Svaki čovek je isti pred bogom

Upravo se završilo snimanje serije „Kolo sreće”. Veliko finale je krajem juna kada će na programu biti poslednje epizode.

- Nikada nisam igrao sličnu ulogu u teatru ili na TV. Moj veroučitelj Ognjen jeste bio zahtevan lik. Slojevit je i pun unutrašnjih sukoba, a spolja je morao da ostane čvrst. Pouzdan. Nije lako igrati likove koji su okarakterisani kao „dobrice”. Ni jedan čovek nije, po šablonu, samo dobar ili samo loš. Svi smo mi veoma kompleksni, pa tako i Ognjen. Zbog problematične mladosti, okrenuo se bogu, a kada je njegova sestra oslepela, posvetio se Gospodu i sestri. Trudi se da pobegne od prošlosti koja ga uvek sustigne, ali uspeva da odoli svim iskušenjima, uz pomoć vere. Ono što mi je posebno izazovno bilo u građenju ovog lika je ta njegova potreba da emancipuje crkvu, da žene u njoj imaju više pristupa, da su u božjoj kući svi dobrodošli, da se ne prave razlike među ljudima, već da je svaki čovek isti pred bogom. On nudi utehu i toplinu, i verom pomaže nemoćnima i odbačenima. Uneo sam i tu komičnu notu, kako bi lik bio živopisniji.

Tako priča glumac Zoran Pajić, koji je diplomirao na Akademiji umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Predraga Ejdusa, 2004. godine. Rođen je u Požarevcu. „Jelena” je njegova prva TV serija, a „Koriolan” prvi film. U svoju biografiju upisao je i „Istine i laži”, „Belu lađu”, „Jesen stiže, dunjo moja”, „U sosu”, „Ponos Ratkajevih” i „Ružu vetrova”.

Ovih dana, beogradska publika može da ga gleda i u predstavi ,,Femkanje”, u režiji Isidore Goncić, na velikoj sceni „Aleksandar Popović” u Teatru „Vuk“. S nestrpljenjem čeka premijeru australijskog filma „Here be dragons”, u režiji Elistera Njutna Brauna, u kojem igra jednu od glavnih uloga.

Prilikom našeg prvog susreta pre četiri godine poverio nam se da je u jednom trenutku mislio da možda ne radi dobro. Uloge koje su mu ponudili u hrvatskim serijama „Ponos Ratkajevih” i „Ruža vetrova” obogatile su njegovo iskustvo. Ipak, kopkalo ga je zašto ih ne dobija ovde.

Ali...

Dogodile su mu se „Istine i laži”. I... Popularnost mu je stigla u 35 godini.

- Trenutno sam u najkreativnijoj fazi karijere. Osećam da sam u punoj snazi. Sa svakim novim likom kao da počinjem ispočetka, ali iskustvo mi daje sigurnost. Gluma jeste i zanat. Za mene je iskrena i istinita emocija najbitnija na sceni. Svestan sam da ću i dalje učiti, iznenađivati sebe, mučiti se, ulaziti u svoje mrakove, strahove, razmenjivati emocije s kolegama. Sve u svemu, osećam i znam da me tek čeka uzbudljiv i kreativan period u karijeri.

Za seriju „Kolo sreće” kaže:

- Nemamo baš često tu priliku da na malom ekranu gledamo priče ljudi iz malog mesta, njihove zgode i nezgode, zanimljive karaktere s kojima svako od nas može da se poistoveti i zato sam srećan što sam bio deo ove serije koja veliča porodicu, prijateljstvo i svaku vrstu ljubavi. Pamtiću je i po scenama sa glumicom Tijanom Pečenčić, koja igra Ognjenovu sestru, uživao sam u svakoj epizodi koju smo radili. Reditelji Vlada Aleksić, Milan Konjević i Rastko Tadić vodili su nas sigurno, mudro, tačno i s mnogo žara i topline kroz snimanje, koje je trajalo devet meseci. Baš zato je jako važno da imate pored sebe reditelje koji vam ulivaju sigurnost i vode vaš lik u pravom smeru.

Zatim, ovako komentariše:

- Gluma, pozorište, film i umetnost naučili su me da razdvojim dobro od lošeg, moralno od nemoralnog, pošteno od nepoštenog. Kroz emocije, suze, smeh, znoj na sceni, trudim se da budem bolji čovek.

Sasvim usput, priča nam da često nije mogao da se suzdrži, a da ne prasne u smeh kada je snimao scene sa glumicom Ljubinkom Klarić.

- Toliko je odlična i komična u ulozi frizerke Danice da smo zbog mog smeha morali da ponavljamo nekoliko puta kadar. Snimali smo i nekoliko scena u Nemenikućama kod Sopota. Želim da se zahvalim svim žiteljima na gostoprimstvu. Snimali smo i u crkvi Svetog Petra i Pavla iz 1868. godine, a jedna od prvih scena u crkvi sa Nelom Mihailović ću zauvek pamtiti. Kada ona govori o svom bolu i životu, to su oni trenuci u glumi kada se izmestite iz ovog vremena i prostora, utopite se u likove i uđete u neki paralelni svet. To je magija.

Pamti reči Mire Stupice

Mnogo toga mu se desilo od trenutka kada se odlučio za ovaj poziv. Jednog dana uživaće u svojim glumačkim uspomenama sa svojom decom. Radio je sa Rejfom Fajnsom, dobio kompliment da dobro govori engleski jezik od slavne Džesike Lang na snimanju svog drugo stranog filma „U tajnosti”…

- U jednom studentskom filmu, baku mi je igrala velika Mira Stupica. Bfilila je baš onakva kakvu sam je zamišljao - nasmejana, vedra, puna topline i dostojanstvena. Rekla mi je: ,,Radujte se, radite nešto što volite i uživajte u svakom trenutku”. Njene reči će mi uvek ostati u sećanju.