Međunarodne asocijacije nastavnika ruskog

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: intervju